Rusija na nišanu

Piše:Žores MEDVEDEV

IZBOR polonijuma-210, kojim je Litvinjenko likvidiran, govori o tome da je cela operacija bila brižljivo smišljena i da je dugo pripremana. Organizatorima tog akta bilo je važno ne samo da likvidiraju Litvinjenka, nego da naprave međunarodni skandal oko državnog zločina koji su, kako je izgledalo, organizovale ruske specijalne službe. Taj cilj je postignut, pošto su sve teorije optužbe i sve istražne radnje u toku prva dva meseca veoma dugo privlačile pažnju javnosti i, zahvaljujući britanskim medijima, gurnule u drugi plan čak i ratove u Iraku i Avganistanu, a na nišan stavile Rusiju.
U britanskoj štampi je već nekoliko puta pisalo da je, po informacijama koje su procurile u vezi sa Litvinjenkovom smrću, polonijum koji ga je otrovao izdvojen u Krasnojarsku. U blizini Krasnojarska postoje dva atomska centra, „Krasnojarsk - 26“ i „Krasnojarsk - 45“, gde postoje i reaktori i radiohemijske fabrike. Taj sibirski polonijum sigurno ima svoje „otiske prstiju“, koji ga razlikuju od američkog ili kineskog polonijuma, pošto se ne može rekonstruisati ni snaga mlazeva neutrona, ni čistoća bizmuta, ni drugi uslovi njegove proizvodnje i čišćenja.
MOGUĆE je da je upravo zbog toga što se računalo da će se precizno utvrditi kako je polonijum u Londonu ruske proizvodnje i odlučeno je da se izabere taj izotop, iako se može umreti i od svakog drugog koji je na stotine puta jeftiniji i u Engleskoj dostupniji. Ali, organizatorima zločina bila je očigledno potrebna „ruka Moskve“. U Velikoj Britaniji se 2006. godine polonijum-210 nije proizvodio. Dodatna prednost polonijuma-210 je u tome što ga je u London veoma lako dopremiti. Savremeni aerodromi su opremljeni da registruju gama i beta zračenja, čak i veoma mala. Ali, alfa-zračenje je nemoguće registrovati tom opremom.
Boris Žukov, rukovodilac laboratorije radioizotopa Instituta za nuklearna istraživanja Ruske akademije nauka, izjavio je da je za čoveka smrtonosna doza polonijuma-210 1-2 mikrokirija, tj. četvrt mikrograma. To obezbeđuje dozu unutrašnjeg zračenja od 1000-1500 rada ili 10-15 greja u toku 3-4 nedelje. Treba podvući da smrtonosna doza od 1.000 rada od gama-izvora može biti primljena prilikom spoljašnjeg zračenja za jednu sekundu. Prilikom unutrašnjeg zračenja od alfa-izvora ta doza se skuplja mnogo dana ili nedelja.
NA međunarodnom planu, koordinaciojom rada na toksikologiji radioizotopa u Evropi bavi se Evropsko društvo za radijacionu bezbednost. U rešavanje problema trovanja polonijumom morali su odmah da se uključe specijalizovani naučni instituti. Ipak, britanski Skotland jard je krenuo drugim putem, nadajući se da će pronaći zločince ako ide po radioaktivnim tragovima koji su u izobilju ostavljeni na bezbroj mesta u centralnom Londonu, u avionima koji su leteli u Moskvu i nazad, u barovima, restoranima, kafeima, kancelarijama, hotelskim sobama, pa čak i u Britanskom konzulatu u Moskvi. Ispitano je više od 40.000 ljudi i pronađena su 24 kontaminirana mesta. Tim britanskih detektiva hitno je odleteo u Moskvu da ispita „osumnjičene“ koje su oni povezali sa lokacijama kontaminiranosti, i to upravo 1. novembra.


SVE BITKE MAJORA

LITVINjENKO je 1986. godine prešao u KGB SSSR u sektor koji se bavio borbom protiv šverca i krađe oružja i municije. Dve godine kasnije, prebačen je u organe kontrašpijunaže KGB. Prilikom reorganizacije aparata KGB, krajem 1991. godine, Litvinjenko je bio prebačen u Moskvu, gde je kroz nekoliko stadijuma „perestrojke“ sistema bezbednosti Ruske Federacije nastala Federalna služba bezbednosti ili FSB. Sa porastom kriminala, pojavom etničkih mafija, reketa privatnog biznisa, naručenih ubistava... policijska služba je degradirana i FSB je počeo da obavlja mnoštvo funkcija u borbi sa organizovanim kriminalom. Litvinjenko se tada, sa zvanjem majora, specijalizovao za borbu s terorizmom i organizovanim kriminalom.
(Nstaviće se)