Rat protiv brata

FIDEL Kastro je fenomenalna i teško dokučiva ličnost na političkoj sceni i Kube i sveta. Ponikao je iz bogate latifundističke porodice, sa jugoistoka Kube, završio je najbolje katoličke škole, oženio se bogatom devojkom Mirtom Dijas Balart, da bi posle revolucije koju je izvojevao, sve to ispretumbao. Nacionalizovao je roditeljsko imanje, koje se prostiralo na 12.000 hektara, “zaratio” je sa Amerikom koja je Kubu držala pod svojom dominacijom i postao komunista, mada ga je KP Kube smatrala “buržujskim avanturistom” i uskratila mu podršku onda kada je bilo presudno.
Kastro je kroz život koračao sam, izbegavajući bilo čije tutorstvo - roditeljsko, partijsko, državno, bračno.
“Mene na univerzitetu”, kaže Kastro, “komunisti i njihova disciplina nisu interesovali. Ja sam onda bio neka vrsta Don Kihota.”
Još onda je taj “farmerov sin” sa jugoistoka ostrva ispoljavao karakternu crtu vuka samotnjaka. Nije pristajao da ima bilo koga za vođu, da prima bilo čija naređenja. Trudio se i uspevao da u svemu bude svoj, da sam bude vođa sebi i drugima. I to mu je polazilo za rukom.
Njegovi savremenici iz tih dana kažu da je bio izuzetno atraktivna pojava. Visok, zgodan, sa grčkim profilom, sa darom briljantnog govornika, prosto je plenio okolinu. Muškarci su ga sledili, žene su ga obožavale.
“Kad sam ga upoznao na univerzitetu”, seća se Alfredo Gevara, koji nema nikakve rođačke veze sa Če Gevarom, “ličio mi je na živi vulkan, na vulkan u erupciji. Bio je nacionalista i antiimperijalista, ali da će jednog dana postati komunista, u to nisam verovao.”
NIJE ni Fidel u to verovao sve dotle dok ga Amerikanci pritiscima i blokadom nisu gurnuli na tu stranu, Moskvi u zagrljaj. On je izvojevao revoluciju 1959. godine, a komunista je postao sedam godina kasnije.
“Ne, ne mislim da se naš otac Anhel pribojavao Fidelove revolucije”, ispričao mi je jednom u Havani Kastrov stariji brat Ramon, koji se nikada nije više petljao u politiku. “Otac jednostavno nije verovao da će od te revolucije išta biti. U to onda, rekao bih, niko nije verovao, sem Fidela. Nisam ni ja, priznajem, pa makar me Fidel sada izbacio iz partije. Otac je ponajviše bio ljut na Fidela što za sobom vuče Raula. Plašio se da će ga uvaliti u nevolje.”
“Jedini čovek”, priča mi dalje Ramon, zvani Mongo, “kojeg se Fidel pribojavao, bila je naša majka Lina. Njih dvoje su bili vezani jedno za drugo na način koji je teško opisati.”
“Naš brat Raul mi je jednom, u onim godinama neposredno posle pobede revolucije”, dadaje Mongo, “ispričao da je Fidel posle sednice vlade, na kojoj je doneta odluka o drugoj agrarnoj reformi, sa uzdahom rekao: ’A kako sada da ovo saopštim majci’.”
Tu, na tom problemu zemlje i imovine, počeli su da pucaju šavovi i porodice Kastro. Ramon je posle očeve smrti 1956. godine, sa majkom vodio imanje, Fidel i Raul su se bavili revolucijom i tamnovali, a ostala deca su živela svoje normalne živote.
A, onda je Kastro pobedio i sve je pretumbano na glavu.
Majka Lina je ćutke trpela vlast svoga neobuzdanog sina, ali najmlađe među sedmoro dece Huanita nije.
Otvoreno je kritikovala brata i sve više se okretala onima koji su bili protiv njega, mada su onda na Kubi bili u manjini.
U SVOJOJ knjizi “Zašto se borim protiv Fidela”, Huanita je iz emigracije zapisala i ovo:
“Jednog dana po podne, a mislim da je to bio 23. mart 1962. godine, Fidel je iznenada banio u našu kuću. Rekao je majci:
’Koliko grla stoke imaš na imanju?’
Majka mu je odgovorila, a on je nastavio:
’Plašim se da uskoro tu stoku nećeš imati.’
Majka je planula: ’E, to ćemo tek da vidimo.’
I videla je. Preko dve agrarne reforme i one ’treće’, preko koje je Fidel hteo da da lični primer, porodica Kastro je ostala i bez stoke i bez zemlje i bez bogatstva.”
Huanita se, međutim, nije predavala. Nastavila je da “radi” protiv revolucije. Rekla je da hoće da ide sa Kube, jer joj je dosta Fidelove revolucije. Raul je, kako se seća Mongo, bio za to da joj se ne dozvoli odlazak, a ako je nužno i da se uhapsi.
“Pusti Raule”, presudio je Fidel, “neka ide i neka nosi sve svoje sa sobom.”
Huanita je pokupila svoje stvari, sela u avion i otišla zauvek. U te protekle četiri decenije, sve do današnjih dana, Huanita živi u Americi od propagande koju vodi protiv svog “brata despota”. Nikada se posle toga nisu videli, ni čuli telefonom.
“Naši roditelji”, priča mi Mongo, “ipak su imali sreće da umru na vreme. Naš otac Anhel ne bi preživeo Fidelove agrarne reforme. Za njega je zemlja bila život i sreća. Majka Lina bi presvisla na ovoj drugoj stvari, na razlazu i slomu naše porodice. Ona ne bi prebolela ono šta Huanita govori o svojoj braći.”
Lina Ruz de Kastro umrla je 1963. godine, nedugo pošto se njena ćerka Huanita bila nastanila u Majamiju.
Nije to više ista porodica Kastro.
Nije to bila više ni ista Kuba.
Sve je pretumbao nepredvidivi i neukoritivi “farmerov sin”.

RAZVOD SA MIRTOM
KASTRO se, pre nego što će krenuti u svoje revolucionarne poduhvate, kakvi su bili napad na kasarnu “Monkada” 26. jula 1953. godine i iskrcavanje “Granme” na obale Kube 2. decembra 1956. godine, oženio prelepom studentkinjom Mirtom Dijas Balart. Godinu dana kasnije, rodio se sin Fidelito Kastro de Dijas Balart. Brak je potrajao nepunih šest godina. Razveli su se dok je Fidel bio na robiji 1955. godine, navodno zbog toga što je Mirta u međuvremenu bila na platnom spisku Batistinog režima. Njihov sin Fidelito, kojemu je danas 58 godina, završio je studije fizike, živi na Kubi i ne bavi se politikom.
Posle tog razvoda, Fidel se nije više ženio, a Mirta se preudala i živi u Španiji.
(Nastaviće se)