Tajno u Londonu

Piše:Žores MEDVEDEV

OSAMNAESTOG novembra 1998. godine Litvinjenko, tada potpukovnik, sa grupom oficira FSB-a, održao je u Moskvi konferenciju za novinare, koju je prenosio TV kanal ORT, čiji je vlasnik bio Boris Berezovski. Gosti su izjavili da su oficiri, navodno, u novembru 1997. godine (tj. godinu dana ranije) dobili naređenje od rukovodilaca URPO-a da ubiju Berezovskog - tada zamenika sekretara Saveta bezbednosti RF. Litvinjenko i njegovi drugovi su, navodno, odbili da izvrše naređenje, i rukovodstvo im je zapretilo fizičkim obračunom.

U FSB-u o tim optužbama nisu raspravljali smatrajući ih trikom Berezovskog. Priče o tobožnjem postojećem naređenju da se ubije Berezovski često su osporavane i ne nalazim za shodno da analiziram tu epizodu. Bitno je samo podvući da su Litvinjenkovi problemi s rukovodstvom URPO-a počeli upravo tada. Posle jedne rasprave, već 2000. godine, Litvinjenko je u dogovoru s Berezovskim planirao ilegalni odlazak iz Rusije u SAD, preko Ukrajine i Turske. Prijatelji jedne od zemalja ZND (očigledno Ukrajine) obezbedili su mu lažni pasoš. Ženu i sina je Litvinjenko poslao na turističko putovanje u Španiju. U SAD je u to vreme, uz sponzorstvo Berezovskog, istoričar Rutgerovskog unuverziteta Jurij Feljštinski, koji je iz SSSR emigrirao 1978. godine, spremao knjigu o tome da je eksplozije u stambenim zgradama u Moskvi i Vologodonsku septembra 1999. godine podmetnuo FSB radi opravdanja čečenskog rata. Ali, da bi ta hipoteza imala realnu osnovu, potreban je koautor, pravi oficir FSB-a koji je pobegao iz Rusije u Ameriku. A bez pravog oficira državne bezbednosti knjiga je morala da propadne. Tako je bilo generalno zamišljeno.

LITVINjENKOV dolazak u London i njegova molba za politički azil nije komentarisana u britanskoj štampi. Za britansku kontraobaveštajnu službu pojavljivanje Litvinjenka na drugom terminalu aerodroma "Hitrou", gde sleću avioni iz Turske, bilo je neočekivano. Malo je verovatno da su Goldfarb ili Litvinjenko informisali britanske kontraobaveštajce, koji uvek dežuraju na aerodromu, o odbijanju dozvole za let u SAD. Međutim, iz CIA je verovatno već bila poslata šifra, kada je Stejt department otkrio Litvinjenka u Londonu. Da je Litvinjenko u Londonu, sigurno je već znala i ruska obaveštajna služba, pošto sa povratnom kartom kupljenom u Moskvi on nije doleteo nazad u Moskvu. Ja ne mislim da je Goldfarb, koji je pratio Litvinjenka po nalogu Berezovskog, zaista shvatio šta se desilo u Ankari u toku razgovora sa predstavnikom CIA koji je perfektno govorio ruski. Vrsni potpukovnik KGB-FSB tajnog odeljenja URPO-a bez sumnje je znao niz službenih tajni koje bi mogle biti dragocene za CIA. To su šifre, kodovi za koordinaciju operacija, karakter kriminalnih grupacija u "vrućim tačkama", tj. na Severnom Kavkazu i sva imena oficira i generala koji učestvuju u različitim operacijama, kao i njihove karakteristike.

PRISTAJANjE na uslove koji su bili ponuđeni Litvinjenku u američkoj ambasadi značilo bi najviši stepen zločina - izdaju otadžbine. On, iz mnogih razloga, nije mogao na to da se odluči. Pre toga u Rusiji je protiv njega bila predata optužba sudu, o "zloupotrebi službene dužnosti", što je značilo optužbu za prebijanje zatvorenika u toku istrage. Za agente URPO-a koji su vodili borbu s organizovanim kriminalnim grupama ljubaznost sa uhapšenicima nikad nije bila pravilo. Na tu optužbu dodato je bežanje iz zemlje bez obzira na potpis da je neće napustiti. Prelaz u CIA bio bi već izdaja zemlje. Posledice takvog koraka Litvinjenko je znao. Uz sve to, njemu je u Rusiji ostalo dvoje dece iz prvog braka, roditelji i rođaci. Imao je i mnogo prijatelja u jedinici za specijalne zadatke. Veza Litvinjenka s Berezovskim uspostavljena je onda kada je oligarh zauzimao važan položaj zamenika saveta za bezbednost RF. U periodu 1998-2000. Berezovski je zauzimao i druge važne državne funkcije, a bio je i sponzor u Putinovoj kampanji za mesto premijera i za mesto predsednika RF. Berezovski je posedovao prvi kanal ruske televizije. Lojalnost Berezovskom u jesen 2000. godine nije bila zločin.

SPORTISTA I RATNIK
U AMERICI, u koju se Litvinjenko uputio bežeći iz Rusije, sigurno ne bi stradao. Zemlja je velika, dinamična i za bivšeg potpukovnika KGB-FSB bi se, osim pisanja knjiga, našao neki odgovarajući posao. Aleksandar Litvinjenko je služio u organima MVD i to u jedinicama koje su se bavile obezbeđenjem i prevozom državnih dragocenosti. Majstor je sporta u petoboju. Učestvovao je u akcijama visokog rizika. Godine 1996. učestvovao je u ratu u Čečeniji, gde je bio ozbiljno ranjen. Od 1997. godine radi u Upravi FSB-a za razotkrivanje kriminalnih organizacija (URPO). Bilo je to tajno odeljenje gde je Litvinjenko obavljao dužnost starijeg operativnog radnika i zamenika načelnika jednog od odeljenja. Uvek je sa sobom nosio službeno oružje.
(Nastaviće se)