Od trofeja do zaborava

POSLEDNjA decenija 20. veka donela je na Balkan ratove, nemaštinu i ekspanziju kriminala oličenog u samozvanim biznismenima. Sport i fudbal, kao njegova najunosnija grana, postali su idealan teren za ličnu afirmaciju, sticanje i jačanje moći, kao i nemerljivo uvećavanje kapitala. Neretko, pojedinci su preko klubova koje su prisvajali još više produbljivali sopstveni rivalitet sa asfalta.
Ulazak novopečenih moćnika stvorio je desetine instant klubova koji su rasli vrtoglavom brzinom, preskakali po tri stepenika u jednom skoku, saplitali druge, zasnivali svoj uspeh na pretnjama, ucenama, a mnogi i političkim vezama sa tadašnjim nedodirljivim režimom. Zajednička karakteristika svih klubova koji su preko noći iz potpune anonimnosti dospeli u fudbalski epicentar jeste apsolutna vlast jednog čoveka. Onog trenutka kada bi na bilo koji način ostajali bez gazde, propadali su i gasili se još brže nego što su bivali lansirani ka vrhu.
Zasigurno najočigledniji primer uspona i pada jeste beogradski Obilić. Bivši šampion bivše Jugoslavije, danas se davi na dnu Srpske lige, bez ikakve šanse da izbegne ispadanje u zonski rang u kojem nisu igrali još od proleća 1982. godine! A, ni puna decenija nije prošla od njihovog šampionskog slavlja u sezoni 1997/98... Na putu ka tituli, Obilić je predvodio Željko Ražnatović Arkan, koji je klub preuzeo u junu 1996. godine od porodice Koković, koja je stvorila stabilnog člana tadašnje Prve B lige. U prvoj sezoni, pod kontrolom komandanta "Srpske dobrovoljačke garde", klub je ušao u elitnu diviziju, a odmah zatim osvojio i titulu za koju su vezane mnogobrojne kontroverze i mahinacije, upotreba sile, pretnji, ucena... Zbog namere čelnika UEFA da ne dozvole Obiliću učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Ražnatović je klub zvanično prepustio supruzi Svetlani, ali je nastavio da vuče sve konce. Šampionska sezona ipak nije ponovljena, a 15. januara 2000. godine Arkan je ubijen u hotelu "Interkontinental". Bilo je pokušaja da se Obilić sačuva u vrhu, ali moć i novac više nisu bili aduti, pa je krenuo sunovrat koji je kulminirao povratkom u treći, a uskoro i četvrti rang.
U istoriji evropskog fudbala ostaće zabeležen i jedan od najekstremnijih primera - put Železnika od Prve beogradske lige do elite tadašnje Jugoslavije (1992-1998) - šest sezona, šest promocija u viši rang, a sve pod vođstvom Jusufa - Juse Bulića, jednog od najžešćih ljudi sa beogradskog asfalta. Posle Jusinog ubistva 1998. godine, klub je preuzeo njegov sin Dragan - Aca Bulić, sadašnji predsednik Zajednice superligaša, koji je klub doveo do najvećeg uspeha - Kupa SCG, maja 2005. godine. Samo nekoliko meseci kasnije, usled pritisaka od UEFA zbog posedovanja kluba i lanca kladionica istovremeno, Bulić je odlučio da proda prvoligaški status Voždovcu i - Železnik je nestao. Novoformirani klub Lavovi danas se takmiči u Prvoj beogradskoj ligi, iz koje je Železnik uzleteo pre samo 15 godina...
Sličnu sudbinu doživela je Zvezdara, koju su početkom devedesetih godina vodili kontroverzni biznismeni Miodrag - Miša Nikšić i Branislav Trojanović Trojke. Nikšić je ubijen 1995. godine, a Trojanović je klub uveo u Prvu ligu, ali nije doživeo da vidi "bulke" u eliti jer je likvidiran u julu 2001. Tako je jedina sezona u Prvoj ligi (2001/02) bila ujedno labudova pesma popularnog kluba malih beogradskih terena, pošto su se odmah po ispadanju fuzionisali sa Sremom iz Sremske Mitrovice. Danas umesto Zvezdare postoji Bulbulderac, klub koji se takmiči u Drugoj beogradskoj ligi.
Prašina zaborava već je prekrila i Badnjevac, koji je sredinom devedesetih godina igrao u najjačem društvu i stigao do polufinala Kupa Jugoslavije. Iz senke, ovaj klub u blizini Kragujevca vodio je Borisav Jović, bivši predsednik Predsedništva SFRJ. Istovremeno je u selu Umčari, nadomak Beograda, pažnju javnosti na sebe skrenula lokalna Mladost, čiji dres su nosili mnogi kvalitetni igrači, ali velika novčana ulaganja trajala su samo nekoliko godina, posle kojih je klub sišao sa scene. Nedavno je nestao i Glogonj, koji se ekspresno domogao drugoligaškog društva, posle čega se fuzionisao sa pančevačkim Dinamom.
Svežiji primeri propadanja klubova zbog povlačenja finansijera su Zemun i Mladost iz Apatina. Klub iz Gornje Varoši je odlaskom porodice Karić ispao iz elite, a sada je sve bliži novoj seobi u niži rang. Apatinci su se makar prividno stabilizovali posle istupanja iz Superlige zbog bankrota. Umesto u Evropi, Mladost je rasprodala tim i završila u Prvoj Telekom ligi, samo zbog povlačenja Apatinske pivare iz pula sponzora...


PRIVATIZACIJA ČUKARIČKOG I RADA
BEOGRADSKI klubovi Čukarički i Rad postaće prvi privatizovani fudbalski klubovi. Naime, na pripremi njihove privatizacije radi Ministarstvo ekonomije, a ne sporta, pošto su svojevremno oba kluba preregistrovana iz udruženja građana u društvena preduzeća za sportske aktivnosti. Rad i Čuku čekaju aukcije u republičkoj Agenciji za privatizaciju, a gotovo sigurno vlasnici će biti Ranko Stojić (Rad) i Aleksandar Mihajlović (Čukarički), koji već godinama ulažu u ove klubove.


SUDBINA
DUGI niz propalih klubova mogao bi lako da se nastavi, jer u dva najjača ranga srpskog fudbala još ima onih koji zavise od samo jednog čoveka. U eliti, to su prvenstveno Banat, koji vodi Mirko Vučurević, te kulski Hajduk, sa finansijerom Nikolom Džombom. u prvoligaškoj konkurenciji Srem je pod kontrolom Vićentija Petrovića, Jagodina zavisi od Dragana Markovića Palme, BSK iz Borče vodi Obrad Ćesarević, a Novi Sad - Miodrag Morača. Kakva sudbina čeka te klubove ako se neko od njih povuče...
V. N.