Pod zaštitom domovine

Piše: Žores MEDVEDEV
JASNO mi je da je moj pokušaj rekonstrukcije događaja koji su doveli do grupnog trovanja polonijumom - 210 u kojem je smrtno stradao samo jedan čovek - hipoteza. Ta hipoteza se delimično pojavila na osnovu neočekivane promene odnosa ruskih vladinih činovnika prema Aleksandru Litvinjenku. Do 2006. godine on je spadao u kategoriju "otpadnika", "izdajnika domovine" itd. Posle njegove mučeničke smrti, o njemu se počelo govoriti potpuno drugačije i povod za to je dao lično Putin. Dvadeset četvrtog novembra 2006. godine Putin je jasno stavio do znanja da tu izjavu smatra falsifikatom. Povodom Litvinjenkove smrti "Interfaks" je naveo sledeće reči predsednika Rusije: "... Smrt čoveka je uvek tragedija i ja izražavam svoje saučešće bližnjima gospodina Litvinjenka i njegovoj porodici." I u staroj Rusiji i u SSSR, i u Ruskoj Federaciji izdaja domovine, kao što je poznato, smatrala se i smatra se najtežim zločinom. Kazna za taj zločin je dobro poznata. Teško da bi bilo ko od ruskih lidera smrt izdajnika smatrao "tragedijom". Niko ne bi izrazio saučešće "porodici pokojnika". Putinova izjava je mnoge začudila.

POSLE ubistva novinarke Politkovske, Putin, koji se tada nalazio u Nemačkoj, njenoj porodici nije izjavio saučešće. Mogu da pretpostavim da je Litvinjenko predajom "dosijea Jukos" Tužilaštvu RF, što je moglo biti učinjeno sredinom novembra kada se saznalo za njegovo trovanje, u određenoj meri rehabilitovao sebe u očima onog malog broja ljudi koji su znali za to. Da Vrhovno tužilaštvo RF nije imalo osnove za objedinjavanje "slučaja Litvinjenko" sa "slučajem Jukos", malo je verovatno da bi u Moskvi podigli optužnicu povodom smrti građanina Rusije Litvinjenka. U to vreme on je već bio državljanin Velike Britanije, s britanskim pasošem, na ime Edvin Karter. Zakoni Velike Britanije dozvoljavaju političkim azilantima da menjaju svoja imena.

Iskazani stavovi i pretpostavke su, bez svake sumnje, apsolutno preliminarni. Antiterorističko odeljenje britanske policije koje je vodilo istragu o ubistvu Litvinjenka u drugim slučajevima obično formuliše optužbu i sprema predmet za sud. Tužilaštvo iznosi optužbu tek na sudu. U slučaju Litvinjenka taj redosled je iz nepoznatih razloga narušen.

SKOTLAND jard je završio istragu i predao predmet u Kraljevsko tužilaštvo bez formulacije bilo kakve jasne optužbe. Od 1. februara 2007. godine britanska policija nije sprovela nikakve nove istražne radnje. U štampi su se nekoliko puta pojavila saopštenja da je optužnica već formulisana i da će uskoro biti objavljena. Izjava tužilaštva očekivala se u martu, a zatim u aprilu. Ona se, međutim, pojavila tek 22. maja 2007. godine u obliku vrlo uopštene izjave predstavnika Kraljevskog tužilaštva Kena Mekdonalda. Ne navodeći nikakve konkretne činjenice i detalje, Mekdonald je jednostavno izjavio da je "dokaza koje nam je predao Skotland jard povodom slučaja Aleksandra Litvinjenka dovoljno za podizanje optužnice protiv Andreja Lugovoja". Izjava je bila formulisana tako da se stvori utisak kako je odluku o tom slučaju doneo lično Ken Mekdonald, bez ikakvog uticaja vlade. Kraljevsko tužilaštvo se obratilo Vrhovnom tužilaštvu RF sa zahtevom za ekstradiciju Andreja Lugovoja, ali te zahteve nije potkrepilo slanjem u Moskvu takozvane dokazne osnove za njegovu krivicu. Advokati Lugovoja nemaju nikakvu mogućnost da se upoznaju sa materijalima optužbe. Svi detalji istrage, uključujući i rezultate post mortem, to jest patološko-anatomskog i radiološkog ispitivanja, zadržani su u tajnosti. Svi ti detalji obavezno se moraju izneti na sudu. Uz postojanje realnih dokaza krivice suđenje bi se moglo obaviti bez ikakve ekstradicije direktno u Rusiji. Ali, po svemu sudeći, britanska strana za to nije zainteresovana. Ceo predmet će još dugo biti "zamrznut".
(Kraj)