Kurir na meti

Piše: Žores Medvedev
POSLE ubistva novinarke Ane Politkovske 7. oktobra u Moskvi, Berezovski, koji je nju dobro poznavao, odlučio je da formira tim za nezavisnu istragu. U njega su ušli Litvinjenko, Limarev, Skaramela i Švec, koji su o toj misiji raspravljali u Londonu. Može se pretpostaviti da su eksperti službe bezbednosti "Jukosa" počeli da prisluškuju i Litvinjenkove telefone, kako kućni tako i mobilni. Trebalo je likvidirati, ako je takvo rešenje doneto, celu grupu ucenjivača, a ne samo kurira. Kad su u pitanju milijarde dolara, drugog rešenja nije moglo biti. Sudeći po tragovima polonijuma, prvi pokušaj trovanja Lugovoja, Kovtuna i Litvinjenka bio je sredinom oktobra, kada su Lugovoj i Kovtun doleteli u London i sastali se s Litvinjenkom. Na svim mestima gde su prilikom tog dolaska bili Lugovoj i Kovtun, otkriveni su tragovi kontaminacije polonijumom. Kovtunu je to bila prva poseta Londonu i prvi susret s Litvinjenkom. Malo je verovatno da je on bio upoznat sa slučajem "Jukos".

Služba bezbednosti "Jukosa" bila je već mobilisana za "neutralizaciju" ucenjivača. Prvog novembra, kada se Mario Skaramela sastao sa Litvinjenkom u suši-baru, obojica su već imala u svojim telima izvesne doze polonijuma koji je ostavljao tragove. Skaramela nije imao nikakve kontakte s Lugovojem i Kovtunom, čak ih nije ni poznavao. To znači da je Italijan mogao biti otrovan polonijumom ranije, kod kuće u Napulju.

CEO lanac događaja koji je doveo do mogućeg drugog trovanja Litvinjenka počeo je od Jevgenija Limareva, koji je pod rukovodstvom Goldfarba 2001. godine za Barezovskog napravio internet-sajt "RusGlobus" i svu neophodnu opremu za njega montirao u jednom gradiću u francuskim Alpima.

Krajem oktobra 2006. godine Limarev je analizom raznih elektronskih materijala otkrio da je formiran "udarni tim" za fizičku likvidaciju određenih ljudi. Taj tim se skrivao iza organizacije "Čast i dostojanstvo", koju su stvorili veterani KGB-a. Na tom spisku osoba koji je Limarev 28. oktobra imejlom poslao Skarameli bio je i sam Skaramela, njegov šef iz "komisije Mitrohina", senator Paolo Gucanti, Litvinjenko, Vladimir Bukovski i još neki.

Danas se taj trag vezuje za 16. oktobar, kada su se na ovom mestu sastali Litvinjenko, Lugovoj i Kovtun. Bilo kako bilo, svi koji su kontaktirali s Litvinjenkom u oktobru bili su otrovani polonijumom, mada u različitoj meri. Kovtunu je počela da opada kosa već u decembru 2006. godine, a Skarameli tek u martu 2007. godine.

ŠTAMPA i prvi detektivski romani su, razmatrajući te činjenice, razvijali teoriju koje se držao i Skotland jard. Prema toj teoriji, Skaramela se zarazio polonijumom u kontaktu s Litvinjenkom jer su se ljubili prilikom susreta, a Kovtun i Lugovoj su bili trovači koji su nevešto rukovali kapsulom s radioizotopom i otrovali sami sebe. Takva teorija je ubedljiva samo za naivne ljude koji nemaju nikakve predstave o radioaktivnim izotopima.

Prvo trovanje polonijumom Kovtuna, Lugovoja i Litvinjenka desilo se sredinom oktobra, vrlo brzo posle dolaska Litvinjenkovih prijatelja u London. Ta poseta je najverovatnije ranije utanačena telefonom i elektronskom poštom, pa nije bila neočekivana. Avioni kojima su Lugovoj i Kovtun stigli u posetu Londonu i kojima su se vratili kući pripadali su ruskoj kompaniji "Transaero". Prema novinskim saopštenjima, ta kompanija nije dozvolila ekspertima Skotland jarda da provere unutrašnjost aviona na alfa-zračenje, ali taj posao su najverovatnije obavili ruski stručnjaci.

Po svim mnogobrojnim teorijama o razlozima Litvinjenkovog ubistva, uključujući onu, zasad nepoznatu, teoriju koja je u osnovi istrage britanske policije, smatra se da je Litvinjenko bio jedina žrtva i jedina meta zločinaca. Ali, po toj teoriji potpuno je neshvatljivo zašto je korišćen polonijum-210, koji se u te svrhe ranije nikada nije primenjivao.
(Nastaviće se)