Vile sa Gajtana

Piše: Novica Pešić

ŽENE su bile pouzdani ustanički jataci, iako je to bilo skopčano s velikim rizikom, jer su okupatori bili nemilosrdni prema njima, kao i prema članovima njihovih porodica. Tako je, npr. austrougarska obaveštajna služba otkrila žene, koje su bile saradnice ustanika. Leposava Nerandžić iz Kuršumlije, udovica srpskog kapetana, primala je Kostu Vojinovića, Kostu Milovanovića Pećanca i neke četovođe u svoju kuću.
Kosta Milovanović Pećanac je posebno cenio Todoru iz Bele Vode, majku njegovog pisara i ađutanta Bratimira Milačića. Ova starica je često posećivala četu i znala sve njene skrivnice. Pri tom je donosila hranu, da gladni borci prezalogaje. Pećanac je zapamtio kao izuzetno mirnu i staloženu ženu, duhovno neobično snažnu. “Nikada je nisam mogao videti neveselu i snuždenu kao mnoge majke. Samo nam je govorila da se ženski ne predamo, da junački istrajemo do kraja. Ona ima pet sinova, četvorica su sa vojskom a jedan u četi sa mnom”, zabeležio je predvodnik ustanka o Todori Milačić.
Vučko Pantić, četovođa, a izvesno vreme i komandant Jastrebačkog komitskog odreda, ratovao je sa svojom ženom Rosom Pantić, a u rodnom selu Lazarevacu imao je jatake: Katu Tanasković, Mariju Radović, Petkanu Arsić, Ljubicu Smiljković, u Maloj Draguši: Minu Gočmanac i Zorku Pribak, a u Velikoj Draguši: Ljubicu Joksimović.
Žene su u Topličkom ustanku bile i naročita komora borcima. Kad god su mogle, i to bilo potrebno, snabdevale su ih hranom. Devojka Danica Mrdelić zapamćena je po tome što je na dogovorena mesta nosila četnicima hleb i ostale životne namirnice. Sedamnaestogodišnja Krstina Perunović iz Berilja takođe je nosila hranu ustanicima, među kojima je bio i njen brat Đorđe. Julka i Grozdana iz sela Kutlova su, po iskazu Radoslava Trifunovića iz istog mesta, davale namirnice četnicima. Persa, žena četovođe Jovana Jelića, takođe je često snabdevala četnike hlebom, kao i Jevdoka iz Trbunja. Višečlana porodica Andrića iz Svinjišta opskrbljivala je neophodnim namirnicama četnike Koste Milovanovića Pećanca. Dara Popović, ćerka sveštenika Kaličanina iz Gornje Konjuše, dalja rođaka vojvode Petra Bojovića, takođe je hranila ustanike...
Žene i devojke tokom Prvog svetskog rata bile su u različitim odredima hrabri borci protiv okupatorske torture, utvrdio je istoričar Dobrosav Turović. U jugoistočnoj Srbiji protiv bugarske okupacije borile su se: Stanka, Danica i Krstina Petrović-Dimić iz Belog Polja, Nata Ognjenović iz Kuršumlije, Veselinka Lukić iz Donje Konjuše, Rizna Radović, Rosa Pantić, Kruna i Negosava Cvetković, Jevrosima Mladenović iz Labukova, Milica Mihajlović i druge žene iz Toplice.
Među najpoznatijim ustanicima bila je mlada učiteljica Jelena Šaulić iz Gajtana. Posle bugarske okupacije Srbije i izbijanja ustanka u Toplici i Jablanici 1917, učiteljica Jelena je sa svojim ocem Perkom, koji je bio već u poodmaklim godinama, postala borac Gajtanskog odreda. Otišla je na planinu Radan, priključila se ustanicima, naučila kako se baca bomba i gađa iz puške i postala jedan od najhrabrijih boraca.
Posle propasti ustanka u Toplici i Jablanici, Jelena Šaulić je sa ocem Perkom i grupom jablaničkih četnika napustila Gajtan i otišla u Crnu Goru, u rodni Šavnik. Do završetka Prvog svetskog rata, 1918. godine, četovala je sa četovođom Boškom Bojovićem, sa kojim se posle rata i venčala. Jelena je bila strah i trepet za neprijateljeve vojnike, žandarme, kao i za špijune i pljačkaše. Umrla je vrlo mlada, 1921. godine. Posmrtno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima za izuzetnu hrabrost.
Jedna od aktivnih žena među topličkim ustanicima bila je i Anđa Šćepanović, zvana Piža Komita iz gajtanskog zaseoka Petrovca. Od prvih dana Piža je pristupila ustanicima. U njenoj kući povremeno je boravio štab Jablaničkog ustaničkog odreda koji su činili braća Milinko i Toško Vlahović.
Štab poverava Piži obaveštajne i kurirske zadatke. Nosila je poštu u Lebane, Bojnik i Medveđu. Išla je čak i u Leskovac, odakle je donosila bugarsku štampu, šećer, so, kafu i lekove. Kažu da je znala da se preruši u Šopkinju i da Bugarima zavara svaki trag. Lukavstvo joj je više puta spaslo glavu.
Četnici su bili sigurni kad su kod Piže ili kad su išli u akciju s njom. Za vreme ustaničkih borbi vidala je ustanicima rane, sklanjala ih u zemunice i šumske pećine.
Teškog ranjenika Dojčinovića sa Pasjača čuvala je tri meseca, a da to od njenih ukućana niko nije znao. U pokret je uključila i mlađu sestru Staku, ženu Maša Stojovića, poznatog topličkog četnika. Naročito je vešto krila srpske begunce iz bugarskih zarobljeničkih logora. Kad su ugušili ustanak, Bugari su joj spalili dve kuće, ambar i salaš, opljačkali svu pokretnu imovinu i oteli stoku.


U BORBENIM REDOVIMA
U PRVIM jablaničkim vojnim jedinicama bile su trideset i četiri žene: Anđelija i Gospava Vlahović iz Tulara, Stanica Bulatović i Stanuša Bulatović-Vlahović iz Medvedca, Leposava Obradović-Mladenović Belosajka iz Dragog Dela, Stanojka Momčilović iz Borinca, Darinka Pavličić-Đurović iz Nove Topole, Jagoda Perović-Popović i Marta Petrović iz Petrovca (Leskovac), Ružica Jovanović (Vujisić) Vlahović iz Retkocera, Mila Sinadinović iz Štulca, Jelena Šulović, Ruša Somolović i Anđa Šćepanović, zvana Piža Komita, iz Gajtana, Kosara Popović-Radonjić iz Medveđe, Cveta Petrović-Bulajić iz Dubrave, Danica, žena četovođe Miloša Đurovića, Milica I. Kujović iz Stuble, Milica Boričić iz Sekirače, Danica Mrdeljić i Milica Begović iz Dobrog Dola, Mladena P. Mladenović iz Petrovca (Gajtan), Dobrica Perović iz Miskića (Stubla), Milosava J. Perović iz Stuble, Vukosava Perović iz Zorovca, Kosara T. Popović Caca iz Turekovca, Dana J. Ćurković iz Kosančića, Stana Z. Đorđević iz Donjeg Konjuvca, Angelina Krstić-Sretić iz Kosančića, Mara Mašulović iz Krivog Drveta, Marija Marković iz Sekicola, Plana Gudeljević-Milojević iz Nove Topole, Dunja Madžar iz Novog Sela, Obrenija M. Čičić iz Retkocera i Mladena Jović iz Bačevine...
(Nastaviće se)