Majski prevrat

Piše: Zlatko Čobović
DA bi predupredio finansijsku neizvesnost, Milan je na brzinu, bez krunisanja, jer dinastija Obrenovića nije imala krunu, proglasio Kraljevinu 22. februara 1882. u Narodnom pozorištu. Za himnu je uzeta završna pesma iz "Markove sablje", izvedene za njegovo punoletstvo 10 godina ranije. Tekst je izmenjen. Jovan Đorđević je izbacio drugu strofu i dodao još tri, a knez je postao kralj.
U septembru 1884. godine, u Srbiji posle Berlinskog kongresa, i pored svih teškoća, završena je i puštena u saobraćaj prva pruga u Srbiji - od Beograda do Niša. Put je trajao pet časova i 35 minuta. Gotovo kao i danas! Voz se kretao prosečnom brzinom od oko 44 kilometra na sat. To, ipak, nije doprinelo popularnosti kralja Milana. Finansijske krize, suviše veliko oslanjanje na Austriju, koja je nastojala da odbije Srbiju od nacionalne politike, plahovita vladareva ćud stvorili su veliko nezadovoljstvo u zemlji. Izbila je Timočka buna (1883). Radikalna opozicija ojačala je posebno posle rata s Bugarskom i poraza srpske vojske na Slivnici. Iz kraljeve nužde za nagodbom s najjačom strankom - radikalima, pod političkim pritiskom i zbog kriza u porodici, kralj je doneo za tadašnje prilike veoma moderan, napredan Ustav 1888. godine koji uvodi sistem parlamentarne vlade, a Narodna skupština dobija potpunu vlast. Potom se kralj Milan 1889. godine odrekao prestola u korist svog maloletnog sina Aleksandra, koji se proglasio punoletnim i preuzeo vlast državnim udarom 1. aprila 1893. godine.
UPRKOS nezadovoljstvu naroda, koliko je Milan, za svoje vladavine, imao uspehe, kao što su nezavisnost i proširenje Srbije, toliko njegov naslednik, poslednji Obrenović na vlasti u Srbiji, nije imao nimalo sreće. Ređali su dvorski skandali, država je zapala u krizu, a vladar je, zbog ograničavanja lične vlasti, suspendovao Ustav koji je doneo njegov otac i, 1894. godine, vratio Namesnički ustav.
Učinio je i korak više: nametnuo je 1901. Ustav kojim je prvi put uveden dvodomi sistem (Skupština i Senat). Vlade se često menjaju, cvetaju dogovori iza kulisa, intrige i političke pogodbe. Jačanjem cenzure intenzivnije su i demonstracije. Politička previranja prenose se i na vojsku. Tačku na režim Obrenovića stavila je oficirska zavera u kojoj su, 29. maja 1903, ubijeni kralj Aleksandar i njegova supruga, ranija dvorska dama Draga Mašin. Ovaj, takozvani Majski prevrat izazvao je zaprepašćenje u Evropi. Najviše zbog načina i brutalnosti kojima je izveden.
Poslednja emisija novca sa likom vladara iz dinastije Obrenovića izdata je 1897. godine: iskovan je srebrni novac od jednog i dva dinara sa likom kralja Aleksandra Prvog Obrenovića.
Promenjena je dinastija na srpskom prestolu: ponovo su dovedeni Karađorđevići. Himna je ostala.
Kralj Petar Karađorđević, iskusan čovek koji je veći deo života proveo u inostranstvu, nije sprečavao narodnu volju. Ustavom iz 1903, donetim bez kraljevog učešća, zapravo modifikovanim Ustavom iz 1888, učvršćen je demokratski parlamentarizam u Srbiji. Uvedeno je načelo podele vlasti: Skupština, kralj, Vlada i sudski sistem. Bio je to početak parlamentarne demokratije u Srbiji. Usledile su i promene u novčanoj politici. Zakonom iz 1904. godine propisano je kovanje metalnog novca sa likom novog vladara, Petra Prvog Karađorđevića.
Te godine iskovana je i prva emisija od pet različitih apoena u bronzi i srebru, kao i jubilarni srebrni novac od pet dinara sa likovima Karađorđa i Petra Prvog, iskovan povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.
Ta emisija novca, kao i sledeće, iz 1912. i 1915. godine, kovane su u Beču. Izbijanjem Prvog svetskog rata, prekinuta je svaka veza s bečkom kovnicom, pa je deo emisije iz 1915. godine izrađen u Parizu. Novac iz 1917. iskovan je u - Americi.
(Nastaviće se)