Štampa sudi

TEK četvrtog dana Litvinjenkovog boravka u novoj bolnici, dok je rapidno pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja pratila već sva britanska štampa, radio i televizija, grupa lekara koja ga je lečila dala je sledeću izjavu, koja se 20. novembra pojavila na sajtu bolnice, gde se, inače, dvaput dnevno objavljuju izveštaji: „...Rezultati analiza koji su danas dobijeni, kao i klinička slika bolesti, navode na zaključak da je trovanje sulfatom talijuma malo verovatan razlog bolesnikovog stanja... svi simptomi odgovaraju znacima radioaktivnog trovanja.“

Štampa na to saopštenje nije obratila nikakvu pažnju. Svi su nastavili da govore i pišu o talijumu. Radioaktivno trovanje još uvek nije bilo utvrđeno detektorima. Profesor Henri je i dalje insistirao na tačnosti svoje dijagnoze i konflikt između njega i glavnog lekara tima koji je lečio Litvinjenka Amita Nitvanija, takođe je postao predmet rasprave u štampi.

Tada je Boris Berezovski usmerio čuvenu marketinšku kompaniju „Bel Potinger“, koja je radila za njega, na rasvetljavanje svih događaja u vezi sa Litvinjenkovom bolešću.

LORD Bel je kao predstavnik porodice Litvinjenko sa najpoznatijim nedeljnikom „Sandej tajms“ sklopio ekskluzivni ugovor o rasvetljavanju svih događaja u vezi sa Litvinjenkovom bolešću. Na inicijativu kompanije lorda Bela odlučeno je da se naprave dramatične fotografije bolesnog Litvinjenka s obnaženim grudima da bi se na njima videli mnogobrojni detektori. Te fotografije su 21. novembra elektronskom poštom obišle ceo svet.

Nikakvo ozbiljno lečenje pacijenta još uvek nije bilo preduzeto. Na radijaciono oboljenje zasada se samo sumnjalo, ali ono nije dijagnostifikovano. Test na gamazračenje kod Litvinjenka obavljen je još u bolnici „Barnet“, ali je rezultat bio negativan.

REZULTATI analize koji su 23. novembra stigli u bolnicu bili su potpuno neočekivani – polonijum-210. Smrtonosna trovanja tim izotopom bila su izuzetno retka, i to samo kao posledica nesrećnih slučajeva u atomskoj industriji.

Moguće je da je neko iz bolnice koledža preko Interneta počeo hitno da proverava podatke o polonijumu. Ali već je bilo kasno. Litvinjenko je preminuo 23. novembra uveče od srčanog napada, tri sata posle saopštenja o polonijumu. Informacija o Litvinjenkovoj smrti pojavila se na bolničkom sajtu bez navođenja uzroka smrti. Policija je uvela dvodnevni moratorijum na saopštenja o radioaktivnosti da bi ustanovila nivo radijacije i obim kontaminiranosti.

Široka publika je za Litvinjenkovu smrt saznala 24. novembra, ne iz bolničkog saopštenja, nego iz izjave Goldfarba, koji je ispred bolnice sazvao hitnu konferenciju za novinare. Pred bezbroj televizijskih kamera i mikrofona Goldfarb je pročitao „izjavu“ samog Litvinjenka koju mu je ovaj, navodno, izdiktirao dva dana pre smrti. Tekst izjave na ruskom jeziku nije zabeležen, ali engleska varijanta nije ni po čemu ličila na ono što bi mogao da kaže čovek na samrti. Međutim, niko nije imao mogućnosti da to proveri. „Izjava“ koju je čitao Goldfarb odmah je emitovana u večernjim programima televizije. Odgovoran za Litvinjenkovu smrt, prema tekstu, bio je samo jedan čovek, koji se u datom trenutku nalazio u Finskoj, na samitu EU–Rusija: predsednik Vladimir Putin.

KNJIGU Žoresa Medvedeva "Miris hladnog rata", po ceni od 370 dinara, možete kupiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, sa popustom od 30 odsto ili pouzećem + poštanski troškovi na telefon 011/344-10-74, odnosno putem elektronske pošte: fvis@verat.net