Sletanje u smrt

AVION tipa DC-9, koji je JAT iznajmio od kompanije “Adrija-ervejz”, sa JAT-ovom posadom, poleteo je iz Tivta da bi prevezao čehoslovačke turiste za Prag. Međutim, cela Evropa bila je pod maglom. Otvoreni su bili samo naši primorski aerodromi.
Pošto je druga grupa čeških turista čekala, a u Pragu je vidljivost bila svega 800 metara, za alternativni aerodrom određena je Bratislava. Tamo je vidljivost bila 600 metara - a to je ispod minimuma za sletanje.
Posle donete odluke o poletanju, a zatim i samog poletanja, preleteli su južnu Evropu. U toku približavanja Pragu, vidljivost na aerodromu pala je na 400 metara, pa je posada donela odluku da produži za Bratislavu. Na pola puta do Bratislave vidljivost u Bratislavi pala je na 300 metara, pa je posada bila prisiljena da se ponovo vrati u Prag. Prag je tada imao dve PSS. Na jednoj je vidljivost duž PSS-a bila 600 metara, a na drugoj 400 metara.
Posada više nije imala goriva da se vrati do Tivta, Splita ili Dubrovnika, a bliži aerodromi bili su prekriveni maglom.
Tu je i češka kontrola napravila grešku, jer je predložila da avion sleti na pistu na kojoj je vidljivost bila 600 metara. Međutim, na toj pisti radio je samo “lokalajzer” - uređaj koji pokazuje pravac sletanja, a nije radio “glajdpat” - uređaj koji pokazuje liniju poniranja. Na drugoj pisti radio je kompletan uređaj za sletanje instrumentima, tako da je postojala i elektronska linija pravca i elektronska linija poniranja.
S obzirom na to da nije bilo linije poniranja, u toku završetka prilaženja, ispred same piste, sišli su ispod visine aerodroma koji se nalazi na platou, a ispred njega, u dolini, vikend-naselje. Tek kada je posada ugledala drveće, shvatila je da su sišli ispod minimuma. Dodali su gas, ali, bilo je kasno.
Povlačenjem aviona, da bi ga preveli u penjanje, udarili su repom o jedno drvo, pa je otpao repni konus. Avion je izgubio brzinu. Usledio je udar u jednu kuću, gde je ostavio stajni trap na kauču u dnevnoj sobi. Posle toga se raspadao, tokom daljih 1.200 metara, između kuća vikend-naselja. Tri kuće su uništene, a i avion takođe.
Kod ovog slučaja interesantno je da su preživeli putnici koji su sedeli u centroplanu aviona.
To je redak slučaj, jer obično prežive oni koji sede u repu. Ovog puta, u repu je preživela samo jedna stjuardesa, koja je sedela vezana na poslednjem sedištu, jer se rep posle prvog udara u kuću odvalio i svi putnici su ispali iz aviona.
Posada je poginula, putnici koji su sedeli u centroplanu preživeli su, doduše teško povređeni, a stjuardesa iz repa je, kada su spasioci stigli, sva u krvi hodala po livadi.
Kada su hteli da je ubace u sanitetska kola, usprotivila se: “Ne, ne, pomažite putnicima, ostavite mene”.
Ovaj udes je karakterističan po tome što je posada, uopšte donoseći odluku da poleti, učinila niz grešaka. Izborom Bratislave za alternativni aerodrom učinili su težak prekršaj jer su dobili meteorološke podatke pre poletanja iz kojih se jasno videlo da je situacija u Bratislavi već ispod minimuma za sletanje, a sa opterećenjem koje su imali nisu smeli da izvrše poletanje iz Tivta u tim uslovima.
Kada su jedanput poleteli, nisu imali drugog izlaza nego da pokušaju sletanje. Treća greška je što su prihvatili da pokušaju sletanje na pistu koja nije imala kompletan sistem za prilaženje, pomoću instrumenata, umesto da idu da traže da slete na drugu pistu.
Bilans ove nesreće - od 120 putnika u avionu, 75 je poginulih.
(Nastaviće se)