U redu za krevet

GODINE 1926. Nađa Staljin imala je pobačaj, što je, kako otkriva njena kći, izazvalo “ženske probleme”. Posle toga mesecima nije imala menstruaciju. Lekari su 1927. otkrili da ima poremećen zalistak, a patila je i od iscrpljenosti, angine i artritisa. Angina ju je ponovo napala 1930. Neposredno pre toga izvadili su joj krajnike. Lečenje u Karlsbadu nije uklonilo tajanstvene glavobolje.
Nađu su lečili najbolji ruski i nemački lekari, ali oni nisu bili psihijatri. Teško je zamisliti gore okruženje za krhku devojku od ovog kremaljskog ekspres-lonca prožetog ratobornim boljševizmom koji je toliko obožavala - i od besne nemarnosti Staljina, kome se toliko divila.
Bila je udata za zahtevnog sebičnjaka nesposobnog da usreći nju i bilo koga drugog; njegova neumerena energija isisavala je život iz nje. Ali i ona je bila krajnje pogrešna žena za njega. Nije umirivala njegovu napetost, uvećavala ju je. Staljin je priznavao da ga Nađine duševne krize potpuno zbunjuju. On prosto nije imao emotivnu energiju da joj pomogne.
Ponekad je njena “šizofrenija” bila toliko duboka da je ona “bila gotovo neuračunljiva”. Velikaši, pa i sami Alilujevi, saosećali su sa Staljinom. Pa ipak, uprkos burnom braku i čudnoj sličnosti njihove strasti i ljubomore, Staljin i Nađa su se na svoj način voleli.
Na kraju krajeva, Nađa se, te večeri, upravo za njega i doterivala. “Crna haljina s našivenim ružama” bila je poklon od njenog brata, vitkog smeđookog Pavla Alilujeva, koji se upravo bio vratio iz Berlina, gde je radio za Crvenu armiju, i doneo uobičajeni kovčeg poklona.
Nađa je u sebi nosila ponositu cigansku, gruzijsku, rusku i nemačku krv, pa je ruža izgledala neobično privlačno u njenoj kao ugalj crnoj kosi. Staljin bi se iznenadio jer je, kako se izrazio njen sestrić, “nikada nije podsticao da se lepše oblači”.
Za večerom se mnogo pilo, pod rukovodstvom tamade (gruzijskog glavnog nazdravičara). Negde tokom večeri Staljin i Nađa razbesneli su se jedno na drugo, a da to niko od ostalih zvanica nije primetio. Ovo se često dešavalo.
Njoj je veče propalo pošto Staljin, usred zdravice, plesa i flertovanja za stolom, gotovo nije ni primetio kako se obukla, iako je bila među najmlađim prisutnim ženama. Ovo je svakako bilo neučtivo, ali ne i neobično u mnogim brakovima.
Ljuta što Staljin ne obraća pažnju na nju, Nađa je zaigrala sa svojim raspusnim svetlokosim kumom iz Gruzije, “čika Aveljom” Janukidzeom, rukovodiocem zaduženim za Kremlj, čovekom koji je već zapanjivao Partiju pustolovinama s balerinama šiparicama. Sudbina “čika Avelja” dobro oslikava smrtonosnu klopku sladostrašća čoveka čiji privatni život pripada partiji.
Možda je Nađa pokušavala da razljuti Staljina. Natalija Rikova, koja je te noći s ocem, bivšim premijerom, bila u Kremlju, ali ne na večeri kod Vorošilovih, čula je sutradan da je Nađin ples razbesneo Staljina. Treba joj svakako verovati, jer i drugi izveštaji spominju da je Nađa flertovala s nekim. Možda je Staljin bio toliko pijan da nije ništa opazio.
Staljin je bio zauzet sopstvenim flertom. Iako mu je Nađa sedela preko puta, on se bestidno udvarao “prelepoj” ženi Aleksandra Jegorova, zapovednika Crvene armije s kojim je služio u ratu protiv Poljske 1920.
