Vila za emigrante

Piše:Žores MEDVEDEV

PRELAZ u CIA bio bi izdaja zemlje. Posledice takvog koraka Litvinjenko je znao. Uz sve to, njemu je u Rusiji ostalo dvoje dece iz prvog braka, roditelji i rođaci. Imao je i mnogo prijatelja u jedinici za specijalne zadatke. Veza Litvinjenka s Berezovskim uspostavljena je onda kada je oligarh zauzimao važan položaj zamenika saveta za bezbednost RF. U periodu 1998-2000. Berezovski je zauzimao i druge važne državne funkcije, a bio je i sponzor u Putinovoj kampanji za mesto premijera i za mesto predsednika RF. Berezovski je posedovao prvi kanal ruske televizije. Lojalnost Berezovskog u jesen 2000. godine nije bila zločin.

Za politički azil u Velikoj Britaniji Litvinjenko nije imao osnove, pošto njegovi problemi u Rusiji nisu imali karakter političkog proganjanja. On je dobio dozvolu za privremeni boravak u zemlji, a ne politički azil. U to vreme je Jurij Feljštinski već trebalo da stigne u London da bi hitno završio knjigu Rusija eksplozivom razorena, u kojoj je želeo da dokaže kako je eksplozije stambenih zgrada u Moskvi i drugim gradovima u septembru 1999. godine organizovao FSB radi opravdanja čečenskog rata.

Sama ideja nije bila nova. Na čečenskim i kavkaskim sajtovima optužbe protiv FSB za organizovanje tih eksplozija pojavile su se odmah. Na tu temu je krajem 1999. godine objavljeno mnogo članaka. Neke od njih je štampala "Nova gazeta" u Moskvi. Knjiga Feljštinskog nije izazvala senzaciju, a Litvinjenko, koji se složio da bude koautor, nije imao potrebne informacije da to štivo učini ubedljivim. Bez obzira na to, posle izlaska te knjige iz štampe na ruskom jezku u jesen 2001. godine u Njujorku i posle osude Litvinjenka u odsustvu na tri godine lišavanja slobode od Naro-fominskog garnizonskog vojnog suda na osnovu postojećeg video-snimka njegovog prebijanja sumnjivih zatvorenika, postalo je jasno da je Litvinjenkov povratak u Rusiju tada nemoguć. Na osnovu toga i uz aktivno urgiranje Berezovskog, Litvinjenko je dobio politički azil u Velikoj Britaniji.

U to vreme Berezovski je porodici Litvinjenko stavio na raspolaganje lepu kuću u severnom delu Londona, a sused mu je bio Ahmed Zakajev, koji je takođe bio čovek Berezovskog. Međutim, formalni vlasnik tih kuća bio je neki ofšor holding. "Fond za građanske slobode", čiji je direktor bio Aleksandar Goldfarb, odredio je Litvinjenku prilično galantan novčani iznos od 60.000 funti godišnje. Taj iznos bio je otprilike kao godišnja plata profesora univerziteta u Londonu. "Fond za građanske slobode, koji je Berezovski osnovao 2000. godine u Njujorku i koji je do tada izdvojio 25 miliona dolara, bio je otvoren i za druge dobrovoljne priloge. A u raspolaganju sredstvima fonda njegov direktor Goldfarb je imao relativnu slobodu.

Drugi Litvinjenkov projekat bio je pisanje knjige LPG ili Lubjanska zločinačka grupa, koja je imala cilj da razotkrije FSB kao organizaciju koja vodi Rusiju unazad metodama terora. Tom zadatku Litvinjenko nije bio dorastao. To su, naravno, shvatili i njegovi sponzori. Međutim, bilo je veoma važno da takvu knjigu ne napiše akademski istoričar, nego baš operativac.

U međuvremenu, Litvinjenkove knjige su doživele krah.

Počev od 2003. godine za Litvinjenka više nema novih projekata i on prestaje da dobija novac od "Fonda za građanske slobode". Za život su mu ostala vrlo skromna sredstva, koja se daju onima koji su dobili politički azil, ukoliko izgube glavni posao.

BLISKI PRIJATELjI

SUMNjE u prekid prijateljstva između Litvinjenka i Berezovskog opovrgao je Goldfarb: "Litvinjenko i Berezovski su do poslednjeg dana ostali vrlo bliski prijatelji. Čim je saznao za trovanje Litvinjenka, Berezovski je odmah otišao u bolnicu i tamo bio neprekidno." Berezovski je bio i na pomenu - devet dana posle smrti Litvinjenka.
(Nastaviće se)