Sve vođine žene

BRAK se sklapao jednostavnom izjavom parova, ali je za rukovodioce bila potrebna i saglasnost partijskih komiteta. Za one koji se samo “zabavljaju” - a takvih je bilo mnogo - odvojen je samo jedan dan u nedelji da budu zajedno: svi su sa nestrpljenjem očekivali subotu.
Neki stariji kadrovi su zaboravili na svoje, isto tako starije, supruge i okrenuli se mlađim pridošlicama. Generali Lin Bijao, He Lung i drugi. Tu je i Mao našao svoju novu ženu - Đijang Ćing. Bila je to mlada glumica iz Šangaja koja je igrala u drugorazrednim filmovima, ne naročito uspešno. U Janan ju je doveo jedan od Maovih saradnika Kang Šeng, čija je uloga mutna i takva je ostala do kraja. Ono što je Berija bio za Staljina, to je Kang bio za Mao Cedunga.
Postoji priča da je Kang iz Šangaja doveo Đijang Ćing kako bi preko nje mogao da utiče na Mao Cedunga, što nije isključeno. Prema jednoj verziji, Đijang Ćing je služila u njegovoj porodici u Šangaju, pre nego što je postala glumica.
Mao je u to vreme bio oženjen, ali je njegova žena He Cidžen posle ranjavanja tokom Dugog marša bila bolesna. Zbog Maove sklonosti za nova ženska lica, koju nije prikrivao, stradali su joj i nervi, pa je Mao našao načina da je prebaci na lečenje u Sovjetski Savez.
Maove bračne veze su bile dosta komplikovane. Bio je oženjen, kao i mnogi iz njegove generacije još kao mlad, na zahtev i po izboru roditelja. Baš kao i Sun Jatsen i Čang Kaj Šek. Ali, Mao nikada nije “konzumirao brak”, to jest nije nikada živeo s prvom ženom.
Zatim se oženio s Jang Kaihui, ćerkom svog profesora i mentora u Pekingu. Bilo je to 1920. godine, a deset godina kasnije Jang su streljali “kuomintangovci”. S trećom ženom He Cidžen živeo je u Đingang planinama i prošao s njom Dugi marš. Napustio ju je da bi se oženio sa Đijang Ćing. To je bio njegov četvrti brak.
Njegovi partijski drugovi jedva su se saglasili s tom vezom. Smatrali su da Đijang ne zaslužuje da bude pored Maoa. Imala je isuviše burnu prošlost. Posebno su nepomirljive bile supruge članova Politbiroa. Janan je malo naselje i teško je sačuvati tajnu. O Đijang se mnogo toga saznalo.
Rođena je 1914. godine u siromašnoj seljačkoj porodici, u provinciji Šandung. Isprva su je nazvali Li Huanhe, što znači “roda belih oblaka”. Izrasla je u lepu devojku, visoku i sanjalačkih očiju. Jedno vreme pohađala je časove glume, a kasnije je igrala u nekoliko filmova u Šangaju. Pre dolaska u Janan bila je dva puta udata, jednom za revolucionara Ju Kiveja, drugi put za filmskog kritičara Tang Najema. Tada je drugi put promenila ime: sada je bila Lan Ping (Plava Jabuka).
U Šangaju je bila u zatvoru zbog, navodno, podrške komunistima. Posle zatvora, a žene članova Politbiroa tvrdile su da se nije držala dobro pred neprijateljem, napustila je Šangaj i otišla sa nekim amaterskim pozorištem u Čungćing, gde je bilo sedište Kuomintanske vlade.
Tamo je odlučila da iz temelja “promeni život” i sa jednom prijateljicom otputovala u Janan. U revolucionarnoj bazi igrala je u dramskoj sekciji i sedala u prvi red kada bi Mao držao svoja predavanja. Više je svojim lepim očima gledala u njega nego što je slušala o čemu govori. Mao je bio čovek od krvi i mesa. I on je ponekad ostajao bez teksta. Jednog jutra Lan Ping je ustala sva vesela i jednostavno objavila svojim drugaricama znajući da će vest brzo biti proširena: - Budite srećne, podelila sam krevet sa predsednikom Maom.
Od tada je nosila novo ime Đijang Ćing (Zelena reka).
Partijsko rukovodstvo je posle toga dalo saglasnost da se Mao oženi, ali pod uslovom da se narednih 20 godina Đijang Ćing ne sme baviti politikom. Ta odluka je uglavnom poštovana, ali kad je rok istekao Đijang se umešala u politiku na način koji je bio katastrofalan za Kinu i tragičan za nju samu.
Četvrti i poslednji brak Mao Cedunga nije bio uspešan. Posle prvih godina strasti i zadovoljstva, Mao i Đijang su živeli uglavnom razdvojeni, kasnije ih je povezivala više ideologija i partijska obaveza nego bračni krevet.
Mao je voleo žene i često ih je menjao. U tome mu je pomagao Kang Šeng, “kineski Berija”, koji mu je dovodio devojke radi zabave. To je postala praksa, naročito posle pobede revolucije, kada se Mao preselio u Džunanhai u paviljon “Hrizanteminog mirisa”.
Kang je za vođu nabavio veliku kolekciju erotske literature, po kojoj je Kina poznata u svetu.
Mao je to sa zadovoljstvom čitao i nastojao da primenjuje u praksi, kao što su nekada činili imperatori.
O seksualnim izletima Mao Cedunga posebno je pisao njegov lični lekar, koji je posle Maove smrti ostao da živi u Americi. Dr Liu Congren pominje da je u Maovom bazenu uvek bilo nekoliko lepih devojaka, koje bi se posle zajedničkog kupanja prebacivale u Maov ogroman krevet, carskih dimenzija.
Doktor pominje i orgije u vozu, kojim je Mao putovao Kinom. Možda bi on imao još ponešto da kaže da ga iznenadna smrt nije preduhitrila. Niko nije do danas objasnio prave razloge smrti Maovog lekara.
Svoj veliki seksualni apetit Mao je objašnjavao kineskim tradicionalnim verovanjem da seks s mladim devojkama pomaže zdravlju i produžava život muškarcima u godinama.
Ponekad su dolazili i ljudi sa strane. Sovjetski predstavnik Aleksandrov bio je poverljivi izaslanik Staljina. Stizali su i američki novinari, poznati Edgar Snou sa ženom Helen, zatim Ana Luis Strong i drugi. Tek pri kraju Drugog svetskog rata stigla je i američka vojna posmatračka misija.
Mnogi su kasnije objavili svoja sećanja i memoare. Ti dokumenti su uzbudljivi poput kriminalističkih romana: ima mnogo zavera, seksa i poneko ubistvo.

KAZNE
MAO je kažnjavao vojnike, najviše zbog toga što su galamili kada je bilo vreme spavanja.
On sam patio je od nesanice, uzimao je svakog dana pilule za spavanje, ali i to mu često nije pomagalo.
Spavao bi obično samo nekoliko časova i bio je strahovito zlovoljan ako mu ni to ne pođe za rukom.
(Nastaviće se)