Đerdan od medalja

NISKA Gligorićevih olimpijskih odličja sadrži 12 bisera. U periodu 1950-1974., osvojio je jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih ekipnih medalja. Na evropskim prvenstvima osvojio je 6 srebrnih i jednu bronzanu medalju. Tri i po decenije predvodio je jugoslovensku reprezentaciju. Pojedinačne zlatne medalje za uspeh na svojoj tabli osvojio je pet puta, čak i na svom poslednjem učešću za plave, na EP u Plovdivu 1983.
- Jedan od rezultata na koji sam ponosan - naglašava Gligorić - svakako je i Olimpijada u Minhenu 1958. kada sam bio najbolji na 1. tabli, ispred Botvinika. Petrosjan mi je kasnije ispričao da su Sovjeti dugo rešavali ko će da igra protiv mene. Nije hteo Botvinik, nije hteo Smislov. Na kraju je morao Keres. Remizirali smo posle duže igre. Nisam tada znao da su toliko zazirali od mene.
- Imao sam iza sebe vrlo jaku ekipu, sam ništa ne bih uradio, eventualne propuste je uvek neko kompenzovao, ja njihove, oni moje... Žalim za jednom “ukradenom” medaljom. Na Olimpijadi u Havani 1966. podelili smo 3. mesto sa Mađarima. Po pravilima je trebalo da svi uzmemo bronzu, a mi smo još bili i bolji po broju dobijenih mečeva.
Glavni sudija Šajtar, predstavnik istočnog bloka, izmisli neko pravilo, kako Mađari imaju bolji uspeh na prve dve table i tako nepravedno ostanemo praznih ruku. U okviru ciklusa za prvenstvo sveta, četiri puta je bio pobednik zonskih turnira. U periodu 1949-1970. nastupao je na osam međuzonskih turnira. Dva puta igrao je na Turniru kandidata, a jednom se plasirao u Mečeve kandidata.
- Na Međuzonskom turniru u Portorožu 1958. bio sam drugi, pola boda iza Talja. Da nisam izgubio protiv Islanđanina Olafsona, mogao sam da konkurišem za prvo mesto. To sam naučio za sva vremena, kada je protivnik u vremenskom tesnacu, to ne važi za tebe! A ja sam igrao kao da sam ja u cajtnotu. Tri puta sam propustio dobitak, a četvrti put remi.
Četvrfinalni meč Svetskog prvenstva, Gligorić je igrao sa legendarnim Taljem, 1968. u Beogradu. Vodio je od starta, sticao se utisak da je pobeda blizu ali na kraju nije uspeo da preskoči ovu stepenicu. Pisao je njegov protivnik “gusar iz Rige” o tome.
- Prekinuli smo partiju, Gligorić je stajao nešto bolje za nastavak. Sutradan se igrao fudbalski meč Jugoslavija-Francuska. Gligorić mi predloži podelu poena i zajednički odlazak na stadion. Naštetio je sebi želeći da mi ovim gestom učini zadovoljstvo, znajući koliko volim fudbal. Tako nešto se ne zaboravlja - oslikao je Talj Gligorića.
Izvestan rezultat Gligorić je imao na Međuzonskom turniru u Susu 1967, kada je neporažen završio na deobi 2. mesta sa Korčnojem i Gelerom, iza Larsena. U savremenom profesionalnom šahu to je nezamislivo, ali je Gligorić u doba najvećih uspeha za tablom, uporedo bio radno angažovan kao novinar.
- Ja sam ceo svoj radni vek proveo kao novinar. Devet godina sam proveo u “Borbi”, a sedam godina kao spoljno-politički komentator u NIN-u. Sredom nisam spavao, u četvrtak sam predavao rukopis. Ogroman! Bio sam jako obavešten, čitao sam razne materijale, časopise iz te struke, pošto sam znao jezike. Ni dan-danas ne znam odakle mi ta energija i sposobnost. Radio sam kao “ludak” u najboljem periodu za šah.
Od 33, pa do ne znam koje, to su godine kad je čovek u najboljoj psiho-fizičkoj formi. Većina prvaka sveta je do titule došla u to doba. Sad je drugo, sve su mlađi i mlađi, brže se napreduje, lakše je doći do informacija.
Gligorić je bio jedan od osnivača SD Crvena zvezda, ali je ostao zabeležen kao legenda crno-belih. Igrao je punih 38 godina za Partizan, osvajajući nacionalne i evropske titule.
(Nastaviće se)