Udes u džungli

AVIOGENEKS je avionima tipa TU-134 A uglavnom kao čarter-kompanija leteo po Evropi, prevozeći turiste. Međutim, ukazala se prilika da istim tipom aviona, bez sedišta, preveze određenu količinu materijala za Afriku - i to na dve destinacije: rezervne delove za FAP-ove kamione, buldožere i ostalu mehanizaciju za “Beogradput”, koji je u Gabonu gradio autoput - i uniforme, kao vojnu pomoć za Angolu.
Planirano je da se to izvrši, s obzirom na težinu tereta, u istom letu. To je zahtevalo da “tupoljev” poleti iz Beograda maksimalno natovaren. U posadi su bila dvojica kapetana, jedan inženjer-letač i jedan kopilot (proširena posada). Plan je bio da slete u Džerbu, u Tunisu, kako bi uzeli gorivo (otprilike tri i po časa leta), zatim u Kano, u Nigeriji (sledeća četiri časa), a onda da iz Kanoa prelete za Libervil u Gabonu.
To je bio izuzetno težak zadatak za avion tipa TU-134 A, koji nema dugačak dolet. Prema tome, od Kanoa do Libervila taj avion nije imao alternativni aerodrom i morao je da sleti u Libervil.
Avion je doleteo do Libervila nad kojim je vladalo nevreme. Jedan ogroman kumulonimbus, uobičajen za Afriku, kretao se tačno u pravcu završnog instrumentalnog prilaženja na sletanje - pravcu piste.
Ispred “Aviogeneksovog” “tupoljeva” pokušao je da sleti avion DC-8 portugalske kompanije TAP. Međutim, u prvom pokušaju, po izlasku iz kumulonimbusa, na maloj visini, nije bio u pravcu piste i morao je da produži. Za to vreme, “tupoljev” je čekao u vazduhu.
Portugalski avion je ponovo napravio zalaz i po drugi put nije uspeo da sleti. Tek u trećem pokušaju DC-8 uspeva da sleti i tada posada “tupoljeva” dobija odobrenje za sletanje.
Aerodromski uređaj za pokazivanje linije poniranja po ILS-u bio je u kvaru, tako da je posada imala podatak samo o liniji pravca, tzv. lokalizer. U tom momentu, kumulonimbus je bio oko dva kilometra ispred piste.
“Tupoljev” je izašao iz oblaka i ugledao pistu, ali je u međuvremenu portugalski DC-8 s piste izašao na pogrešnu stazu, vrlo uzanu i usmerenu ka maloj platformi vojne avijacije (Gabon je tada imao svega četiri mlazna vojna aviona). Shvativši da će se tu zaglaviti, stao je, dodao gas, izbacio reversere i unazad se vratio na pistu, tik pred sletanje “tupoljeva”.
Zbog toga što se DC-8 iznenada ponovo našao na pisti, kontrola letenja je naredila “Aviogeneksu” da produži i posada je dodala gas. Ponovo su otišli ka radio-sredstvu s kog počinje završno prilaženje, ali se kumulonimbus za to vreme pomerio do samog praga piste. Pošto nisu imali liniju poniranja, noću, po pljusku, sa vrlo niskom bazom, kumulonimbus se za to vreme pomerio do samog praga piste. Krenuli su u prilaženje sa niskim oblacima na vrlo maloj visini; toliko maloj da je čak i kontrolor letenja primetio da su suviše nisko. Dao im je naređenje da produže i pređu u penjanje.
Aerodrom Libervil je okružen džunglom sa tri strane, a drveće je visoko do 45 metara. Kada su dobili komandu da produže, avion je već zakačio levim krilom drveće i krilo je odmah otpalo. Motor je zahvaćen požarom zbog rasipanja goriva iz krila. Ubrzo je otpalo i drugo krilo, avion je počeo da se raspada još u vazduhu, među drvećem.
Prilikom raspadanja, iz aviona su ispala dvojica pratilaca tovara i jedan rezervni član posade, dok su dvojica pilota i mehaničar-letač ostali u olupini koja se zaustavila usred jezera prečnika 50 metara.
(Nastaviće se)