Fišer je najveći

ŠTO su nove tehnologije bile prisutnije, manje sam se radovao načinu rada u šahu. Sada se ide samo na informisanost, koliko sati provedete za kompjuterom, toliko znate. Kada nešto saznate, treba da nađete svoju ideju, da date sud o nečemu. Ali je tu potrebno novo, dodatno, ogromno vreme. Kao profesionalac, ja sam osetio da to više nije za mene... Nevažno je da li će kompjuter biti bolji od čoveka. Divim se čoveku koji je smislio mašinu koja od njega brže misli.
Svakom mladom šahisti, kada me pitaju, savetujem - nemojte se zatvarati u prostorije, morate izaći na vazduh i kiseonik da biste bili zdravi, da bi mozak radio i da biste izdržali napore. Ja sam se uvek bavio sportom. Fudbal i tenis sam igrao redovno po najmanje dva puta nedeljno, plivao sam stalno... Šah zahteva dobru fizičku kondiciju. Koje je ime u šahu najveće, za sva vremena? Gligorić nema sumnji u tom pogledu.
- Bobi Fišer! Nije bilo igrača u svetu koji je nad svojim savremenicima bio toliko nadmoćan kao Fišer, priznao je to i Kasparov, dok je još bio realan, dok nije uzleteo, pa video sebe kao konkurenciju.
Fišer je došao u Beograd sa 15 godina, ja sam tada imao 35, bio sam u svetskom vrhu. Smatrao sam da je moja dužnost da budem dobar domaćin, vodio sam ga svuda. Gnjavio me je da se takmičimo u plivanju na Savi. Nisam hteo, ja plivam celog života, gde ću s novajlijom! Stalno me zapitkivao o nekoj varijanti u “sicilijanskoj odbrani”, a ja nisam hteo da trošim vreme na to, smatrajući da je nekorektna. Zato mi iste godine u Portorožu na Međuzonskom turniru 1958. on za tablom opali - top na H7, baš ono što me pitao u Beogradu! Remizirao sam, ali nisam našao pravo rešenje za taj potez.
Analitičari su Gligorića smatrali igračem univerzalnog stila. On ne pokušava da prevari protivnika - primetio je zagrebački velemajstor Dražen Marović. - On u poziciji traži objektivno najjači potez. Lukavstva i psihologije kojima se mnogi služe, kod njega toga nema. Ta strategija svedoči o posvećenosti šahu i čestitosti koja krasi velike igrače. Kao čovek, uvek neposredan i jednostavan, bio je svuda rado viđen. Incidentnih situacija u njegovoj karijeri nema.
Sa svim šahistima svoje generacije bio sam u vrlo korektnim odnosima. Ako treba da izdvojim, sa Spaskim, Petrosjanom, Bronštajnom, Keresom sam uvek rado šetao i razmenjivao mišljenja. Ja nisam imao sukoba u šahu jer nisam pridavao važnost psihološkom momentu borbe. Nikada mi nije bilo bitno ko je preko puta, nisam se ni plašio protivnika. Igrao sam samo protiv figura. Možda je umetnički upliv muzike u Gligorićev život sada odneo prevagu nad šahom, prva ljubav zaborava nema.
- Šah je pravedan i logičan. Možda najlepši ljudski izum u sferi intelektualnih igara. Dokle god vučete najbolje poteze, ravnoteža neće biti narušena. Botvinik je lepo rekao “šah je ilustracija lepote ljudske logike”.
Misao Gligorića o šahu glasi - Za razliku od života, u šahu ima više pravde. Za tablom ne pomažu nasleđe, titule, privilegije. Figure nepogrešivo daju za pravo onome ko je našao put ka istini. Kao što je na proslavi Gliginog 85. rođendana rečeno, neka se slavi i 90. i 95, a od 101, pa neka se skupimo i tada. Put ka istini je večan.

GELER PAOPRVI susret posle Stokholma 1952. označio je početak mog sistematskog primenjivanja ”kraljeve indijske odbrane” koja će potrajati dve i po decenije. Pobedio sam Gelera, i to je posle Smislova u Varšavi, bila moja prva sledeća pobeda protiv jednog sovjetskog velemajstora. Čekao sam pet godina!
(Kraj)