Obračun tajkuna

Na internet-sajtu gazeta.ru 6. januara 2007. godine pojavilo se sledeće saopštenje:
„Državno tužilaštvo Rusije sumnja da je Aleksandra Litvinjenka otrovao Leonid Nevzlin, bivši suvlasnik `Jukosa’. Istražne grupe koje se bave slučajem Nevzlina i slučajem Litvinjenka već su objedinile svoj rad. Na osnovu toga Rusija energično zahteva ekstradiciju Nevzlina, koji se sada nalazi u SAD.
U istrazi o trovanju bivšeg agenta FSB-a Aleksandra Litvinjenka dogodio se neočekivani obrt. U sredu kasno uveče Vrhovno tužilaštvo je izdalo specijalno saopštenje u kome je ukazano na vezu između krivičnog dela ubistva Aleksandra Litvinjenka, a takođe i pokušaja ubistva preduzimača Dmitrija Kovtuna (Državno tužilaštvo ga je otkrilo početkom meseca) sa optužbom protiv niza rukovodilaca `Jukosa’ u izvršenju zločina protiv života i zdravlja građana. Islednici ta dva predmeta početkom ove nedelje počeli su da rade zajedno, saopšteno je u Upravi za saradnju, sa sredstvima javnog informisanja Vrhovnog tužilaštva.“
Međutim, u toj izjavi Vrhovnog tužilaštva Rusije nedostajala je vrlo važna komponenta svake optužbe - mogući ili pretpostavljeni motivi zločina. Uopšte nije bilo jasno zašto je suvlasniku „Jukosa“ bilo potrebno da ukloni Litvinjenka. Moguće je bilo samo pretpostaviti da je Litvinjenkov put u Izrael u septembru 2006. godine izazvao sličnu reakciju od strane „Jukosa“. Ali za to putovanje znali su samo neki i ono nije figuriralo u istrazi Skotland jarda.
U TUŽILAŠTVU Ruske Federacije, koje je takođe pokrenulo postupak u vezi sa ubistvom ruskog građanina Litvinjenka sa prebivalištem u Engleskoj i pokušaja ubistva ruskog građanina Kovtuna za vreme njegove posete Engleskoj, prihvaćena je druga, „ekonomska“ verzija o motivima tog zločina, koja ga je povezala sa serijom „naručenih“ ubistava i trovanja koja su se dešavala na teritoriji Rusije i drugih zemalja i čiji su motivi bili oštri konflikti oko podele finansijske i materijalne aktive naftne kompanije „Jukos“.
Do 2006. godine, Litvinjenko nije imao nikakve veze s poslovima kompanije „Jukos“ i na njega rusko tužilaštvo nije obraćalo nikakvu pažnju. Međutim, kada se uključio u stvaranje posebnog istražnog „dosijea“, koji je on lično odneo u Izrael Leonidu Nevzlinu, suvlasniku kompanije „Jukos“, Litvinjenko je Tužilaštvu RF dao dovoljno legalnu osnovu za njegovo uključivanje u „slučaj Nevzlin“, koji postoji od 2003. godine i potkrepljen je poternicom Interpola. Odluka Vrhovnog tužilaštva RF o objedinjavanju ta dva predmeta saopštena je 27. decembra 2006. godine. Ona nije izazvala nikakve primedbe britanske policije. Ta odluka nije obradovala Skotland jard, ali on je shvatio da je zakonita i objektivna. Ali munjevita negativna reakcija na tu odluku došla je od grupe Berezovskog. Pošto je sam Berezovski, kao čovek sa političkim azilom, bio ograničen u slobodi kritike ruskog rukovodstva, oglasio se Goldfarb:
„Izjava Vrhovnog tužilaštva Rusije o povezanosti krivičnog dela trovanja Litvinjenka“ - tvrdio je Goldfarb - „sa optužbama protiv bivšeg suvlasnika kompanije `Jukos’ Leonida Nevzlina predstavlja pokušaj odvlačenja pažnje od glavnih osumnjičenih u tom predmetu - Andreja Lugovoja i Dmitrija Kovtuna...“
„Tužilaštvo je naviklo da fabrikuje i svaljuje krivicu na nevine. To što se trude da Lugovoja i Kovtuna na svaki način sakriju i smeste u bolnicu govori o tome da oni stoje iza toga zločina. Kao što se kaže, lopov uvek prvi viče: `Drž’te lopova!’“, izjavio je Goldfarb.

KNjIGU Žoresa Medvedeva "Miris hladnog rata", po ceni od 370 dinara, možete kupiti kod izdavača IP "Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25, sa popustom od 30 odsto ili pouzećem + poštanski troškovi na telefon 011/344-10-74, odnosno putem elektronske pošte: fvisŽverat.net
(Nastaviće se)