Bobi nije Fišer!

O meču u Rejkjaviku, u kojem je Fišer pobedio Spaskog, i vrapci znaju sve. Ili, bar misle. Tada je, u najdramatičnijem meču, da podsetimo, Amerikanac Fišer pobedio Rusa Borisa Vasiljeviča Spaskog i prekinuo dominaciju Sovjeta. Kad je u jurišu pokosio Tajmanova (6:0), Mark je ostao bez svih privilegija i nikad se više nije ni primakao šahovskom tronu. A šta se u SSSR-u događalo sa Borisom Vasiljevičem?!
Boris i danas ćuti o tome. Samo je finale poznato: postao je “Francuz”, uzeo francusko državljanstvo, oženio se Marinom Ščerbakov, Parižankom ruskog porekla... Njihov brak nije bio sjajan, mučili su se, ali je meč sa Fišerom dve decenije docnije, od 1. septembra 1992. godine, promenio život Spaskom koji je debelom nagradom osigurao starost, i Marini koja je uz Borisa opet postala važna...
Dakle, Beograd. Dve decenije docnije. Ispostavilo se, bar po ponašanju Fišera, da Beograd nije Rejkjavik, a da Bobi nije Fišer, onaj iz Rejkjavika...
Bio je drugačiji. Razbio je strah, ili je to takođe bila farsa, od svojih “neprijatelja” novinara...
Sedimo u vili na Dedinju, donosimo Fišeru sutrašnji primerak “Novosti”, sa prvi put objavljenim Bobijevim fotografijama, taze snimljenim, na kojima liči na Fišera iz 1992. a ne na onog mladića iz 1972! Pokazujemo mu...
- Pazi, isti ja! Samo je ovaj levo sad nešto mlađi, kao da ima 20 godina manje. A ovaj desno mi manje liči na ovog levo - smejao se Bobi. Ali, Dinić, veruj mi, bolje da ne čitam, jer znam šta vi novinari možete sve da napišete! Važi!?
- OK - rekoh, ali setih se kako mi je svojevremeno, dok smo kolonom automobila putovali iz Beograda ka Svetom Stefanu zbog jedne objavljene fotografije u “Novostima”, na kojoj se vide Bobi, Zita i Janoš u kolima, Janoš Kubat pokušao da mu naudi kod mog prijatelja Jezde, da me direktno skloni iz stalne blizine Jezde i Bobija, ili mi se tako činilo? Mada, kad bolje razmislim, ne čini mi se, nego je tako bilo...
- Dinjo, dođi da te nešto pitam - poče Jezda nekako izokola.
- Pitaj - kažem.
- Znaš, žali mi se Kubat, da mu se žalio Fišer, da si u “Novostima” objavio neku fotografiju koja je naljutila Fišera. Kao, rekao je Bobi Kubatu, ako se ponovi, on neće da igra meč. Strpi se malo dok meč ne počne, a posle svako može da se ljuti koliko hoće...
- Slušaj, Jezdo, mogu ja da se vratim u Beograd, a je l’ ti ne primećuješ, otkad je Kubat uz tebe, da su mnogi tvoji prijatelji sklonjeni? Zar ti nisi u toku, a jesi, da postoji ideja, ako se nešto zakomplikuje, a može da se desi, da se meč preseli u Mađarsku. Tamo su već dve dvorane spremne. Uostalom, ti si gazda meča, ti odlučuješ o svemu, i ko će da bude uz Fišera i ko neće da bude uz Fišera, ali te priče da se Bobi naljutio zbog fotografije u “Novostima” su gluposti. Ne znam samo da l’ nenamerne ili zlonamerne - rekoh Jezdi.
- Uostalom, evo ti “Novosti”, sa tom fotografijom, pa pitaj Bobija. Jezda ne reče ništa, samo se počeša po glavi, sede uz Fišera i stavi “Novosti” ispred...
O čemu su tada pričali, ne znam, ali znam ono što se događalo posle meča. I u jednoj budimpeštanskoj banci. Ali, ovde je tema Bobi Fišer, a ne Kubat, Jezda ili ja...
No, vratimo se na početak ovog nastavka. Fišer je bio, rekoh, drugačiji. Vedriji, opušteniji, nije se više rogušio na novine i novinare. To je za mene bila velika novost. Ili je sve ranije bila gluma? Opustih se i pokazah mu sliku iz mlađih dana, dok je “nadolazio”, i jedna mu zapade za oko - kad je šio odelo kod nekog krojača iz Vinkovaca...
- Sašiću kod istog krojača isto odelo - reče Bobi.
- Eh, Bobi, Vinkovci više nisu “baš naši” - nekako tiho prozbori Jezda.
- Znam, znam, ali čuo sam ima takav majstor u Inđiji, kakav je bio u Vinkovcima, kao da su rod rođeni - dodade Fišer.
PS: 12 pari odela i isti kaput sašio je Bobi u Inđiji!      
(Nastaviće se)