Tridesetčetvorogodišnja Galja Jegorova, rođena Zekrovska, bila je hrabra filmska glumica “ljupka, zanimljiva i privlačna” brineta poznata po ljubavnim avanturama i smelim haljinama.
Među ovim bezbojnim boljševičkim gospama sigurno je delovala kao paun u kokošinjcu pošto se, kako je sama priznala u kasnijoj istrazi, kretala u svetu “blistavog društva, elegantne odeće... flerta, plesa i zabave”.
Staljinov način udvaranja menjao se od tradicionalne gruzijske učtivosti do, kad se napije, dečačke nasrtljivosti. Ovom prilikom prevladalo je ovo drugo. Staljin je uvek zabavljao decu bacajući keks, kore od pomorandže i komadiće hleba u tanjire sa sladoledom ili šolje s čajem. Na isti način se udvarao glumici, gađajući je lopticama hleba. Nađu je obuzela manijačka ljubomora, nije mogla to da trpi.
Staljin nije bio ženskaroš; bio je oženjen boljševizmom i emotivno posvećen sopstvenoj drami unutar revolucije. Sva lična osećanja bila su mu nevažna u poređenju s napretkom ljudske rase pomoću marksizma-lenjinizma. No, iako su mu žene po važnosti bile nisko na spisku, iako je bio emotivno osakaćen, nije bio nezainteresovan za njih - a žene su se svakako zanimale za njega, čak se i “zaljubljivale”, prema Molotovljevim rečima.
Jedan od Staljinovih pratilaca kasnije je izjavio da se Staljin žalio kako ga žene iz porodice Alilujev “ne ostavljaju na miru” jer “sve žele da odu s njim u krevet”. U tome je bilo istine.
Žene su se jatile oko Staljina, jednako supruge njegovih drugova, srodnice ili služavke. Nedavno otvoreni arhivi otkrivaju da su ga zasipale pismima, slično današnjim obožavateljkama pop zvezda.
“Dragi druže Staljine... sanjala sam te... nadam se da ćeš me primiti...”, pisala je jedna učiteljica iz unutrašnjosti, dodajući puna nade, kao prava zaslepljena obožavateljka: “Prilažem svoju fotografiju...”
Staljin ju je odbio, ali šaljivo:
“Drugarice nepoznata! Molim te, veruj da ne želim da te razočaram, i da poštujem tvoje pismo, ali moram ti reći da ne mogu da ti ispunim želju i primim te (nemam vremena!). Želim ti sve najbolje.
J. Staljin.
P. S. Vraćam ti pismo i fotografiju.”
Ali ponekad je sigurno govorio Poskrebiševu kako bi rado upoznao obožavateljke. To se poklapa s pričom Jekaterine Mikuline, privlačne ambiciozne dvadesettrogodišnje devojke koja je napisala rad ”Socijalističko nadmetanje radnih ljudi” i poslala ga Staljinu, priznajući da je pun grešaka i moleći ga za pomoć. Pozvao ju je da ga poseti u njegovoj dači 10. maja 1929. godine. Dopala mu se, pa se govorkalo da je u Nađinom odsustvu prenoćila u dači.
Iz ove kratke veze nije izvukla nikakvu korist osim časti da joj Staljin napiše uvod za rad.
Nađa, koja ga je svakako najbolje poznavala, sumnjala je da ima ljubavnice, i to s dobrim razlogom. Njegov telohranitelj Vlasik potvrdio je njegovoj kćeri da su Staljina žene toliko opsedale da nije mogao svakoj da odoli, “bio je čovek, na kraju krajeva”, ponašajući se s vlastelinskom senzualnošću tradicionalnog gruzijskog muža.

NARUDŽBENICA
DVA toma knjige ”Staljin - dvor crvenog cara” u izdanju IP ”Laguna” možete kupiti u knjižari ”Lagune - klub čitalaca”, Resavska 33 u Beogradu ili naručiti na tel: (011) 33 41 711 ili www.laguna.co.yu
(Nastaviće se)