Bakšiš pola dinara

U PREDVEČERJE Prvog svetskog rata, dok su se još sređivale prilike na Balkanu, gost Beograda i premijera Nikole Pašića bio je njegov grčki kolega Venizelos. Dolazak grčkog premijera, u januaru 1913, bio je deo mirovnih pregovora u Londonu, pa je zato Venizelosu dat važan politički značaj. Sa stanice, premijer Vanicelos je odvezen u hotel “Moskva” da se pripremi za audijenciju kod srpskog ministra, predsednika vlade Nikole Pašića i, potom, kod kralja Petra Karađorđevića.
Sutradan, 23. januara 1913, tačno u podne, premijer Nikola Pašić je u najvećem salonu palate “Rosija”, pokrivenom pirotskim ćilimima, priredio vitaminski doručak za premijera Venizelosa, koji je trajao puna tri sata.
Grčki premijer je bio još pod utiskom svog susreta sa kraljem Petrom Karađorđevićem, pa je srpskim delegatima rekao: - Doživeo sam retko zadovoljstvo da prvi put vidim jednog srpskog suverena. Ljubaznost Njegovog veličanstva je ispunila moju dušu zahvalnošću. Idem u Atinu preko Skoplja, i pokušaću da obiđem Srpsku vojsku. Ja mislim da rat neće dugo trajati!
Već u avgustu, Srbi su na Terazijama i ispred hotela “Moskva” i “Balkan” slavili mir. Prvog dana rata Beograd se sam branio, vojske nije bilo, jer još nije bila mobilisana. Između ostalog, bombama su razoreni Električna centrala, Fabrika duvana, dvor, a hotel “Moskva” bio je sav izlupan.
Profesor Dragoljub Pavlović, pasionirani fotograf, snimio je te godine hotel “Moskvu”. Na njegovoj fotografiji se vidi da su austrijske bombe pale na zadnji deo hotela, i srušile apoteku porodice Viktorović i Patrijaršijski dom.
Opis okupacije i granatiranja palate “Rosija” i njenog hotela “Moskva” nalazimo u romanu “Pokošeno polje”, književnika Branimira Ćosića: ’Moskva’ bi opravljena, rupe od granata nekako zazidane, kafana počišćena i proglašena za oficirsku kasinu. U njoj se pojaviše kolači, bela kafa sa kremom, kelneri u belim kaputićima i krutim ogrlicama ...”
Agonija Beograda trajala je tri godine. U vreme Prvog svetskog rata, hotel “Moskva” su koristili bečki okupatori za smeštaj visokih oficira i komandanata. Probojem Solunskog fronta, Srpska vojska i delovi savezničke vojske oslobodili su Beograd 1. novembra 1918. godine.
Nikola Pašić, kojeg su oslovljavali sa - ministar predsednik, koji je s članovima Vlade izbegao na Krf i vratio se u Beograd i svoju omiljenu kafanu “Moskva”, u politici se dokazao kao mudar, staložen i uporan političar. Govorio je: “Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo”.
Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Arčibald Rajs, u knjizi “Čujte, Srbi!”, zamera Pašiću na prevelikoj popustljivosti prema svom sinu Radetu, koji je pod izgovorom bolesti bio oslobođen učešća u ratu, i bančio je po Parizu.
Nikola Pašić je redovno svraćao u “Moskvu”. Imao je svoj sto za kojim je pio isključivo kafu i ostavljao kelnerima bakšiš. Pričalo se da je za susednim stolom sedeo njegov sin Radomir.
Na svaku sednicu Vlade premijer je odlazio tek pošto bi u “Moskvi” popio kafu. I uvek bi, ma koliki bio ceh, konobarima ostavljao bakšiš od pola dinara. U isto vreme, njegov sin Radomir je, za razliku od starog Pašića, ostavljao bakšiš od jednog dinara. Kada se jedan od konobara osmelio i pitao Nikolu Pašića zašto daje manji bakšiš od sina, on mu je odgovorio: “Da sam i ja sin Nikole Pašića i ja bih davao toliki bakšiš.”
Srpski premijer je voleo atmosferu visoke elegancije koju je pružala palata “Rosija”. Zato je i voleo da posle uspešnih političkih poslova, slavi u hotelu “Moskva”. Tako je bilo i novembra 1922, kada su, posle konferencije Male antante u Beogradu, članovi delegacija iz Poljske, Velike Britanije i Kraljevine Jugoslavije bili na prijemu u hotelu “Moskva”.
(Nastaviće se)