Blagoslov Evrope

SRBIJA i Crna Gora, posredstvom Rusije, zatražile su mir od Turske. Godine 1877. Srbija se, ipak, pridružila Rusiji u ratu protiv Turske. Izbila je i do Kosova, ali Svetostefanski mir kojim je rat završen, nije pogodovao Srbiji: predviđao je veliku Bugarsku. U dva srpsko turska rata, za nezavisnost Srbije palo je oko 20.000 žrtava. Srbija je u rat ušla sporazumno s Crnom Gorom, pošto je knezu Nikoli ustupila 40.000 od oko 70.000 dukata koliko je ukupno, kao država, imala gotovog novca. Na kraju, troškovi nezavisnosti dostigli su čak oko 38 miliona dinara.
Prvi dinar, iskovan je u srebru 1875. godine. Na njemu je bio ugraviran lik kneza Milana, a izrađen je u apoenima od jednog i dva dinara. Na kovanici od 50 para, takođe, je bio lik kneza Milana. Godinu dana po dobijanju nezavisnosti, 1879, Srbija je dobila i svoj prvi zlatni dinar - kovanicu od 20 dinara. Prve papirne novčanice u Kneževini Srbiji, štampane su 1876. godine kao novac Glavne državne blagajne za potrebe finansiranja srpsko-turskog rata, ali nikada nisu puštene u opticaj. Veruje se da je za njih crteže izradio poznati srpski pesnik i slikar Đura Jakšić.
Na Berlinskom kongresu koji je revidirao Svetostefanski mir, Srbija i Crna Gora dobile su nezavisnost. Srbija je dobila i još četiri okruga: Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički, a Crna Gora Podgoričku i Nikšićku oblast, a kasnije i izlaz na more. Bosna i Hercegovina, zbog kojih je rat i počeo, došle su, međutim, pod vlast Austrougarske.
U proklamaciji povodom nezavisnosti Srbije, knez Milan je, pored ostalog, svom narodu rekao i sledeće:
"...Ugovor, potpisan 1. jula u Berlinu povratio je mir Istoku. Iako ovaj ugovor nije namirio sve želje srpske, opet, prema prilikama u kojima je ova velika međunarodna pogodba utvrđena, Srbija ima da bude zahvalna na visokoj blagonaklonosti velikih sila. Evropa je priznala Srbiji nezavisnost vezavši je za jedan uslov koji sam ja primio voljan da ga savesno ispunim.
Evropa je pristala da najveći deo stanovnika Stare Srbije, koje smo mi oslobodili, ostane s nama u državnoj zajednici, tako da je Srbija sad uvećana više nego četvrtinom svoga dojakošnjega zemljišta.
Blaga, dakle, koja sam ja srećan da mogu danas obznaniti svome dragom narodu, to su: mir, nezavisnost Srbije i oslobođenje jednog znatnog dela naše patničke braće.
Obezbeđeni blagodetima mira, primljeni u red nezavisnih država, potkrepljeni zajednicom naših novih sugrađana, zaklonjeni novim jakim granicama - mi smo dobili novu čvrstu osnovu za povoljan razvitak.
- Mi smo ove rezultate iskupili skupim žrtvama. Među nama nema nijednog, koji za njih nije podneo osetnih udara bilo u gubitku svojih najdražih, bilo u svome imanju, bilo u svome zdravlju, no iako je svaki od nas pojedince siromašniji no što je bio pre rata, svi smo skupa i jači i bogatiji... Ušavši u red nezavisnih država, Srbija je primila na sebe mnogo veću odgovornost, kako za svoje spoljašnje odnošaje, tako i za svoj unutrašnji rad. Nezavisna Srbija mora biti složna, ozbiljna, mora u svim svojim preduzetcima ići izmerenim koracima, kako da se, s jedne strane, potpuno koristi svojim dragocenim tekovinama, a s druge strane, da sad više no ikad obezbedi sebi simpatije evropskih država, koje su nas primile u svoju sredinu. Spolja mudri, a unutra čvrsti odnošaji - to su jedini putevi, na kojima može procvetati nezavisna Srbija. Neka je Bog uzme pod svoje svemoćno zakrilje.
Knez se pripremao da kneževinu proglasi kraljevinom. Počela je, 1881. godine, izgradnja železnice u saradnji sa francuskim finansijerom Bontuom kao i gradnja Kraljevskog dvora (danas Stari dvor) u Beogradu. Ali ni to nije bilo bez potresa. Društvo koje je dalo zajam i dobilo koncesije - Generalna unija, zapalo je u finansijske teškoće i povuklo sa sobom dobar deo srpskog državnog kapitala. Iznenada Bontu je bankrotirao i Srbija se zadužila za 40 miliona dinara, dva puta više nego što je iznosio tadašnji državni budžet.

MILANDOR
KADA je Milan Obrenović postao kralj, iskovan je 6. marta 1882. godine zlatni novac od 10 i 20 dinara, popularno nazvan "milandor". Dve godine kasnije, osnovana je Narodna banka Kraljevine Srbije i odmah je izdata papirna novčanica vredna 100 dinara. Bila je plativa u zlatu, a štampana u Belgiji. Kako je navikao na korišćenje metalnog novca, narod je tu novčanicu uglavnom odmah menjao za zlato i u Narodnoj banci za nju mogao da dobije 29 grama zlata. Zbog toga je, 1885. godine, štampana banknota od 10 dinara, plativa u srebru.
(Nastaviće se)