Knežev ukaz

I TOKOM idućih godina naučno podstrekivan i materijalno pripomagan od Društva srbske slovesnosti, Pančić je nastavio da istražuje prirodu Srbije. Naročito impresivna je bila ekspedicija koju je 1853. organizovao stazama i bogazama severnoistočnog dela zemlje. Prokrstario je predelima Svilajnca, Požarevca, Sopota, Stiga, Rama, Kusića, Gradišta, Carevog polja, Bakotinca, Požežena, Vinaca, Golupca, Usja, Kučajne, Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Knjaževca, Breze, Slatine, Čitluka, Aleksinačke banje...
Bližio se kraj jula kada se preko Paraćina, Ćuprije i Jagodine vratio u Kragujevac. U kući je zatekao suprugu: - Josife, skitnico, gde nestade?! - ukori ga ona.-
Dva meseca nisi kod kuće! Pogledaj kakvo važno pismo ti je prispelo iz Beograda.
Sadržaj pošiljke oduševi Pančića:
- Ljudmila, raduj se! - poviče Pančić prezadovoljno. - Kakva vest i kakva čast! Nude mi da se kandidujem za predavača i upravnika tek uspostavljene Katedre jestastvenice na Liceju u Beogradu, hej! Milka, voljena, uskoro ćeš postati prestonična dama!
Pred Pančićem se otvarao dugo iščekivani životni put baveći se isključivo naukom, a ne i doktorskom, medicinskom praksom. Osokoljen pozivom Društva srbske slovesnosti da pređe u Beograd, on se još većim entuzijazmom bavio botaničkim istraživanjima. Zatražio je, onako još umoran od dvomesečnog lomatanja po vrletima severoistočne Srbije, pred seobu u prestonicu, da prokrstari jugozapadnim krajevima Srbije, da obiđe - Topolu, Aranđelovc, Dorsovu, Valjevo, Medvednik, Jablanik, Povlen, Jadar, Podrinje, Loznicu, Smrdan-baru, Gučevo, Šabac...
Prelaskom u Beograd, Pančić je automatski postao redovan član Društva serbske slovesnosti. Ostavio je lekarski poziv, ali ne i doktorsku praksu. Učestvovao je u važnim konzilijumima, a beli mantil je obukao i za vreme srpsko-turskih ratova (1876-77) za oslobođenje istočne Srbije i rata sa Bugarskom 1885. godine.
Trideset prvog avgusta 1853. Savet Liceja tajnim glasanjem je zaključio da je “Doktor J. Pančić podoban za profesora jestastveničkih nauka”. Kandidat je dobio preporuku i na osnovu mišljenja Saveta, knez Aleksandar Karađorđević je 26. septembra 1854. godine posebnim Ukazom postavio Pančića za kontraktualnog (honorarnog) profesora novooformljene Katedre jestatstvene istorije i agronomije. Predavao je na Liceju mineralogiju s geologijom, botaniku, zoologiju i agronomiju, a kasnije i meteorologiju i fizičku geografiju.
- Josife, nekako si prebrzo promenio profesiju i umesto da sebi olakšaš ti si se pretrpao obavezama. Ne čini li ti se da i dalje zanemaruješ porodicu? - govorila mu je supruga.
- Milka, sve što radim je neizbežno. Kako inače da napredujem u karijeri i obezbeđujem respektivnije bivstvovanje? Zar ne vidiš da su nam u Beogradu troškovi života povećani. Jedino ispoljivši inicijativu i vrhunska znanja mogu da se nadam višem položaju i boljim primanjima - branio se Pančić. Knežev Ukaz se poklopio s drugim važnim događajem. Krajem godine, Ljudmila ga je dočekala: - Hej, vagabundo, nema te nikad kod kuće... Hajde, reci dragička!
- Da? Dragička!
- Iz Austrije ti je prispelo važno obaveštenje!
- Sigurno iz Gospića ili od rodbine iz Ugrine.
- Ni jedno, ni drugo!... Car te oslobađa austrijskog državljanstva! Sada možeš da primiš državljanstvo Srbije!
- To znači da će me ubrzo od kontraktuelnog predavača prevesti u redovnog profesora sa solidnijom platom!
Iduće 1854. godine - 16. aprila, Pančić se zakleo da prihvata status prirođenog Srbina. Odmah posle zakletve, Garašanin je ozvaničio Pančića “za pravog prirođenog Srbina Otečestva ovog”, s punopravnim državljanstvom.
Prvi letnji školski odmor 1854. godine koristi za nova botanička izviđanja Beograda i okoline. Veliku energiju je uložio u opremanje i ustrojstvo jestastveničkog kabineta.
(Nastaviće se)