Nosio osvetu predaka

MATERIJALI iz novootvorenih arhiva i mnogi odskora dostupni izvori osvetljavaju Staljina bolje nego ikada ranije. Čovek u oklopu bio je izuzetno inteligentan i darovit političar, za kog je sopstvena istorijska uloga bila najvažnija, nervozni intelektualac i manijakalni čitalac istorijskih i književnih dela, sitničavi hipohondar opterećen hroničnom upalom krajnika, psorijazom i reumatskim bolovima izazvanim sakatošću ruke i hladnoćom sibirskog progonstva.
Pričljiv, druželjubiv i dobar pevač, taj usamljeni i nesrećni čovek uništio je svaku svoju ljubavnu vezu i prijateljstvo, žrtvujući sreću političkoj neophodnosti i ljudožderskoj paranoji. Osakaćen u detinjstvu i neprirodno hladan po naravi, pokušavao je da bude dobar muž i otac, ali je trovao svaki izvor ljubavi; taj nostalgični ljubitelj ruža i mimoza verovao je da je smrt rešenje za svaku ljudsku nevolju, i bio je opsednut pogubljenjima.
Taj bezbožnik sve je dugovao sveštenicima, i posmatrao je svet u okvirima greha i pokajanja, pa ipak je bio “od mladosti ubeđeni fanatični marksista”. Njegova fanatičnost bila je “poluislamska”, njegov mesijanski egoizam bezgraničan. Preuzeo je ciljeve carske Rusije, ali je u mnogo čemu ostao Gruzin, nosio je osvetu svojih predaka na sever, među Ruse.
Većini javnih ličnosti zajednička je cezarovska osobina da se izdvoje i posmatraju sami sebe na svetskoj pozornici, ali Staljin se izdvajao daleko više. Njegov usvojeni sin Artjom Sergejev seća se kako je Staljin grdio rođenog sina Vasilija što zloupotrebljava očevo ime. “Ali i ja sam Staljin”, rekao je Vasilij.
“Ne, nisi”, odvratio je Staljin. “Ti nisi Staljin, ni ja nisam Staljin. Staljin je sovjetska moć. Staljin je onaj iz novina i s portreta, to nisi ti, to nisam čak ni ja.”
On je bio sopstveno delo. Čovek koji izmisli ime, dan rođenja, nacionalnost, obrazovanje i celokupnu svoju prošlost kako bi izmenio tok istorije i igrao ulogu vođe, verovatno će završiti u duševnoj bolnici ako ne prigrli, voljom, srećom i veštinom, pokret i trenutak koji mogu da preokrenu prirodni poredak. Staljin je bio takav čovek.
Pokret je bio Boljševička partija, a njegov trenutak propadanje ruske monarhije. Kada je umro, bilo je pomodno posmatrati ga kao poremećaj, ali to je bilo prekrajanje istorije, grubo kakvo je i on sam izvodio. Staljinov uspeh nije slučajan. Niko na svetu nije bio prikladniji za zavereničko spletkarenje, teorijske basme, ubilački dogmatizam i neljudsku strogost Lenjinove partije. Teško je naći bolji spoj čoveka i pokreta nego što je bio idealni brak Staljina i boljševizma; on je bio ogledalo boljševičkih vrlina i mana.
Kao što se pravi Staljin razlikovao od svoje istorijske ličnosti, tako se razlikovala i istinska Nadežda Alilujeva. “Bila je vrlo lepa, ali to se na fotografijama ne vidi”, seća se Artjom Sergejev. Nije bila ljupka u uobičajenom smislu. Kad se osmehne, oči su joj zračile poštenjem i iskrenošću, ali bila je i namrštena, ravnodušna, opterećena duševnim i telesnim bolestima. Njenu hladnoću povremeno su prekidali napadi histerije i depresije. Bila je neizlečivo ljubomorna.
