Vlast bez kormilara

Piše: Zlatko Čobović
KRALJ Aleksandar je 3. oktobra 1929. godine državu preimenovao u Kraljevinu Jugoslaviju a njegova vladavina prekinuta je u Marselju, 9. oktobra 1934. kada je ubijen u atentatu. Kraljevinu preuzima Namesništvo i vodi je do 27. marta 1941, kada narod na presto dovodi maloletnog Aleksandrovog sina kralja Petra II. Posle desetak dana Nemačka bez objave rata napada Jugoslaviju a kralj odlazi iz zemlje. Nikada se neće vratiti jer je nova vlast ukinula monarhiju Ustavom 31. januara 1946. godine.
Jugoslavija, sa Srbijom, izašla je iz Drugog svetskog rata kao komunistička zemlja što će ostati do 1990. Za tih 45 godina Srbija je u sastavu Jugoslavije, prešla put kroz Demokratsku Federativnu Jugoslaviju, zatim FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG. DFJ je naziv koji je nosila sedam meseci: od 7. marta do 29. novembra 1945. godine, kada je Deklaracijom o proglašenju Republike ime promenjeno u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ). Do 14. januara 1953. godine predsednik Predsedništva Narodne skupštine FNRJ bio je Ivan Ribar a Josip Broz Tito predsednik Vlade. On postaje i predsednik Skupštine i predsednik Vlade 1953. Mesto premijera prepušta tek 1963. i ostaje predsednik Republike, što će biti do smrti, 4. maja 1980. Ostavinski postupak nikad nije sproveden. Ovaj doživotni predsednik i trostruki narodni heroj(!) zvanično nije posedovao nikakvu imovinu, a opet, nezvanično - imao je sve. Ipak, nepoznato je - da li je imao i ličnu kartu, da li je primao platu i ako jeste - koliku... Pitanje je, dalje, da li je, recimo, bilo gde estradnog “Oskara popularnosti” dobio političar - predsednik države, kao kod nas šezdesetih godina Josip Broz! Nadmašio je Miodraga Petrovića Čkalju i Đorđa Marjanovića!
Ustavom od 7. aprila 1963. zemlja dobija ime SFRJ, da bi 27 godina kasnije, izlaskom Slovenije, pa Hrvatske, Makedonije i BiH prestala da postoji. Srbija i Crna Gora formiraju SRJ koja je trajala do 4. februara 2003. Posle nje, dve republike pod pritiskom međunarodne zajednice prave državnu zajednicu SCG. Na referendumu 21. maja 2006. godine 55,5 odsto crnogorskih glasača izjasnilo se za samostalnu i nezavisnu državu. Deklaracija o nezavisnosti doneta je 3. juna. Srbija se formalno oglasila nezavisnom dva dana kasnije. Uz himnu “Bože pravde”, narodni poslanici Skupštine Srbije, 23. jula 2006. svečano su preuzeli zdanje dotadašnje Savezne skupštine. Kao kuriozitet zabeleženo je da predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković u zgradu nije ušao na glavni ulaz, jer, kako je objasnio, “nije postavljen grb Srbije”.
BAŠ kao što je upamćeno i da je prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić do zgrade Skupštine, na inauguraciju, došao taksijem. Ustav Republike Srbijeproglašen je na Mitrovdan, 8. novembra 2006. ali je počeo da važi dva dana kasnije kada je usvojen Ustavni zakon. Krug je tako zatvoren: Srbija je, posle 129 godina, ponovo postala samostalna.
Mnogo je jugoslovenskih ali i srpskih specifičnosti, jer je Srbija bila najveća i - po stanovništvu najbrojniji deo te države, koju je, uostalom, srpski kralj i napravio. Doživeli smo niz jedinstvenih, “ginisovskih” stvari. Od 1950. živeli smo u sistemu društvenog samoupravljanja, imali smo Socijalistički savez radnog naroda kao “najširi front”, ZUR, SIZ... Osnovali Pokret nesvrstanih i tako materijalizovali tezu o “aktivnoj međunarodnoj miroljubivoj koegzistenciji”. Deceniju nas je predvodio “kolektivni predsednik” od članova iz šest republika i dve pokrajine.
Svaka republika, imala je istovremeno dva predsednika: saveznog i svog. Srbiju je vodilo i šest vršilaca dužnosti predsednika! Kao takvi u istoriji su zapisani: Ljubiša Igić (od 30. marta do 8. maja 1989. u vreme SFRJ), predsednik Skupštine Dragan Tomić (od 23. jula do 21. decembra 1997). Dve godine, od 2002. do 2004. Srbija nije imala predsednika. Na čelu države bili su predsednici Skupštine, v. d. Nataša Mićić, Dragan Maršićanin, Predrag Marković i jedini jednodnodnevni - Vojislav Mihajlović (kao potpredsednik Skupštine.)


RAZRED KANDIDATA
NA prvim demokratskim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji 9. decembra 1990. učestvovala su čak 32 kandidata. Na sledećim, prevremenim izborima 20. decembra 1992. bilo ih je 13, a na narednim, redovnim, 21. septembra 1997. nadmetalo ih se 17.
Imali smo i referendum o predlogu Ustava koji je trajao dva dana (!) 28. i 29. oktobra 2006. godine.
KRAJ