Tragovi službe

Piše: Žores MEDVEDEV
TAČNI razlozi Litvinjenkove smrti zvanično nisu saopšteni čak ni u onom "dosijeu" koji je britansko tužilaštvo u maju 2007. godine poslalo u Moskvu. Nisu saopštene ni doze polonijuma-210 koje su nađene u telu pokojnika.
Postojale su pretpostavke da je Litvinjenko umro od "toksičnog šoka", koji je mogao biti izazvan poremećajem rada bubrega. Ipak, sistematske analize krvi i mokraće nisu smele da previde porast te opasnosti. Ukoliko su simptomi koji su se u noći između prvog i drugog novembra pojavili kod Litvinjenka bili povezani sa alfa-zračenjem, oni nisu mogli biti rezultat trovanja prvog novembra. Ako se smrt vezuje za polonijum, onda je on dospeo u organizam negde između 15. i 20. oktobra. Međutim, britanska policija, znameniti Skotland jard, pogrešno smatrajući da je trovanje nastupilo 1. novembra (tako je, najverovatnije, bilo navedeno u "istoriji bolesti"), počela je da traga za radioaktivnošću svuda gde je Litvinjenko toga dana boravio, a njegovo kretanje po Londonu je rekonstruisano na osnovu razgovora preko njegovog mobilnog telefona. Litvinjenkovi žena i sin privremeno su preseljeni u drugu kuću da bi se pretražila prethodna. Čak i 25 dana posle pretpostavljenog trovanja tragovi polonijumskog zračenja otkriveni su na mnogim drugim mestima, mada za poreklo tih tragova nije uvek postojalo objašnjenje. Tek nedelju dana nakon takvih traganja iskrsle su mnogobrojne protivrečnosti i nepodudarnosti, pošto je polonijum otkriven i na nekim mestima koja je Litvinjenko posećivao pre 1. novembra. Na osnovu toga pojavila se nova teorija, da je Litvinjenko trovan polonijumom-210 dva puta, 15-16. oktobra i 1. novembra. Prva doza koju je dobio navodno je bila nedovoljna. Trovači su stoga još jednom doputovali u London da bi dopunili dozu do smrtonosnog nivoa...
Specijalni večernji analitički program "Panorama", emitovan 23. januara 2007. godine, u 20.30, na Prvom kanalu Bi-Bi-Sija. U štampu je uskoro procurila informacija da dvostruko trovanje ne protivreči ni rezultatima patološko-anatomskog, ni radiološkog ispitivanja, koja su 1. decembra 2006. izvršile tri grupe specijalista. Međutim, rezultati post mortem, tj. patološko-anatomska ekspertiza, čije je obelodanjivanje policija obećavala mnogo puta, na kraju su ostali pod velom tajne i zasada su nepoznati.
PROFESOR Džon Henri, koji je 16. novembra izjavio da je Litvinjenko otrovan velikom dozom talijuma i da je to ubistvo s umišljajem, nije živeo dugo posle Litvinjenka. On je bio i ekspert za detoksikaciju bubrega. Redovno je dežurao u londonskom centru za trovanja i spasao je mnogo mladih ljudi koji su tu dospevali posle trovanja narkoticima. Ti novi podaci o profesoru Henriju neizbežno navode na pomisao da je on 15. novembra pozvan u bolnicu "Barnet" ne samo da bi pomogao lokalnim lekarima, koji su već počeli da sumnjaju na radijacionu bolest, nego i zato da bi za novine izjavio da su Litvinjenka namerno otrovale ruske tajne službe. Bolnički lekari stavili su bolesnika u sterilne uslove i nisu se složili sa Goldfarbovim zahtevima da je potrebno pozvati policiju dok se ne završe sve analize. Intervencija Džona Henrija izazvala je senzaciju i stvorila njegov konflikt s lekarima, kao i neophodnost da se Litvinjenko prebaci u drugu bolnicu.
Rezultati analiza u bolnici "Barnet", dobijeni 17. novembra, bili su negativni na talijum. Uprkos tome, u drugoj bolnici Litvinjenko je počeo da dobija velike doze antidota koji mu nije bio potreban. Međutim, detaljna medicinska analiza post mortem očigledno će dugo biti držana u tajnosti.

KNJIGU Žoresa Medvedeva "Miris hladnog rata", po ceni od 370 dinara, možete kupiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, sa popustom od 30 odsto ili pouzećem + poštanski troškovi na telefon 011/344-10-74, odnosno putem elektronske pošte: fvis@verat.net