Okovi od leda

ŠVAJCARSKI mehaničar je, sa još trojicom makedonskih mehaničara-pripravnika, obišao avion. Popeo se na utovarivač prtljaga da bi pogledao gornju stranu krila i rekao da nije potrebno prskanje aviona protiv leda. Jedan od mehaničara-pripravnika rukom je sa gornje strane krila pokupio sneg, skupio ga u grudvu i rekao švajcarskom mehaničaru da bi avion trebalo prskati. Međutim, Švajcarac je odbio, a kapetan je to prihvatio.
Komisija je pre svega htela da utvrdi parametre prilikom poletanja - brzinu, vertikalnu brzinu penjanja, položaj zakrilaca...
To joj je uz besprekornu saradnju francuskog tima koji vrši ispitivanje uzroka udesa u Parizu uspelo, a i zbog toga što je “crna kutija” na tom avionu izuzetno moderna. Utvrđeno je da je prilikom poletanja brzina bila normalna, konfiguracija takođe, motori su radili punom snagom za poletanje, ali avion nije poleteo. Takođe je utvrđeno da je avion odmah posle poletanja dobio izuzetno veliki desni nagib, i da je posada odmah reagovala komandama u suprotnu stranu. Posle kratkog vremena avion je prešao u veliki levi nagib, na šta je posada reagovala punim okretom volana udesno. U tom momentu je kapetan izrekao samo jednu jedinu reč, na engleskom:
“Sranje!” Kopilot, koji je bio Makedonac, bivši kapetan JAT-a, rekao je: “Šta je to?” Posle toga je usledio udar.
Holandski akreditovani predstavnik na početku istrage je smatrao da je moralo doći do nekog tehničkog kvara na avionu, jer je prvih dana komisija raspolagala samo preliminarnim nalazom francuskih kolega koje su dešifrovale “crnu kutiju”. Međutim, posle kompletnog iščitavanja FDR, ustanovljeno je da je isključen bilo kakav tehnički kvar. Bilo je mnogo rasprava zbog toka poletanja između komisija. Posle toga izvršene su analize u Amsterdamu. Simulirani su isti uslovi temperature i vlažnosti kakvi su bili prilikom kritičnog poletanja u Skoplju.
Ustanovljeno je da “foker 100”, zbog svog specifičnog sistema punjenja gorivom i rasporeda rezervoara, može da ima vrlo veliki problem oko zaleđivanja - ne korena krila, nego njihovog vrha. Naime, prilikom punjenja toplim gorivom, ono prvo ide u rezervoar broj 1, a zatim gura hladno gorivo u druge rezervoare, sve do rezervoara broj 4, koji se nalazi u vrhu krila.
Tu hladno gorivo uzrokuje stvaranje leda na krilu, koji onemogućava upravljanje avionom. Avion je došao iz Frankfurta sa leta, i prema proračunima gorivo koje je bilo u rezervoaru imalo je temperaturu od minus 190 stepeni Celzijusa.
Ovaj udes bacio je posebnu senku na holandsku tehniku aviona “Foker” kompanije, najstarije u Evropi.
Posle silnih rasprava Komisije sa akreditovanim predstavnicima Holandije, kao i pomenutog testiranja aviona u Amsterdamu, usaglašeno je mišljenje o uzroku udesa: udar o zemlju neposredno posle poletanja, do kojeg je došlo usled neupravljivosti aviona po nagibu zbog sloja leda pri krajevima oba krila, što je poremetilo opstrujavanje vazduha oko elerona (kormila za nagib).
Posredni uzroci su bili: pogrešna odluka aviomehaničara koji je pratio avion da ne izvrši prskanje aviona sredstvom za odleđivanje, kao i odredba priručnika za upravljanje avionom F-100, koja je dozvoljavala da pretpoletni pregled može da vrši aviomehaničar, a ne letačka posada.
(Nastaviće se)