Pred vratima Unije

Piše: Zlatko ČOBOVIĆ
ZA proteklih 129 godina novije istorije, otkako je 1878. godine formirana prva moderna suverena i nezavisna, međunarodno priznata srpska država - kneževina, na teritoriji Srbije formalno je promenjeno čak 10 država!

Što po državnom uređenju, što ideološki, nekada samo po imenu, bez većih suštinskih razlika u odnosu na prethodnu, ovom narodu su se države događale i menjale tempom, kakvim se, manje-više, menja neki, konzervativniji modni detalj. A u istorijskim razmerama gotovo zanemarivo su kratki vremenski periodi, tih 129 godina, od de fakto nezavisnosti, pa i 177 godina, kada je Srbija, 1830. de jure priznata za autonomnu kneževinu, ali pod vrhovnom vlašću turskog sultana.

Ako ne računamo samoupravljanje, Zakon o udruženom radu, samoupravne interesne zajednice, kolektivnog šefa države (Predsedništvo SFRJ), formiranje trećeg bloka u svetu - Pokreta nesvrstanih zemalja, kao tampona u dotadašnjoj međunarodnoj bilateralnoj svetskoj podeli moći i druge političke i ekonomske novotarije, iznedrene na ovim prostorima, Srbija je, kao sukcesor svih prethodnih država, specifična i po intenzivnoj "državnoj tranziciji": Srbi su, u proseku, na svakih 12 godina i osam meseci živeli u državi drugog imena!

U OKVIRU tih državnih formi, Srbima su se događale karakteristične i zanimljive stvari, koje druge narode nisu zadesile ni za više stotina godina. Pozitivne i negativne, dobre i loše, napredne i tragične. Ratovali smo i krvarili, ali smo se i radovali. Vlast smo često menjali nasilno, pučevima. Ni politička ubistva, nažalost, nisu neobična na ovim prostorima. Mirno smo, pa i relativno lepo, živeli u pojedinim razdobljima, ali smo, čini se, u celini, više propatili. Bivali smo i izolovani, ali smo izlazili i iz tih okova. Bili smo deo nekadašnje moderne Evrope, pa smo se našli na njenoj periferiji, čak izvan njenih organizacionih granica, iako geografski unutra, da bismo sad čekali na mesto u redu - pred vratima Evropske unije.

Letimičan pogled na prečnik tog malog istorijskog kruga, tog ciklusa, ili samo na neke njegove segmente, a kroz prizmu današnjih događanja, dovoljan je da ukaže na to kako izreke da je istorija učiteljica života i da se ponavlja, nisu bez osnova. Pokazaćemo, takođe, i umeće diplomatije. Njene efekte. Uticaj velikih na sudbine malih, kako je sudbina srpskih vladara zavisila od njihovih dela, a na koji način se sve to zajedno odražavalo na život srpskog naroda i međunarodni položaj države. Najzad, pokazaće se i kako su formirane srpske državne granice. S kim se, kako i zbog čega Srbija udruživala i razdruživala. Na koji način je, na primer, Srbija ušla u Evropu pre dva veka i kako je godinama, sama ili kroz Jugoslaviju, u svakom smislu, bila značajan deo Starog kontinenta, ali u nekim stvarima nezaobilazan i u svetskim razmerama.

Generacija Srba rođena, recimo, 1930. godine, danas relativno vremešniji ljudi, sve živeći u Srbiji, možda u jednom selu ili gradu, za 77 godina doživela je, i preživela, šest država: od Kraljevine Jugoslavije, preko komunističke Jugoslavije (DFJ, FNRJ i SFRJ), pa Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), onda državne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG), do samostalne, nezavisne Republike Srbije. Još su među živima oni koji su svet ugledali u Kraljevini Srbiji, rođeni pre 1918. godine, potonjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevini Jugoslaviji - zemlji nastaloj iz srpske kneževine. Oni su, ne menjajući mesto boravka, u svom životnom veku bili formalno u čak osam država!


SUDBINE SRPSKIH VOĐA
SRPSKI vladari, kneževi, kraljevi, predsednici država, premijeri, u novijoj istoriji i partijski lideri - kad je kraljevina zamenjena republikom - nisu imali srećne sudbine. Ili su bivali prognani ili su ubijani ili su umrli u zatvoru. Od 1878. godine i prve srpske nezavisne kneževine, proterani su kralj Milan Obrenović (1889) i kralj Petar Drugi Karađorđević (1941). Ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin (1903) i kralj Aleksandar Karađorđević (1934). Srpski, potom i jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro je 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, pre nego što mu je suđenje završeno. Srpski premijer Zoran Đinđić ubijen je u atentatu u Beogradu 2003. godine.

Milan Milutinović, predsednik Srbije (1997-2002), optužen je pred Haškim tribunalom i suđenje je u toku. Nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić ubijen je na svirep način 2000. godine...
(Nastaviće se)