I mafijaši menadžeri

DOBRA reklama i poslovne veze u evropskim klubovima su odlična preporuka da se sklopi posao na obostrano zadovoljstvo, a uglavnom, sklapanju ugovora između dva kluba i igrača poseduju - menadžeri! Da bi se završio jedan transfer pregovori mogu da traju i po nekoliko meseci, a često se događa da pred konačan paraf i otvaranje šampanjca neka strana odustane. Ipak, u ovom poslu vrte se milioni evra...
Zato i ne čudi što su se u ovaj unosan posao infiltrirali i divlji menadžeri, neki ljudi koji imaju dosta novca, ali i mafijaši. Ovi poslednji su i najopasniji jer na razne načine, pa i silom i pretnjama, dolaze do igrača koje su “tipovali”. Oni ih uzimaju pod “zaštitu”, kupuju im automobile ili ih mesečno plaćaju, pa čak i pronalaze klubove. Ali, oni su od tada njihovi za sva vremena. Dakle, ne uzimaju svoj deo kolača samo kod prvog transfera nego i kod svakog sledećeg. I tu diskusije nema. Jednostavno, oni su i ti koji određuju koliko igrač mora da im isplati kada potpiše ugovor i tada, naravno, ne važe menadžerska pravila.
A po propisima FIFA, agenciji pripada 10 procenata od obeštećenja, a i igrač ukoliko promeni boje mora da određenu sumu od svoje plate odvoje za menadžera. Srbija je u vrhu po broju menadžera sa svetskom licencom i zasada ih ima registrovanih čak 100! S tim što pojedinci koji žive u Evropi, imaju “papire” tamošnjih saveza. Da bi bili zaštićeni, pored položenih testova, svako mora da uloži i kontizaciju u iznosu od 200.000 švajcarskih franaka. Italijani imaju 459 menadžera, Španija 449, Brazil 190, Nemačka 180, Francuska 152, Argentina 142... U našem komšiluku Hrvatska ima 40, Bosna i Hercegovina 72, Makedonija 11, Rumunija 55...
Naši najpoznatiji agenti su, pre svega, Zoran Vekić, koji godinama živi u Španiji, a dolaskom na kormilo Real Madrida predsednika Kalderona i direktora Mijatovića, odrađuje većinu transfera za “kraljevski klub”. Vekić je odveo i Nikolu Žigića iz Crvene zvezde u Rasing, a godinama zastupa i španske asove Etoa, Salgada, Gutija, Morijentesa...
Ranko Stojić je po završetku golmanske karijere U Belgiji počeo da radi za Anderleht, pa Briž, Genk... Posle se preselio u Pariz, a uspeo je da prošlog leta, “proda” Kovačevića i Biševca u Lans, a predstavlja i strane asove, pre svih Sahu (Mančester Junajted) i Đibrikla Sisea (Marselj). Milan Ćalasan je godinama u Parizu, uspešno je sarađivao sa Draganom Stojkovićem Piksijem, “otkrio” je Nikolu Žigića i ima mnogo igrača koji nastupaju u šampionatu Francuske.
Poslednjih godina se u potpunosti afirmisao Zoran Stojadinović, koji uglavnom “radi” za domaće klubove, pre svega Crvenu zvezdu i Partizan, a njegovom zaslugom nove klubove su pronašli: Janković, Vukčević, Purović, Marinković, Petković, Stepanov... U Humsku je doveo iz Beira Mar Diaru, a na spisku ima još nekoliko domaćih igrača: Milijaša, Burzanovića, Đorđa Lazića...
Rusko tržište, koje je postalo meka, kao i Ukrajina, uglavnom kontroliše bivši igrač Crvene zvezde i Partizana, Dejan Joksimović, koji ima sjajne veze velikim i moćnim moskovskim gigantima: CSKA, Lokomotivom i Spartakom. Zajedno sa holandskim kolegom, postigao je rekord i “preselio” reprezentativca Ukrajine Timoščuka iz Šahtjora u Zenit za sumu od preko 30 miliona dolara. Ranije je pronašao angažmane: Krasiću (CSKA), Ivanoviću (Lokomotiva), Pjanoviću (Spartak) i treneru Muslinu (Lokomotiva).
U Kini godinama je uspešan Darko Šušnjar, koji je odveo na desetine igrača i naših trenera, a sada su selektori Vladimir Petrović Pižon i Ratomir Dujković. Za Belgiju je “zadužen” već godinama - Dejan Veljković.
Na spisku FIFA su i Vladimir Cvetković, nekadašnji direktor Crvene zvezde, zatim bivši igrači: Boris Vasković, Miloš Drizić, Nikola Damjanac, Boban Petković, Nenad Maslovar, Dražen Podunavac, Ljubomir Radanović i Ljubomir Vorkapić. Svako ima svoje tržište od Bugarske, Rumunije, Nemačke, Italije... Među njima su i dve pripadnice lepšeg pola: Magdalena Subotić- Matijević i Suzana Kljajević.
Ima i mnogo naših (ne)poznatih u svetu fudbala, koji verovatno rade male poslove ili za neke strane agencije, pa nude uglavnom neafirmisane igrače iz Afrike ili Brazila. Mahinacije su moguće i u ovom poslu, a ukoliko klubovi imaju primedbi, odgovorna je FIFA koja i izdaje licence. Ipak, kada se sve sabere ili oduzme, klubovi ne mogu bez menadžera, koji pune kase...


VELIKA ULAGANjA
ULAGANjA u igrača, do konačne zarade menadžera, u većini slučajeva su velika, pošto mnogi imaju agente, još od omladinskih dana, koji im pored finansijski slabijih moćnih klubova daju platu ili ekstranagradu za dobre igre ili postignut gol, kao stimulans da se pokažu u punom sjaju. Neki na poklon dobijaju automobile, lokale ili stanove...


SPECIJALNI SUD
UKOLIKO klub ostane dužan igraču ili treneru i ne isplati obaveze potpisane u ugovoru, postoji način da “zarađeni” novac dođe u ruke vlasnika. Zato FIFA ima svoj specijalni sportski sud u Lozani koji rešava te parnice. Ukoliko jedna strana želi obnovu procesa, ima pravo žalbe drugostepenom sudu čija je odluka konačna i mora da se ispoštuje.
V. N.