Odričem se krune!

“PREDSEDNIKU FIDE, Maksu Eveu
Gospodin Kramer (Fišerov pravni zastupnik, primedba autora) me je obavestio da su moji zahtevi odbijeni u vezi sa mečom za titulu prvaka sveta. Radeći tako, Svetska šahovska federacija se odlučila protiv mog učešća u meču za titulu 1975. godine.
Zbog toga ja predajem FIDE titulu šampiona sveta".
Ovako kratak i jasan telegram poslao je Robert - Bobi Fišer, šampion sveta u šahu, iz Pasadene (gde je živeo), 27. juna 1974. godine, i od tog trenutka, skoro pune dve decenije, do njegovog povratka šahu i "Revanš meča stoleća" na Svetom Stefanu i u Beogradu, gotovo da se o njemu nije ni čulo.
Osim da je pomno pratio i analizirao partije!?
Sad, kad je iz dalekog Rejkjavika, sa skoro 24 sata zakašnjenja, obelodanjena vest da je 11. šamion sveta - umro, naviru sećanja na "šahovsko čudo iz Bruklina".
Šahovski vunderkind i genije, za koga je većina novinara tvrdila da je čudak, a nije bio, koji je u meču, na Islandu, u vojnoj bazi u Rejkjaviku, u sudaru Istoka i Zapada, usred Hladnog rata SSSR - SAD, oličenog tog časa u dvojici "najumnijih" na 64 crno-bela polja - Rusa Borisa Vasiljeviča Spaskog i Amerikanca Roberta-Bobija Fišera, prekinuo dugogodišnju vlast Rusa i Sovjeta.
Otkad je 1927. godine doktor pravnih nauka Aleksandar Aleksandrovič Aljehin pobedio u Buenos Ajresu "nepobedivog" Kubanca Hosea Raula Kapablanku (osim kad je Holanđanin Maksgielis Maks Eve oteo, nakratko - od 1935-1937. titulu) pa sve do Rejkjavika i 3. septembra 1972, titula prvaka sveta u šahu bila je "ruska stvar i njihov međusobni obračun".

POSLE zagonetne smrti Aljehina, gušenjem (zalogajem jabuke) u Lisabonu, i dolaska Mihaila Mojsejeviča Botvinika na šahovski presto, posle turnira petorice u Hagu, smenjivali su se Mihail Botvinik, Vasilij Vasiljevič Smislov, pa opet Botvinik, pa Mihail Nehemijevič Talj, pa opet Botvinik, pa Tigran Vartanovič Petrosjan i Boris Vasiljevič Spaski, i onda je stigao Džejms Robert-Bobi Fišer.
Kao furija....
Na veliku scenu ušao je na Međuzonskom turniru u Portorožu, podelivši 5-6. mesto sa Islanđaninom(!) Fridrikom Olafsonom i postao tada najmlađi velemajstor svih vremena, sa 15 godina, i najmlađi kandidat za prvaka sveta. Podsetimo se načas vrha tabele: 1. Talj 13,5, 2. GLIGORIĆ 13, 3-4. Benke i Petrosjan 12,5, 5-6. Fišer i Olafson 12...
Na Turniru kandidata (Bled - Zagreb- Beograd, Fišer ne igra glavnu rolu, deli 5-6. mesto sa našim Gligorićem, ispred Olafsona i Benkea, ali protiv budućeg prvaka sveta Talja gubi sa neverovatnih 0:4, od Petrosjana 1:3, sa Keresom i Smislovim održava nerešeno, ali već tada, kao šesnaestogodišnjak, optužuje Ruse da su u zaveri protiv njega i da igraju timski protiv njega, i već tada se zalaže za mečeve, a ne za turnir!?
Od Portoroža 1958. do Rejkjavika 1972. bilo je mnogo peripetija Fišera sa FIDE i FIDE s njim, ali da čitaoce "Novosti" samo podsetimo na Međuzonski turnir u Susu kada je Bobi, iako u ubedljivom vođstvu, spakovao kofere i otišao kući... Toliko je tamo, te 1967, u Susu, Bobi vukao van table za mnoge čudne poteze, da zlobnici kažu da je jednom od takmičara kada se Bobi nenadano vratio - spala perika s glave!

U MEČEVE kandidata Fišer se vratio 1971. godine, ali već kao izraziti favorit: prvo ga je od Sovjeta čekao Tajmanov, klavijaturista po profesiji, jedan od velikana drevne igre, ali ga je Bobi u Vankuveru samleo sa 6:0! U SSSR-u još nisu verovali svojim očima, smatrali su da je to deo sreće, ali kada je iste godine, samo u Denveru, Fišer "počistio" i Larsena sa 6:0, sva ruska zvona na uzbunu su aktivirana. I, na jesen iste godine, u Buenos Ajresu dočekao ga je pretposlednji sovjetski bedem: neprobojni Tigran Petrosjan. Posle pet partija 2,5:2,5 i do kraja četiri uzastopne pobede Fišera, dakle 6,5:2,5!!
Ostao je još samo Spaski, i do "meča stoleća" koji je pobudio toliko strasti, uznemirio duhove i postao medijski događaj broj 1 na planeti... Možda taj dvoboj Spaski - Fišer 8,5:12,5 nije bio najkvalitetniji u istoriji šaha, ni najbolji, ali je bio najdramatičniji, da su kasnija događanja u Bagio Sitiju u meču Karpov - Korčnoj, sa sve parapsiholozima, i u više mečeva Karpov - Kasparov, samo bleda kopija Rejkjavika. I da podsetimo: u prethodnom meču za krunu nagradni fond je bio 6.000 dolara, a u Rejkjaviku 45 puta veći - 250.000 dolara, a to je samo ono što je bilo zvanično.
(Nastaviće se)