Čaj pred Marselj

KAO i njegov otac Petar Karađorđević, i kralj Aleksandar je za života često dolazio u palatu “Rosija” i na zabave u hotel “Moskva”. Odmah posle svečanosti oko otvaranja palate “Rosija”, kafana “Moskva”, koja je bila celom dužinom u prizemlju prema Terazijama, počela je da radi.
Tadašnje novine su objavile oglas hotela u kome se nudi kompletan ručak ili večera za samo dva dinara. Na jelovniku su za ručak bila supa, konsome ili bela riba sa majonezom, pečenja, testa, sir i kafa, a za večeru ribe sa tartar sosom, biftek garniran, testa, sir i kafa. A od pića, nudila su se najbolja strana vina, odlično karlovačko belo i “burgundac”. Točilo se i “plzensko” pivo i minhenski “španen”.
- Palata “Rosija” je ukras Beograda i ponos našeg hotelijerstva - govorili su prvi gosti koji su kročili u kafanu ovog hotela.
U gostionici “Moskva” 1908. je svirala bečka muzika, što ponekad pijanim gostima nije bilo po volji. Tako je 3. februara “trojac” zagrejanih električara, koji je iz restorana hotela “Palas” doveo svoju muziku, napravio džumbus i napao bečki orkestar. Direktor palate “Moskva” Svetozar Vukadinović morao je lično da interveniše i da sprečava da se ovaj incident ne pretvori u veliku tuču.
U kafani se svirao i američki džez, pa je sala uvek bila puna. Najpre je do 13. aprila 1908. godine svirao orkestar “dobro izvežbanih srpskih Cigana”. To je, pisale su novine, činio “gostioničar po volji gostiju, koji hoće srpsku muziku”.
A kada je uprava hotela odlučila da 4. jula 1908. otvori prvu terasu na terazijskom trotoaru, Beograđani su to oduševljeno propratili. Oko stolova na terasi su postavljene saksije s cvećem. A zbog gužve, “postavljena je i metalna ograda, da ne može preko reda da se ulazi u kavanu”.
Kao veoma modernu ponudu hotel “Moskva” u palati “Rosija” je nudio posetiocima srpske, ruske, bugarske, češke, nemačke, engleske, italijanske i francuske listove, “po umerenoj ceni”.
Drugi incident je izbio mesec dana kasnije, kada se hotel “Imperijal” pobunio zašto se kafana “Moskva” oglašava da služi čuveno Dreherovo pivo, kada za njega nema licencu. Čak se i fabrika piva iz Pešte pobunila, ali se ispostavilo da je to bila samo reakcija hotela “Imperijal” na žestoku konkurenciju iz kafane “Moskva”.
- Gostionica “Moskva” je Beograđanima i gostima nudila rusku impresivnost, ali uz kapuciner i atmosferu bečko-peštanskih restorana i kafana. U njoj su se zato Balkanci osećali podjednako i Evropljanima. Zato se i govorilo da je “Moskva” hotel i gostionica sa šarmom, u koji ne treba sumnjati - svedoči arhitekt Aleksandar Milenković u svom eseju koji je nazvao “Saga o jednom hotelu”.
Prvi znameniti hotelski gosti su bili ruski knez Lav Lovanov Rostovski sa suprugom, a zatim i Rajna Karastojanova, poznata operska diva iz Bugarske. Knez Rostovski je bio ruski ambasador u Crnoj Gori i veliki poštovalac srpskog naroda i dinastije Karađorđević, dok je operska pevačica Rajna Karastojanova bila svetski priznata primadona.
Sledeći gosti hotela bili su turski carinski činovnici, koji su pristigli vozom iz Soluna. Njih su dočekali turski ambasador Azarjan i ministar spoljnih poslova Milenković, koji su bili i domaćini svečanog banketa u hotelu “Moskva”, na kome je učestvovalo mnogo ministara i diplomata.
Posebno veliko interesovanje Beograđana izazvalo je gostovanje francuskog izaslanika De Fransa, kojem je narod, dok je odsedao u hotelu, ispod prozora klicao:
- Živela Francuska!
A, De Frans je odgovarao:
- Živeli Srbi!
(Nastaviće se)