Ruska kolonija

NARODNI kralj Aleksandar Karađorđević bio je odvažan vladar, koji se nije libio da javno pokazuje svoje simpatije prema Rusiji. Kada je posle Prvog svetskog rata formirana Kraljevina Jugoslavije, bila je to jedina država u Evropi koja je pravno rešila prihvat Rusa posle Oktobarske revolucije.
Prestolonaslednik je 20. marta 1920. lično primio veliku kneginju Olgu, sestru ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, koja je stigla u Beograd uveče u 7 časova. Kneginja, koja je bila udata za velikog kneza Petra Nikolajeviča Oldenburškog, u srpsku prestonicu doputovala je iz Carigrada, gde se privremeno sklonila. Kao gost prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kneginja Olga Romanov, s pratnjom, odsela je u hotelu “Moskva”, jer je budući kralj u njega imao najviše poverenja da će zadovoljiti potrebe članove porodice Romanov.
Posle priliva ruskih izbeglica, srpska prestonica je 1921, na primer, odzvanjala od ruskog jezika i ruskih pesama. Većina njih bili su pripadnici ruske elite, intelektualci, umetnici, carski oficiri, tako da je Beograd time dobio i kvalitetne kadrove na Univerzitetu i u kulturi. Naročito u teatru i baletu. Slavna ruska balerina Ana Pavlovna dočekana je u Beogradu sa oduševljenjem 1927.
Pored Narodnog pozorišta i Pozorišta kod Manježa, ruski umetnici su nastupali i u Malom pozorištu na Terazijama, preko puta hotela “Moskva” i u Akademskom pozorištu, ispod hotela u Balkanskoj ulici. I zbog toga je većina njih bila redovan gost kafane “Moskva”, u kojoj su tih godina, ruski čaj i votka bili najtraženije i najomiljenije piće.
I buran život gospođe Olge Jančevecki, izbeglice, ali i kraljice ruske romanse, rođene 1890, bio je vezan za Beograd i hotel “Moskvu”.
Gospođa Olga je prvi put videla Beograd još u leto 1911. kada je ovde stigla iz Sankt Peterburga sa svojim prvim suprugom, poznatim ruskim književnikom Ve Janom na Dž kongres slovenskih novinara.
Emigrantska sudbina dovela je drugi put slavnu pevačicu u našu prestonicu 1920. Tada je Olga Jančevecki nastupala sa slavnim glumcem Milivojem Živanovićem u Tolstojevom komadu “Živi leš“ na sceni Narodnog pozorišta ili u sali “Luksora” sa čuvenom crnačkom igračicom Džozefinom Bejker.
Olga Jančevecki je rado posećivala “Kazbek”, “Rusku liru”, “Mimozu”, “Moskvu” i ostale elitne lokale. Nastupala je kao pevačica ruskih romansi u “Kazbeku” ili “Rojalu”. Kod “Ruske lire” razbijale su se čaše i čak se pucalo iz revolvera kada bi Olga pevala nezaboravne pesme “Oči čarnoje” i “Praštaj”.
“Smešeći se, vlasnik restorana mi je govorio:
- Bože, gospođo Jančevecka, pa fabrikanti stakla trebalo bi da vam daju posebnu nagradu i penziju!”
Kraljica ruskih romansi, koja je preživela dva cara, tri revolucije i nekoliko ratova, dok su se njenim iskrenim, romantičnim pesmama oduševljavali dedovi i očevi, umrla je u Beogradu, 1978.
Sredinom marta 1928. u velikom apartmanu hotela “Moskva” stajale su zagrljene dve žene i plakale. Niz lice su im tekle suze radosnice, jer su se slavna balerina Tamara Karsavina i njena profesorka Jelena Poljakova iz nekadašnje Carske baletske škole srele posle 8 godina.
Prvi njihov ponovni susret probudio je sećanja na Rusiju 1920. kada su pobegle iz Petrograda.
Tamara Karsavina, tada britanska balerina, bila je na turneji po Balkanu, a profesorka Jelena Poljakova je bila saradnik Narodnog pozorišta. U noći 12. marta 1928. godine posle odmora u hotelu “Moskva”, slavna balerina je na sceni odigrala “Žar pticu” i oduševila Beograđane.
(Nastaviće se)