ZA razliku od Staljina, koji je imao dara za crni humor, niko se ne seća njene duhovitosti. Bila je boljševik, sasvim sposobna da služi kao Staljinov uhoda, da mu potkazuje neprijatelje. Dakle, je li to bio brak čudovišta i jagnjeta, metafora za Staljinovo postupanje prema samoj Rusiji? Samo u smislu da je to bio boljševički brak, svojstven neobičnoj kulturi koja ga je iznedrila. Ali, s druge strane, to je najobičnija tragedija okorelog zavisnika o radu, koji nije mogao da bude gori par svojoj sebi okrenutoj, neuravnoteženoj ženi.
Staljinova pisma otkrivaju da je njegov brak bio težak ali pun ljubavi.
“Zdravo, Tatka... Mnogo mi nedostaješ, Tatočka - usamljen sam kao rogata sova”, pisao je Staljin Nađi, oslovljavajući je nadimkom od milošte, 21. juna 1930.
Nađa je bila u Nemačkoj, u Karlsbadu, na lečenju glavobolje. Nedostajala mu je, a on je pazio na decu, kao i svaki drugi muž. Drugom prilikom, ona je ovako završila svoje pismo:
“Molim te da paziš na sebe! Strasno te ljubim, kao što si ti mene ljubio na rastanku! Tvoja Nađa.”
Njihova veza nikad nije bila laka. Oboje su bili strastveni i osetljivi; njihove svađe uvek su bile dramatične. Godine 1926. odvela je decu u Lenjingrad i rekla mu da ga napušta, ali on ju je molio da se vrati, i vratila se. Reklo bi se da su ovakve svađe bile česte, ali bilo je i perioda nekakve sreće, iako se ne bismo mogli nadati spokoju u ovakvom boljševičkom domaćinstvu.
Staljin je Nađu često vređao i bio nasilan, ali verovatno je život najviše otežavala njegova udaljenost. Nađa je bila gorda i stroga, ali stalno bolesna. Ako su njegovi drugovi, kao što su Molotov i Kaganovič, smatrali da je Nađa na ivici “ludila”, njena rođena porodica priznavala je da je “ponekad luda i preosetljiva, svi Alilujevi imaju neuravnoteženu cigansku krv”. Oboje su bili slično nepodnošljivi, sebični, hladni, ali vatrene naravi, mada ona, za razliku od njega, nije bila svirepa ni dvolična.
Svi svedoci slažu se da život sa Staljinom “nije bio lak - bio je to težak život”. To nije bio “savršen brak”, rekla je Polina Molotova Staljinovoj kćeri Svetlni, “ali koji brak jeste?”.
Brinuli su za zdravlje jedno drugog kao svaki drugi par. Kad se Staljin lečio u banji Macesta pored Sočija, obavestio ju je: “Imao sam dva kupanja, a treba deset... Mislim da će mi biti znatno bolje.”
“Kako ti je zdravlje?”, pitala ga je ona.
“Pluća mi odzvanjaju i kašljem”, odgovorio je Staljin. Imao je stalne nevolje sa zubima.
“Tvoji zubi - molim te, leči ih”, rekla mu je Alilujeva. Kad je otišla na lečenje u Karlsbad, brižno ju je pitao: “Jesi li bila kod lekara? Napiši mi šta kažu.”
Staljin nije voleo da menja odeću i letnje stvari nosio je do duboko u zimu, pa je Nađa stalno brinula za njega. “Šaljem šinjel, jer ćeš se možda posle boravka na jugu prehladiti.” I on je slao poklone. “Šaljem ti malo limunova”, pisao joj je ponosno. “Dopašće ti se.” Ovaj ljubitelj baštovanstva uživaće u gajenju limunova do smrti.

NARUDŽBENICA
DVA toma knjige ”Staljin - dvor crvenog cara” u izdanju IP “Laguna” možete kupiti u knjižari ”Lagune - klub čitalaca”, Resavska 33 u Beogradu ili naručiti na tel: 011 33 47 547 ili e-mail: www.laguna.co.yu
(Nastaviće se)