Ruža za generala

NAJVELIČANSTVENIJI doček u hotelu “Moskva” organizovan je za generala Franša d’Eperea, kada je januara 1921. stigao u Beograd da srpskoj prestonici uruči francuski orden Legije časti.
Kako su zapisali tadašnji hroničari, Franšu d’Epereu i njegovoj sviti određen je stan u hotelu “Moskva”.
“U Balkanskoj ulici, ispred ulaza u hotel bila je postrojena počasna četa. Kada se generalov automobil zaustavio pred ulazom u ’Moskvu’, muzika je zasvirala ’Marsaljezu’.”
Francuski general je bio junak Solunskog fronta. U jesen 1918. vodio je vrhovnu komandu nad celom savezničkom vojskom, dok je nad srpskom vojskom, pored prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, komandovao proslavljeni vojvoda Živojin Mišić. Zato je general D’Epere bio omiljen i u srpskom i u francuskom narodu.
Zvanični francuski organ “Ilustration” izveštavao je detaljno o ceremoniji uručenja odlikovanja Beogradu, u tekstu naslovljenom “Krst Legije časti srpskoj prestonici”.
Otvarajući sednicu, gradonačelnik se obratio ovim rečima generalu Franšu d’Epereu, nekadašnjem glavnokomandujućem armija istoka, kojem je francuska vlada naložila da donese gradu visoko odlikovanje koje će Beograd deliti s herojskim gradom Liježom:
- Srećan sam, moj generale, da vam svedočim veliku radost koju oseća stanovništvo Beograda primajući ovo odličje iz ruku komandanta koji je imao prilike da na licu mesta proceni lojalnost, karakter i moralnu veličinu našeg naroda tokom njegovog najtežeg iskušenja. Molim vas da mi dozvolite da vam srdačno stisnem ruku u znak dirljive zahvalnosti i kao svedočanstvo prijateljskih osećanja koja Beograd gaji prema herojskoj Francuskoj.
General Franš d’Epere je odgovorio:
- Posle mučeništva, Srbija doživljava trijumf. Ovaj francuski krst koji predajem gradu Beogradu posvećuje na uspomene otpora invaziji i herojskim borbama za oslobođenje. Ono odlikuje, u istom svedočanstvu divljenja, vašu prestonicu i vašu otadžbinu, vašeg suverena, vašeg slavnog princa regenta, mog dragog druga po oružju, slavnog vojvodu Mišića, čiji gubitak Srbija danas oplakuje, čuvene komandante vaših armija, vaše državnike, vaše vojnike, vaše građane, vaše zadivljujuće žene, sve one koji su se nadali u otadžbinu, sve one koji su se borili i sve one koji su pali za nju.
General Franš d’Epere je primljen u Patrijaršiji, u Ambasadi Francuske, u Vojnoj kraljevskoj akademiji, na Belom dvoru kod regenta Aleksandra Karađorđevića, i u srpskom parlamentu, gde se sreo sa premijerom Nikolom Pašićem. Imenovan je vojvodom, odnosno maršalom srpske armije posle jednog banketa priređenog u njegovu čast u kraljevskoj palati. Slučaj je hteo da vojvoda Mišić, istinski prijatelj Franša d’Eperea premine neposredno pred uručenje ovog ordena Beogradu, pa mu je general na groblju odao počast, kao i drugim palim borcima.
Prvog februara 1921, posle posete kraljevim pitomcima, general Franš d’Epere je u podne stigao u svoj stan u hotel “Moskva”. U trpezariji, koja je privremeno i specijalno pripremljena za njega, general Franš d’Epere je priredio ručak, na kome su bili domaćini, članovi njegove svite i jedan pitomac Vojne kraljevske akademije. Ručak je protekao u vrlo prijatnoj atmosferi, jela se riba i pilo se belo srpsko vino, uz orkestar Kraljeve garde, pa je potrajao dugo.
Uveče je velika kafana “Moskva” preuređena u salon da bi u njemu general Franš d’Epere priredio i večeru, na kojoj se oprostio sa svojim domaćinima. Uveče, 1. februara 1921. najomiljeniji strani oficir u Srbiji, general Franš d’Epere, napustio je u osam sati svoj stan u hotelu “Moskva” i u devet časova krenuo vozom ka Kosovu i Metohiji.
(Nastaviće se)