Fitilj na Kubi

Piše: Milan ŽDRALE
NA našoj planeti su se posle Drugog svetskog rata događale velike promene. Događaji su sustizali jedan drugog. Međunarodni odnosi su se stalno komplikovali. Čak i posle sovjetskog lansiranja prvog veštačkog satelita, u Vašingtonu su se osećali toliko nadmoćni, pa im se ni u snu nisu mogle javiti slike nečega što bi ih tu, na njihovom pragu, moglo iznenaditi i ugroziti.

Zbog toga u Vašingtonu nisu pokazivali uzbuđenje na početku kubanske revolucije, ali će ih crvena kubanska zvezda koja je zasjala u Havani 1959. godine probuditi iz sna i spustiti iz oblaka. Amerikanci su tada shvatili da na našoj planeti nije sve onako kako to oni vide. Pred očima Vašingtona, tu u Havani, biće upaljena velika crvena baklja kao simbol komunizma, simbol koji će Americi doneti velike glavobolje.

Kuba, zemlja "gorkog šećera", od dolaska Kolumbovih karavela puna četiri veka bila je unosno lovište španskih konkvistadora, a potom sedamdeset godina - severnoamerički Eldorado. Kubansko ostrvo doživeće velike promene 1959. godine silaskom Kastrove dvanaestorice "gnevnih ljudi" sa sablasnih divljina Sijera Maestre na šetalište Havane, čime će označiti pobedu socijalističke revolucije. Ali, ta država neće se dopasti mnogima na Zapadu, najmanje onima u njenom najbližem komšiluku.

KUBANSKI gvahirosi kojima je Kastrova agrarna reforma donela nadu i spasla ih bede u dotrajalim kolibicama od trske, i koji se više ne hrane, kao decenijama pre, samo šećerom i parčetom sušene ribe u svečane dane, ne žele povratak prohujalih teretnih vremena. Novo, zanosno, pomalo i romantično raspoloženje Kubanaca danima i mesecima "kvare" u Vašingtonu. Vela kuća započeće 1959. godine snažan pritisak na Kubu. Amerikanci će ulagati velike napore da uguše mladu državu, zavešće totalne sankcije protiv režima u Havani, sankcije koje će trajati godinama, nadživeti hladni rat, a verovatno i Fidela Kastra.

Iz Amerike će početkom 1961. godine krenuti hajka na kubansko ostrvo, a gusarski prepad biće slomljen na plažama Las Viljasa, ali se naslućivalo da nevolje za tu mali ostrvsku zemlju tek predstoje. Kubansko podneblje, taj suncem okupani, tamnozeleni, plavi, beli ambijent za kojim žude mnogobrojni slikari, od pobede revolucije često će biti pritisnut tamnim oblacima. Kastro će odmah shvatiti da je njegova mlada država na nišanu raketa američke moćne armije, pa će zatražiti vojnu i svaku drugi pomoć od Sovjetskog Saveza i istočnoevropskih zemalja.

Najmodernije sovjetsko oružje: rakete sa atomskim glavama, bombarderi, transporteri, tenkovi, topovi, torpedni brodovi i vojni stručnjaci, nalaze se na Kubi. To je slika koja je u septembru 1962. godine zaprepastila Vašington. Mladi predsednik Džon Kenedi ne može da veruje u tu stvarnost koja je bila surova za Ameriku i njene saveznike. Lansirne rampe postavljene su na samo stotinak kilometara od SAD, ali stanovnici na Floridi, u Džordžiji, Severnoj i Južnoj Karolini, Alabami... spavaju mirno i ne slute da za samo koji minut mogu biti meta sovjetskih raketa sa atomskim bojevim glavama. Ništa bezbednije tih dana ne žive ni stanovnici udaljenih područja Amerike.

Mladi predsednik Džon Kenedi, svestan cele situacije, nastoji da zadrži pribranost u tim kritičnim trenucima. U jeku kubanske krize obraća se javnosti i saopštava da je situacija teška i komplikovana, da će Sjedinjene Države zadržati smirenost i prisebnost, ali i odlučnost da uklone sovjetske rakete i atomsko oružje sa Kube.

