Tin kralj boema

KAFANA “Moskva” je bila toliko popularna u Beogradu, čak i među poštarima, jer su oni većinu pisama i knjiga nosili slavnim piscima i slikarima direktno u gostionicu, a ne kući. Priča se čak da je Tin Ujević imao u kafani i svoje poštansko sanduče.
U svojoj knjizi “Knjižena topografija Beograda DžDž veka” hroničar Radovan Popović, poznavalac velikana srpske i svetske umetnosti, pisao je da su provincijski umetnici i pisci “prosto žudeli da budu žitelji prestonice, što bliže središtu varoši, a ako drugačije ne može, ono bar u krugu tramvaja dvojke”.
- Jedno od glavnih svratišta tih umetnika bila je upravo kafana hotela “Moskva”, jer su jedino u njoj srpski umetnici mogli da se osećaju kao da su u centru sveta - kaže Radovan Popović. Milovan Vitezović je, tragajući za Jovanom Dučićem, decenijama sakupljao svedočanstva najslavnijih njegovih savremenika.
- Davne 1937. u hotelu “Moskva” sedeli su nekoliko večeri zaredom Jovan Dučić, Veljko Petrović, prevodilac Miodrag Pešić i profesori Raško Dimitrijević i Milovan Đurić. Sedeli su uz prozore kafane prema Terazijskog česmi, jer ambasadora i viteza poezije Dučića narod je trebalo da vidi - otkriva Vitezović.
Ispisujući burnu istoriju ovog hotela novinar Miodrag Todorović je otkrio da je ovo bilo mesto na kome je najčešće boravio kralj srpskih boema Augustin Tin Ujević.

Prvi put je Ujević u kafanu došao 1912. kao socijalista iz Zagreba, odakle je proteran i povezao se sa srpskim revolucionarima iz grupe “Pijamont”.

Tajna policija ga je registrovala kao visokog, stasitog momka, uredne garderobe i najčešće u crnom odelu.
On je bio zaljubljen u srpski glavni grad. Ujević je do kraja života ostao rezigniran i razočaran, i kao čovek i kao pesnik. Svoje duševne rane lečio je i u kafani “Moskva”, uz vino i kafu. Među gostima restauracije bio je prepoznatljiv po svom velikom šeširu, koji je uredno skidao pred damama.
Prestižni restoran hotela “Moskva” poslužio je velikom pesniku Tinu Ujeviću kao inspiracija za jednu duhovitu zgodu. Naime, Tin je ušao u restoran, skinuo sa glave svoj ogromni šešir i seo za sto, i na beli, uštirkani čaršav počeo da trebi i istresa vaške iz glave.

Sa susednih stolova čula se cika i negodovanje prisutnih gospođa, i one bi napuštale restoran. Konobar bi tek na kraju ove predstave mogao da vidi u čemu je štos.
Tina nije mrzelo da, pre ulaska u restoran, pospe svoju kosu pepelom, koji je ličio na male sive buve i tako uznemiri mlade dame i gospodu oko sebe.

Poznata je još jedna anegdota u vezi sa Tinom Ujevićem, kog su konobari voleli zbog njegovog nekonvencionalnog ponašanja. Tin možda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari kafane “Moskva” jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili na ulicu rekavši mu:
- Upristoji se, pa dođi pesniče.
Ujević je kupio belu košulju i frak, ali je u torbi sakrio svoje stare dronjke. Ušao je u hotel i kafanu lepo odeven, seo i naručio pet litara kuvane rakije.
I dok se rakija kuvala Tin se u toaletu presvukao i ponovo pojavio za kafanskim stolom u uobičajenom izdanju sa sakoom, koji je potopio u šerpu sa rakijom. I od zaprepašćenog kelnera naručio:
-E, a sad prodaj ovaj sako, pa naplati piće!      
Feljton “Boemija beogradske ’Moskve’ objavljen je iz monografije “Hotel Moskva - prvih 100 godina”, koji su priredili Marko i Dušan Lopušina, i koja se nedavno pojavila u štampi. Feljton je priredio Miloš Antić.

(KRAJ)