Uslov Benta Larsena

NIKAD Bobi nije igrao toliko, kao 1970. godine: Bio je prvi na “Turniru mira” u Zagrebu, sa 13 poena ispred Gligorića, Smislova, Horta, Korčnoja.
Bio je prvi na turniru u Buenos Ajresu sa 15 poena iz 17 partija, čak tri i po poena više od drugoplasiranog sovjetskog velemajstora Vladimira Tukmakova. Na Olimpijadi u Zigenu, igrao je sjajno, sakupio 10 poena iz 13 partija, ali je po uspehu na prvoj tabli, ipak, bio samo drugi!?
Iza Spaskog!
Boris je napravio 9,5 iz 12 partija! Istina, zna se da je Boris “birao rivale”, da je birao i boju figura, ali u partiji Olimpijade Spaski je pobedio Fišera! I tako je, u to vreme povećao svoje vođstvo protiv Bobija na 4:1 - tri pobede, uz dva remija, bez poraza!
Na međuzonskom turniru u Palma de Majorki Fišer je opet overio vizu za mečeve kandidata.
Ovog puta - definitivno.
Istina, u sunčanoj Majorki izgubio je od Benta Larsena, ali je zato i njega i ostale ostavio tri i po poena! Kao da je u Majorki igrao Aleksandar Aljehin iz najboljih dana, ali je ovo bio tipičan “fišerovski rezultat”. U 23 kola, nanizao je 15 pobeda, uz jedan poraz i sedam remija!
Ipak, sve to bilo je - normalno, ali je, čini se te, 1970. godine, Beograd još jednom i mnogo učinio da se Bobi Fišer vrati šahu. U Beogradu, u Domu sindikata, organizovan je meč SSSR - Svet! Ranije, u doba supremacije Sovjeta, taj meč ne bi imao smisla, ali sad su, van SSSR stasali Fišer, Larsen, Hort, Portiš, tu su već bili Gligorić, Najdorf, Ivkov, Olafson... Kapiten ekipe sveta dr Maks Eve odredio je tim i Bobija Fišera naznačio da igra na 1. tabli.
Dakle, meč od četiri partije protiv prvaka sveta Borisa Spaskog!
Međutim, dugo je Fišer, u svom poznatom stilu “hoću-neću” javljao o svom učešću u timu sveta. I, kad je izgledalo sve izgubljeno - stigao je u Beograd!
Sad, međutim, neustrašivi viking Bent Larsen, koji je krajem šezdesetih harao širom sveta, usprotivio se:
- Neću da igram iza Fišera! Ja imam najbolje turnirske rezultate!
Stvar je, što se prve dve table tiče, sve je izgledalo, bila propala. Ko Fišeru da kaže da igra iza Larsena...
I, jednog trena, Fišer je presekao: “U redu, nek Larsen igra prvu tablu. On stalno igra, a ja nisam baš često igrao?! Pristajem!”
Svi su bili zbunjeni, zapanjeni, ali i oduševljeni. Fišer je spasao meč, ali posle toga opet drama, Fišer je počeo da se vajka zbog svoje “trenutne slabosti”. Ali, nastupio je na drugoj tabli...
Posle određene vremenske distance, čini se ipak, da ih je Bobi sve nadmudrio. Pre svega, znao je da tog časa još nije bio potpuno spreman za meč sa Spaskim. Kod Spaskog je stvorio utisak da ga se - boji.
Usput uljuljkao je i Larsena, svog potencijalnog rivala u ciklusu mečeva kandidata... A, da je to bilo baš tako pokazalo se kasnije. Larsena je pregazio “s nulom” (6:0), Spaskom u Rejkjaviku preoteo titulu prvaka sveta.
Dakle, “trenutna slabost” pretvorila se u duboko osmišljenu strategiju Džejmsa Roberta Fišera!
Ali, vratimo se načas, meču u Beogradu. Tukao je na drugoj tabli Tigrana Petrosjana sa 3:1.
Zagonetka, zašto je Fišer prepustio “svoju” prvu tablu, kad je već mogao da u meču od četiri partije odmeri snagu sa Spaskim, koji je objektivno, kao šampion sveta, reskirao više nego Bobi. Ko bi Spaskog, da je do meča s Fišerom došlo, i da ga je izgubio - oprao?!
Ni sve vode Volge ne bi pomogle: celi šahovski svet, u kojem je većina tada navijala za Fišera, rekao bi: - Pa da, Fišer je pravi prvak sveta!
Ali, do meča nije došlo.
Da li je Bobi pamtio dotadašnji rezultat, poguban za njega: 1:4?
(Nastaviće se)