Citati velikog vođe

OBJAŠNJENJE za Kulturnu revoluciju (1966-1976) dao je Mao. On je tvrdio da su se predstavnici buržoazije, koje je nazivao kontrarevolucionarnim revizionistima, uvukli u partijske redove, u administraciju, armiju i u akademske, kulturne i novinarske krugove. Rukovodstvo u tim organizacijama više nije u rukama istinskih komunista. Mao je govorio da su kontrarevolucionari stvorili svoje uporište i u centralnom komitetu partije, i da žele da osvoje vlast. Njegov zaključak je bio da narodne mase treba da zbrišu sve te protivnike istinskog socijalizma. On se nije obraćao partiji za pomoć, već direktno masama. Nije želeo posrednike.
Kasnije je svoju ideju opisao kao nastavak revolucije pod diktaturom proletarijata. U budućnosti, smatrao je Mao, biće još mnogo takvih revolucija.
Kulturna revolucija počela je na tipičan kineski način. Pred odlučujuće političke događaje, Mao, koji je bio i pravi šoumen kada je trebalo, voleo je da skrene pažnju na svoju fizičku i duhovnu snagu. Uoči Kulturne revolucije on je napisao dve pesme alegoričnog karaktera, u stilu starih imperatorskih poeta. Mao se često u kritičnim trenucima svog života okretao poeziji. To je jačalo njegov duh.
A pred konačan obračun sa Liu Šaoćijem i Deng Hsijaopingom, Mao je plivao po Jangceu, kod Vuhana. Pošto većina Kineza ne zna da pliva, to je ostavilo snažan utisak, kao upozorenje protivnicima da je on i fizički spreman za borbu. Imao je tada 72 godine.
FOTOGRAFIJE Mao Cedunga u mutnoj vodi Jangcea obišle su svet. Kineska štampa je čak pisala da je predsednik Mao oborio neke rekorde u plivanju. Mao je plivao Jangceom i pre deset godina, uoči obračuna sa desničarima u partiji. Tada su ga u brzoj reci pratili samo telohranitelji, sada je oko njega bio veliki gumeni dušek i mnogo više telohranitelja. Dušek se na fotografijama nije video.
Posle toga je partijski propagandista Jao Venjuan (kasnije jedan od članova „četvoročlane bande“) objavio u Šangaju kritički tekst o istorijskoj drami „Hai Žui je smenjen sa položaja“. Reč je o događajima koji su se zbili pre više stotina godina: Hai Žui bio je savestan činovnik koji je upozorio imperatora na neke greške.
Autor ove istorijske drame bio je zamenik gradonačelnika Pekinga Vu Han. Sve su to bili važni detalji u Maovoj konstrukciji. Mao je, naime, smatrao da je ovo teatarsko delo, koje je 1961. godine bez problema izvođeno na scenama Kine, aluzija na njegov sukob sa maršalom Peng Dehuaem. Peng je bio Hai Žui, a Mao, naravno, imperator.
To je možda bilo tačno. U Pekingu je bilo mnogo političara koji su smatrali da je Mao pogrešio i da maršal Peng nije zaslužio da bude smenjen. Ali, niko nije smeo da to javno kaže, pa su mnogi pribegavali alegoriji, što je omiljen kineski metod kritike, koja je i inače retko kada direktna.
Tako je počelo. Zamenik gradonačelnika Pekinga Vu Han morao je da da ostavku. Ali, nije on bio prava meta. Preko njega Mao je ciljao na pekinškog partijskog sekretara Peng Ćena, ali se ni tu nije zaustavio: konci su vodili do predsednika republike Kine Liju Šaoćija i generalnog sekretara partije Deng Hsijaopinga. Prvi je proglašen za „pristalicu kapitalizma broj 1“, a drugi je dobio „broj 2“ sa istom kvalifikacijom.
Jednu od glavnih uloga imao je ministar odbrane Lin Bijao. On je autor „male crvene knjižice“ citata Mao Cedunga. Te citate su Kinezi morali da nauče napamet: dan bi u svakoj kući i svakoj porodici počinjao citiranjem neke misli Mao Cedunga, obično ispred njegovog portreta. Svi su se pokoravali iz straha: bilo je mnogo očiju koje su gledale ko šta radi. Deca su potkazivala roditelje, muževi supruge.
Knjiga „citata“ štampana je u neverovatnim tiražima - stotine miliona crvenih knjižica za nekoliko meseci su preplavile Kinu. Maova knjižica postala je neophodna, kao zelena vojnička bluza, kačket sa crvenom zvezdom ili bedž sa likom Velikog vođe.
Sve je to govorilo o gigantskom kultu Mao Cedunga. Glavni inspirator kulta Lin Bijao ubrzo će postati potpredsednik partije i zvanični naslednik Mao Cedunga. Mao je pozvao naciju da sledi primer armije, da se ugleda na njenu organizaciju.
U Kulturnoj revoluciji korišćeno je jedno staro oružje: dacibaoi, veliki zidni plakati u kojima je svako mogao svakog da optuži. Mao je sam napisao jedan od prvih dacibaoa: Bombardujte štabove - poručio je vođa nacije. To je značilo - udarite po vrhu. Ali, bilo je mnogo dacibaoa koji su pisani na jednom mestu, u rukovodećoj grupi za Kulturnu revoluciju. Ovu grupu predvodila je Maova žena - Đijang Ćing.
To je bilo njeno područje rada: pisanje optužnica, iznošenje u javnost policijskih dosijea, spletkarenje i - osveta. Ona se svetila zbog toga što je dvadeset godina morala da ćuti i da se ne meša u politiku. Sada je došlo njenih pet minuta.
Smenjivanje partijskih i državnih funkcionera, čistke po akademskim, literarnim i drugim krugovima, poprimile su neverovatne razmere. Mao je poveo borbu protiv partije i njenog aparata kojeg je decenijama sam stvarao.
Osećao je da mu partija izmiče kontroli, pa je oslonac potražio u armiji i u „širokim masama“. U stvari, on se prvo okrenuo najmlađima i pozvao ih da se suprotstave „starim idejama, staroj kulturi, starim običajima i starim navikama“.
(Nastaviće se)