Počast carici Katarini

KADA je carica Katarina II pošla da obiđe Belorusiju 1780. i da se u Mogiljevu sastane sa austrijskim carem Josifom II, zadržala se i u Šklovu, gde joj je Simeon Zorić priredio svečani doček. Caričin boravak u Šklovu opisao je knez Bezborodko, njen lični sekretar. Zorić je na ulepšavanje dvorca potrošio 4.000 dukata, iz Saksonije je nabavio porculansko posuđe za 6.000 rubalja, a na ulasku u Šklov podigao je veličanstvenu trijumfalnu kapiju. Doveo je operu iz Nemačke, da bi na kraju priredio i bal za caricu. Iz parka je ispaljeno 50.000 raketa, a čitavu iluminaciju pripremio je italijanski stručnjak Melisino.
Posle caričine smrti 1796. naslednik na carskom tronu Pavle I znatno je pomogao Zoriću, sve do njegove smrti 1799. Car Pavle I je 1800. šklovsku školu preimenovao u Kadetski korpus i izmestio ga u Grodno u Belorusiji. Ubrzo je Zorićeva vojna škola premeštena u Moskvu, kada je preimenovana u Vojnu gimnaziju.
Imanje Simeona Zorića nasledio je njegov brat David. Kada je umro, vlasnik je postao Zorićev sestrić Simeon Pavlović Čarnojević. Kada je i ovaj umro 1821. ostavivši za sobom velike dugove, Komisija za pregled i isplatu dugova je rasprodala čitav šklovski spahiluk.
I Teodor Janković Mirijevski (1741-1814), prvi reformator srpskog i rumunskog školstva u Habzburškom carstvu, izveo je sličan poduhvat i u Rusiji kao Zorić, kada je na poziv carice Katarine II 1782. došao u Petrograd. Mirijevski je tada od carice dobio nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Mogiljevskoj guberniji, u Belorusiji.
MIRIJEVSKI, pedagog i filozof racionalista svestranog obrazovanja i visoke kulture, poticao je iz imućne srpske porodice iz okoline Beograda. Školovao se u Karlovcima, a filozofiju je završio u Beču. Posle uspešno sprovedene školske reforme u Temišvarskom Banatu, Mirijevski se i u Belorusiji uključio u osmišljavanje i realizaciju reforme osnovnih škola. Dekretom carice Katarine II postavljen je 1783. za direktora osnovnih škola u Petrogradskoj guberniji. Njegovom zaslugom je osnovan Zavod za spremanje učitelja, postao je njegov upravnik, a Zavod je prerastao u Učiteljsku seminariju i 1804. u Pedagoški institut. Mirijevski je doprineo i radu na pripremi i završnoj redakciji Ustava narodnih škola 1786. Autor je didaktičko-metodičkog spisa i većeg broja udžbenika.
U Prvom svetskom ratu (1914 -1918), protiv svoje volje, na Istočnom frontu prema Rusiji, u sastavu vojske Austrougarske, našlo se više od 100.000 Srba. Predali su se zahtevajući da se uključe u redove dobrovoljaca. U Belorusiji se nalazilo nekoliko dobrovoljačkih punktova u Minsku, Gomelju, Bobrujsku i drugim mestima. Ovu inicijativu podržavali su i podsticali okolni sovjeti po beloruskim naseljima, pa je tako u leto 1917. formiran Jugoslovenski revolucionarni savez. Po izbijanju Oktobarske socijalističke revolucije u redovima Crvene armije borili su se i srpski dobrovoljci iz Belorusije.
Danilo Srdić, Srbin iz Like, imao je najviša ratna priznanja i najviši vojni položaj u SSSR-u kao general-pukovnik Crvene armije. Na početku i na kraju vojničke karijere bio je u Belorusiji. Srdić je rođen u srpskoj porodici 1896, u Vrhovinama. Školovao se u Beogradu. Oduševljen ratnim podvizima Srbije u Prvom balkanskom ratu, 1912. krenuo je za Rusiju, želeći da stupi u Vojnu školu. To mu je marta 1914. i uspelo kada je upisao vojnu školu u beloruskom gradu Grodnu. Iz Vojne škole je izašao sa činom višeg podoficira, kada je počeo vojnu karijeru u garnizonu u Grodnom, u sastavu konjičkog puka. Odatle je po izbijanju Prvog svetskog rata otišao u Odesu i uključio se u sastav Prve srpske dobrovoljačke divizije. Za ratne zasluge dobio je orden viteza Georgijevskog reda.
U VREME Februarske revolucije 1917. uključio se u revolucionarni pokret i zatvoren. Oslobođen je po izbijanju Oktobarske revolucije, 25. oktobra 1917. kada je učestvovao u osvajanju Zimskog dvorca u Petrogradu. Postao je komandir u Petrogradskom odredu. Zatim je otišao u Ukrajinu i uključio se u redove srpskih dobrovoljaca. Ubrzo je postao komandant Prvog srpskog revolucionarnog odreda u Jekaterinoslavsku, krajem novembra 1917. a kada je formiran Prvi srpski sovjetski revolucionarni bataljon, postaje njegov komandant. Potom se bataljon uključio u Caricinski front. Borili su se junački, do poslednje kapi krvi, do poslednjeg daha. Taj podvig ušao je u slavne stranice istorije odbrane Caricina. Zajedno sa sovjetskim crvenoarmejcima, očistio je put ka istoku.
Krajem avgusta 1918. kada je formiran Prvi jugoslovenski revolucionarni puk, Srdić je postao njegov komandant. Čistio je Don i Ukrajinu od kontrarevolucionarnih snaga. Puk Danila Srdića posao je uzor heroizma u bitkama na Južnom frontu. Njegovi vojnici su ga zbog smelosti, hrabrosti i odvažnosti prozvali “neustrašivi”. Lenjin mu se lično zahvalio za njegov internacionalizam.
U periodu posle građanskog rata Danilo Srdić je ostao u redovima Crvene armije. Posle diplomiranja na Vojnoj akademiji “Frunze” 1936. došao je u Minsk. Ovde je kao general-pukovnik postao komandant Trećeg konjičkog korpusa i načelnik garnizona u glavnom gradu Belorusije. Bio je jedan od šesnaest komandanata korpusa u SSSR-u. Postao je i član Centralnog komiteta KP Belorusije ali i bio žrtva staljinizma.
Tokom Drugog svetskog rata mađarski fašisti su nasilno mnoge srpske ratne zarobljenike slali u Belorusiju, u Polesje. Većina logoraša iskrcana je na stanici Avramovka, dok je manji broj produžio u Hojnike. Oni koji su uspeli da prebegnu, uključeni su u sastav partizanskog odreda “Suvorov” kao Srpska četa.

BORCI IZ BAČKE
U BRIGADI “Boženko” borili su se Srbi iz Bačke i Baranje. Brigada “Za rodinu” dejstvovala je na području jugoistične Belorusije između Lojeva, Hojnika, Rečice i Kalinkoviča. Njeni odvažni mineri često su prelazili Dnjepar i minirali železničku prugu Černigov - Gomelj. Dejstvovali su u okviru odreda “Kirov”, koji se uključio u redova Crvene armije. Učestvovali su u oslobađanju gradova: Janov, Brest, Pinsk, Horodec, Antipolj i Kobrin. U sastavu predesetak partizanskih jedinica borilo se 300 Srba iz Bačke i Baranje, što se može videti na osnovu spiskova iz nekadašnjeg Partijskog muzeja u Minsku.
(Nastaviće se)