Venčanje za istoriju

Piše: Bratislav MIHAILOVIĆ

ZBOG obaveza prema studiju, Kelijeva je bila primorana da se vrati u Ameriku, kako bi snimila film "Labud", u kome je tumačila, upravo ulogu princeze. Međutim, korespondencija sa princom Renijeom je bila toliko učestala, da je ubrzo rezultirala njegovom posetom Americi. Tom prilikom, on je posetio i njene roditelje, posle čega je par zvanično objavio veridbu. Vest je u celom svetu primljena sa simpatijama, a veza između filmske dive i princa, okarakterisana je kao priča iz bajke. No, da bi se udala za princa, Kelijeva je morala da prođe niz testova, kako bi se utvrdila njena podobnost da vlada Kneževinom. Neizostavno, urađeni su i detaljni fizički pregledi, kojima je potvrđeno da je buduća Princeza sposobna da rodi. Time je bila isključena mogućnost propisana Ustavom, da Monako pripadne Francuskoj, ukoliko princ ne dobije naslednika.

Glamurozno venčanje, koje je pratio ceo svet održano je 19. aprila 1956. godine. Za potrebe ovog događaja, kneževska Palata je kompletno renovirana i dekorisana, kako bi primila ugledne goste iz celog sveta. Mnogobrojni novinari i fotoreporteri, bili su akreditovani za praćenje ovog događaja, dok je više od 20.000 ljudi izašlo na ulice Monaka, kako bi pozdravilo buduću princezu, koja je prolazila u svečanoj povorci... Glamurozna i nadasve elegantna, Grejs je nosila venčanicu koju je specijalno za tu priliku, kreirala dizajnerka MGM-a Helen Rouz, s kojom je Kelijeva sarađivala na većini svojih filmova. Bila je to najskuplja modna kreacija ikada izašla iz MGM studija – više od 30 metara svile, tafta i više od stotinu metara svilene mreže! Čipka, stara 125 godina, uzeta je iz muzeja, a hiljade najfinijih bisera ručno su ušivani na veo buduće princeze. Venčanje veka, kako su ga nazvali novinari, imali su priliku da vide i gledaoci širom sveta, u ekskluzivnom 30-ominutnom izveštaju... Ujedno, bio je to i njen zvanični oproštaj od Holivuda i uspešne filmske karijere.

Od momenta kada je postala princeza najmanje evropske kneževine, njen život je krenuo sasvim drugim tokom... Već u januaru 1957. godine, rodila je prvo dete princezu Karolinu, a samo godinu dana kasnije sina, princa Alberta. Par je bio presrećan, kao i nacija, zadovoljna rođenjem naslednika. Sedam godina kasnije na svet je došla i princeza Stefani, treće i ujedno poslednje dete kneževskog para. Ipak, iako maksimalno posvećena porodici, Grejs je shvatila da nije naročito srećna... Bila je udaljena od porodice i dugogodišnjih prijatelja, a nije joj prijalo ni konstantno presretanje novinara ili radoznalih turista... Čak joj ni Palata više nije bila bajkovito mesto sa najlepšim ružičnjakom, kojem se nekad divila, već zlatni kavez koji je sve češće gušio. Kao princeza i žena vladara, trudila se da pronađe zadovoljstvo u humanitarnom radu... Bila je angažovana u okviru Crvenog krsta, izgradila je bolnicu koja i danas nosi njeno ime. Dobrim delom, suština njenog nezadovoljstva ležala je i u nemogućnosti da se vrati filmu, koji je obožavala i za koji nije ni pretpostavljala da će joj toliko nedostajati. Čak je u više navrata to i pokušala, ali princ Renije nije podržao njenu želju.

Svoj život je tragično završila. Zajedno sa ćerkom Stefani, Grejs je krenula da izaberu haljine za bal. Vozeći svoj "rover" krivudavim putem koji se od Palate spuštao prema gradu, izgubila je kontrolu nad vozilom i sletela u provaliju. Bilo je to jedino mesto na uskom putu koje nije imalo zaštitne branike... Iako su se lekari borili za njen život, princeza Grejs je ubrzo podlegla povredama, u 53. godini. Poginula je na istom mestu s kojeg je 30 godina ranije prvi put videla Monako, uživajući u pogledu na prelepe ružičnjake...
(Nastaviće se)