Pašić i Nušić

Interesantno je da su premijer Nikola Pašić i veliki srpski komediograf Branislav Nušić imali dve zajedničke strasti. Prva je bila kafana hotela “Moskva”, a drugo je bilo srpsko novinarstvo i književnost.
U kafanu “Moskva” čuveni pisac Branislav Nušić dolazio je zbog tradicije. Pre njenog postojanja sedeo je na istom mestu, ali u hanu “Velika Srbija”. U novom zdanju, Nušić je u svojstvu člana Odbora za podizanje spomenika u Beogradu pravio listu svojih predloga.
I na prvo mesto predložio podizanje monumenta kralju Petru Karađorđeviću, i to na dva mesta, pred Narodnom skupštinom i na Terazijama, pred hotelom “Moskva”. Spomenik Karađorđu, predlagao je Nušić, treba podići na Kalemegdanu. I Pobedničku kapiju kod “Zvezdare”, na početku Banjice.

Početkom februara 1911. godine u Beogradu je na inicijativu Branislava Nušića reorganizovano Srpsko novinarsko udruženje, čije su kancelarije bile smeštene na prvom spratu palate “Rosija”. Na prvom sastanku udruženja 21. februara konstituisana je uprava u koju su izabrani Branislav Nušić, predsednik, potpredsednici Borivoje Popović i Mile Pavlović, Milan Đorđević za sekretara i Ivan Ivanić. A za blagajnike Pera Despotović i Naum Dimitrijević i knjižničar Branko Lazarević. Za počasnog predsednika ovog novinarskog udruženja, na predlog samog Nušića, izabran je premijer Nikola Pašić.
Kongres Sveslovenskog saveza novinara i pisaca održan je u hotelu “Moskva” 28. juna 1911. uz učešće trideset delegata iz 15 država. U svom zaključnom govoru Nikola Kašiković, glavni urednik “Bosanske Vile”, rekao je: - Zagrlimo se, braćo, u lepom Beogradu, toj prestonici, Pijamontu celog srpstva i južnog slovenstva!

Niko ne zna čija je bila ideja da se Branislav Nušić 1922. angažuje za šefa parade, odnosno da režira svadbu kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije iz Rumunije, kojoj se divio čitav svet.
- Nušić je majstorski režirao pozorišnu predstavu izvan pozorišta, jednu srpsku svadbu je preveo u spektakl kome su se i u Evropi divili.
U Nušićevoj javnoj koreografiji su sokolice i sokoli bili vrlo važni. Oni su bili postavljeni u živi lanac koji se rastezao od dvora preko Terazija, pored hotela “Moskva” do Saborne crkve, na svakih deset metara stajali su naizmenično devojka i momak.
Mladenci su stigli u Sabornu crkvu pred patrijarha Dimitrija tačno u 11 i četvrt. Njihova svečana kola dovuklo je šest krasnih belaca. Kralj je bio obučen u paradnu đeneralsku uniformu, sa svim dekoracijama, delovao je čilo. Kraljica je nosila belu haljinu, dugačkog šlepa.

Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla.
Samo dan i noć uoči venčanja u Beograd je stiglo, putem javnog prevoza, više od 21.000 ljudi.
Kraljevo venčanje privuklo je i filmadžije iz zemlje i inostranstva. Mnogi od njih su svatove, kralja Aleksandra i princezu Mariju, kao i čitavu svadbenu povorku gledali sa balkona i prozora hotela “Moskva”.

Kao komediograf, Branislav Nišić je voleo da sluša narodne šale, pa je tako u kafani “Moskva” upamtio jednu, kojoj se slatko smejao.
“Došao seljak u Beograd, pa pita nekog prolaznika, gde se nalazi hotel ’Moskva’.
- Ne znam - odgovori mu prolaznik - Nisam iz Beograda!
Tad prolaznik upita seljaka, koji je imao časovnik sa lancem na sebi, koliko ima sati, a seljak reče:
- Ne znam. Nisam ni ja iz Beograda!”
(Nastaviće se)