U MOSKVI je sve, kao i proteklih decenija, obavijeno velom tajnosti. Samo poneka rečenica, poneko kratko saopštenje "probije" zidine Kremlja! Kubanska kriza započela je 4. septembra, a 11. septembra planeta je zaprepašćena: iz Moskve stiže upozorenje Americi da bi napad na Kubu "značio početak vođenja rata"! O dramatičnoj situaciji i apokaliptičnim slutnjama svedoči i rečenica iz saopštenja sovjetske vlade da "Amerika preduzima provokacije koje bi mogle uvući svet u katastrofu atomskog rata!" Da ova tragična situacija može imati i komične prizvuke svedoči euforično raspoloženje u Havani koje je zavladalo posle ovog sovjetskog saopštenja.

Predsednik Kenedi trpi kritike republikanaca koji mu zameraju da ne preduzima ništa protiv sovjetskih isporuka atomskog oružja Kubi. Bio je to ozbiljan signal Kenediju koji je pozvao pod oružje 150.000 rezervista. Sve političke i vojne snage stavljene su u funkciju uklanjanja raketa, pa je Kenedi američkoj avijaciji naredio da 16. septembra započne snimanje kubanske teritorije. Istog dana američki predsednik daje naređenje brodovima da presretnu svaki sovjetski brod koji bi pokušao da prenese oružje s Kube u neku latinoameričku državu. Bio je to pravi uvod u oluju koja će besneti Karipskim morem oktobra 1962. godine. Ta oluća će zapretiti da potopi celu Zemaljsku kuglu. U Karipskom moru tih dana došlo je do bliskog susreta američkih i sovjetskih brodova, ali o tome se malo zna. Državnici sveta su se javno obraćali vođama velikih sila da zadrže prisebnost.

U ponedeljak 22. oktobra 1962. godine, predsednik Džon Kenedi sa patetičnom teatralnošću i ledenom ozbiljnošću, zapljusnuo je sa TV ekrana šokirane građane Amerike porukom o uvođenju totalne vojne blokade Kube. Kenedijev ponoćni govor doneo je uzbudljive trenutke između ponedeljka i utorka. Kao snažan zemljotres predsednikove reči uzdrmale su svetske političke centre pa sa svih strana stižu apeli da se spase mir. Totalna blokada Kube stupila je na snagu 24. oktobra 1962. godine. Velike pomorske snage sa 45 ratnih brodova, među kojima je bilo i pet nosača aviona blokirali su sve prilaze Kubi. U to vreme Amerika u 18 zemalja ima 127 vojnih baza među kojima je i 35 raketnih. Analitičari vojnih zbivanja pitaju se da li su baze na Kubi gore od američkih u Turskoj, Pakistanu, Iranu, Tajlandu...

Na mig iz Moskve sovjetski razarači zaustavljaju motore u Karipskom moru i odlažu pogibeljni "randevu" sa američkim krstaricama. Možda je to onaj spasonosni ventil, koji će spasti planetu. U trenucima beznađa u Kremlju povlače najbolji mogući potez, ali je to još samo tanka nit koja deli planetu od kataklizme. U Havani je euforija: "Domovina ili smrt!" - odjekuje ulicama glavnog grada Kube.

ČASNA NAGODBA

U TRENUCIMA kada se čini da akteri "kubanske oluje" tonu pod njenim naletima kao žrtve svog riskantnog poduhvata, vukući za sobom, poput bespomoćnog davljenika, u ponor "smaka sveta" i one zbog kojih su se upustili u taj "stravični rizik", iz Moskve je stigla mudra odluka predsednika Hruščova da povuče sovjetske rakete s Kube. Na Hruščovljevu odluku, Kenedi je reagovao: "Odluka predsednika Hruščova je mudra i državnička! Na kubansku krizu ne gledam kao na pobedu, već kao na časnu nagodbu."
Kubanska drama srećno se završila...
(Nastaviće se)