Nova država

Piše: Zlatko Čobović
KAKO kralj nije stajao na putu narodnih težnji tog vremena, široki jugoslovenski program doživeo je afirmaciju: između Srba, Hrvata i Slovenaca oživele su veze i kontakti. Osetivši opasnost, a pokušavajući da situaciju razreši u svoju korist bez upotrebe oružane sile, Austrija je povela carinski rat protiv Srbije, ali bez uspeha. Austrija je, potom, anektirala Bosnu i Hercegovinu (1908), mimo želje većine stanovnika tih oblasti. U Austrougarskoj su zatvarane srpske škole, zabranjivano ćirilično pismo. Promena vlasti u Turskoj uslovila je stvaranje balkanskog saveza Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grčke. Cilj je bio - vratiti Balkan balkanskim narodima. Rat Turskoj objavljen je u oktobru 1912. godine, a za kratko vreme srpska vojska izvojevala je pobede u Kumanovu, Bakarnom Gumnu, Bitolju...

U sastav tadašnje srpske države ušli su Skoplje, Priština, Prilep, Peć, Ohrid, Štip... Srbija i Bugarska su se, međutim, sukobile oko podele Makedonije, a situacija je rešena srpskom pobedom na Bregalnici, u junu 1913. godine, posle koje je Makedonija postala deo Srbije. To nije bio i početak mirnog razdoblja. Austrougarska je odlučila da organizuje velike manevre u Bosni kojima bi rukovodio sam prestolonaslednik Franc Ferdinand. Bilo je to junu 1914. Na Vidovdan, te godine, Ferdinand je došao u Sarajevo gde ga je ubio student Srbin Gavrilo Princip. Austrija je objavila rat Srbiji. Počeo je Prvi svetski rat. Na početku, Srbi su trijumfovali pobedama u bitkama na Ceru i Rudniku, ali godinu dana kasnije srpska vojska nije mogla da izdrži austrijsku ofanzivu. Desetkovana, povukla se, preko Albanije, u Grčku da bi se konsolidovala. Srbi su se vratili u velikoj ofanzivi. Austrijanci su poraženi na Kajmakčalanu 1918. godine. Posle nekoliko nedelja, srpska vojska izbila je na Dunav i Savu.

Još u vreme rata, 1915. u Parizu su austrougarski emigranti obrazovali Jugoslovenski odbor koji je, zajedno s tadašnjom srpskom vladom, izražavao želju za jedinstvom Srba, Hrvata i Slovenaca. Predsednik odbora bio je Ante Trumbić. Tako je, praktično, preduslov za stvaranje prve jugoslovenske države bio Prvi svetski rat. Srpska Narodna skupština usvojila je u Nišu, 7. decembra 1914. Deklaraciju o "oslobođenju i ujedinjenju sve neoslobođene braće".

Saveznici su ponudili Srbiji Londonski ugovor, 26. aprila 1915. koji se odnosio na stvaranje Velike Srbije u koju bi ušle: BiH, Slavonija, Srem, Bačka, južna Dalmacija i severna Albanija, ali bez Makedonije i dela Banata. Za ulazak u rat saveznici su Italiji ponudili Istru i veći deo Dalmacije, Rumuniji Banat, a Bugarskoj Makedoniju. Srbija je odbacila ugovor jer nije bila spremna da se odrekne Makedonije. Kompromis srpske Vlade, koju je predvodio Nikola Pašić, i Jugoslovenskog odbora, a činili su ga predstavnici Slovenaca, Hrvata i Srba s područja Austrougarske, pod političkim patronatom Engleske i Francuske, bila je Krfska deklaracija od 20. jula 1917. godine, kojom je ozvaničeno pravo jugoslovenskih naroda na samoopredeljenje.

U tekstu, napisanom ćirilicom, pisanim slovima, 7. jula te godine, koji su potpisali Ante Trumbić, predsednik Jugoslovenskog odbora, i Nikola Pašić, kao predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela, zabeleženo je, pored ostalog, i da bi "... Tako ujedinjen narod, Srba, Hrvata i Slovenaca sastavljao državu koja bi brojala oko 12 miliona državljana. Ona bi bila garancija narodne nezavisnosti i svestranog narodnog kulturnog napretka, jak bedem protiv germanskog nadiranja, nerazlučni saveznik sviju naših kulturnih naroda, koji su istakli princip prava i slobode naroda i princip međunarodne pravde, i dostojan član nove međunarodne zajednice".

Dogovoreno je da ime buduće države bude Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija s dinastijom Karađorđević, kao i da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod sa tri imena. Prva zajednička, multinacionalna država na jugoslovenskom prostoru formalno je stvorena za samo dva meseca. Formirana je mirno, sporazumima, zvaničnim odlukama, bez direktnog mešanja, ali svakako uz saglasnost velikih sila. Mirno i doborovoljno ujedinjeni, razišli su se krvavo 75 godina kasnije.
(Nastaviće se)