Ni traga od posade

Kao akreditovani predstavnici SFRJ, na mesto udesa došli smo sledećeg dana, 25 ili 26 časova od tragičnog događaja. Tela putnika koji su sedeli u putničkoj kabini pronađena su i sklonjena.
Međutim, tela posade nisu pronađena. Zbog toga smo bili prinuđeni da sami organizujemo potragu za poginulim članovima posade. S obzirom na to da se udes dogodio usred džungle, iako nepunih 1.000 metara od praga piste, zatražena je pomoć od naših radnika iz “Beograd puta” i “Energoprojekta”, koji su imali veliku mehanizaciju u Libervilu.
Put kroz džunglu je morao biti prokrčen buldožerima do samog mesta udesa da bi ostala vozila mogla prići. Sa gradilišta je dovezen i bager “Beograd puta”, da bi uklonio velike komade aviona u džunglu i raščistio put do tela preostalih članova posade.
Kada je zvanična gabonska ekipa za spasavanje videla crnu mambu (najotrovniju zmiju na svetu), koja je pala na goruće krilo i spržila se, obeshrabrili su se, izjavili su da to nije njihov posao i odustali od dalje potrage.
Na kraju su tela posade pronađena. Sada je ekipa za spasavanje odbila da preveze tela u bolnicu radi identifikacije, pa je to učinjeno kamionom “Beograd puta”. Neprijatnosti se nastavljaju. Francuski lekari privatne bolnice u Libervilu nisu hteli da preuzmu tela radi identifikacije, tako da je ambasador SFRJ morao da ode do gabonskog ministra inostranih poslova i objasni mu situaciju. Pošto je bila nedelja, ministar je bio u vrlo veselom raspoloženju, kraj bazena u svojoj kući. Pošto je upoznat sa situacijom, naredio je komandantu žandarmerije da pohapsi sve francuske lekare i omogući da tela posade konačno budu predata u bolnicu radi identifikacije!
Pre našeg dolaska, legionari Legije stranaca, koja ima bazu u Libervilu, pokupili su sve uniforme i konzerve rasute po liniji raspadanja aviona.
Pošto je ispitivanje uzroka bilo u nadležnosti gabonskih vazduhoplovnih vlasti, uz učešće jugoslovenskih stručnjaka kao posmatrača, predsednik Gabona formirao je komisiju koju je vodio direktor uprave civilnog vazduhoplovstva.
Mesec dana posle udesa, dvojica članova komisije donela su registratore u Beograd, pokušavajući da dobiju vize za SSSR.Pošto je sovjetska ambasada obavestila jugoslovensko ministarstvo da registratore mogu u Moskvu doneti isključivo jugoslovenski stručnjaci, članovi gabonske komisije vratili su registratore u Libervil i oni nikad nisu dešifrovani.
PoŠto gabonska komisija nikada nije sačinila konačni izveštaj, akreditovani jugoslovenski stručnjaci su formirali svoj izveštaj. Utvrđeno je da je posada stvarno odstupila od propisane minimalne bezbedne visine u završnom prilaženju na sletanje - ali pod velikim pritiskom, zbog nemogućnosti da sa “tupoljevom” odlete na alternativni aerodrom. Osim toga, meteorološki uslovi bili su izuzetno nepovoljni, s niskom bazom oblaka, jakim pljuskom i turbulencijom.
Posebna pažnja posvećena je odluci da avioni tipa “tupoljev” TU-134, dakle tipični avioni za kratke evropske linije, uopšte idu na ovakve zadatke u vazdušni prostor Afrike. Uzimajući u obzir vrlo specifične meteorološke uslove koji vladaju u tom delu sveta, kao i činjenicu da kontrola letenja ne pokriva radio-vezom izuzetno velika prostranstva, u izveštaju je konstatovano da je odluka kompanije da leti iznad Afrike bila pogrešna.Posebno je napomenuto da posada nije imala nikakvu pripremu za letenje u specifičnim meteorološkim uslovima.
Posle tog udesa, avioni “Aviogeneksa” nikada više nisu leteli na sličnim zadacima. Uzroci udesa: odstupanje posade od propisane procedure za prilaženje instrumentima za sletanje, i silazak ispod minimalne bezbedne visine, što je, takođe, greška.

Knjigu ”Kad motori utihnu”, autora Zlatka Vereša, možete poručiti od izdavača KIA ”More”, dopisom na imejl adresu kia-more@sbb.co. u
ili na tel. 062/1281 621.
(Nastaviće se)