Majstor derbija

KAD igraju Liverpul i Mančester junajted, misli miliona engleskih zaljubljenika u fudbal sele se na “Eland roud” ili “Old Traford”. Kad se sastaju Real Madrid i Barselona, onda su svi Španci na “Šamartenu” ili “Nou kampu” i sve se pretvara u čarobnu fudbalsku noć. Kad dođe dan za obračun Milana i Intera, onda svi putevi sa Pjaca Duoma vode prema “San Siru”.
Mi, Srbi, imamo sigurno jedan od najspecifičnijih klupskih derbija na svetu. Crvena zvezda i Partizan su međusobne mečeve u šampionatu i kupu pretvorili u instituciju i tako je još od 5. januara 1947. Rajko Mitić je 19 puta bi učesnik u derbijima Crvene zvezde i Partizana i uvek u glavnoj ulozi bez obzira na rezultat. Često bi se u razgovorima vraćao na početak, ali i na fenomen derbija večitih rivala: - Sećam se našeg prvog duela po sibirskoj zimi, pred 4.000 navijača, na Topčiderskom brdu.
Sudio je Čačanin i lekar Branko Lalić. Mislim da se decenijama ništa nije promenilo: svaki naš derbi je neizvestan i napet. Karantin nije potreban, jer smo dobro znali šta dobijamo, na psihološkom i sportskom planu, pobedom nad Partizanom. Postojala je u to vreme tzv. velika četvorka u jugoslovenskom fudbalu, ali derbije Zvezde i Partizana ništa nije moglo da zameni...
I, u dahu, nastavlja priču o Crvenoj zvezdi i Partizanu, o sebi i svojim rivalima, u knjizi “Derbi” Dragiše Kovačevića: “Moja uloga, kao kapitena, bila je izuzetno delikatna. Morao sam da dajem savete klupskim drugovima, da pomažem arbitru, da pružam primer viteškog ponašanja. Najčešće su me čuvali Atanacković, Drenovac i Pajević. Najviše sam voleo da ’ratujem’ sa Atanackovićem. Težio je nadigravanju, dok su Drenovac i Pajević imali zadatak da me ’isključe’ iz igre, ali u granicama sportskog, bez grubih startova i namere da se protivnik povredi...”
Prvi meč zauvek ostaje u sećanju. Na jednoj strani Lovrić, Stanković, Petrović, Đajić, Spajić, Kašanin, Tomašević, Mitić, Jezerkić, Anđelković i Šećerov. Na drugoj Glazer, Brozović, Popesku, Čajkovski, Đurđević, Simonovski, Mihajlović, Palfi, Bobek, Rupnik i Šereš. Crvena zvezda je dominirala, u 54. minutu vodila 3:0 het-trikom Jovana Jezerkića, da bi u 72. Đajić skrivio autogol. Iskupio se golom u 77. minutu, ali je u 83. i Kašanin skrivio autogol! Ljubiša Spajić je isključen, pa je u 85. minutu Stjepan Bobek smanjio na 4:3. Drama u finišu, ali je Crvena zvezda sačuvala minimalnu pobedu. Rajko Mitić je poslednji meč protiv Partizana odigrao 26. oktobra 1958. Tada je pored sebe imao dečake Šekularca, Stipića i Rudinskog, kao i nešto starijeg Boru Kostića.
Crvena zvezda je pobedila (2:0). Kasnije, u svojim zapaženim komentarima, Rajko Mitić je isticao: “Partizan je češće pobeđivao, bez obzira na to što sam, kao kapiten u crveno-belom dresu, osvojio pet titula državnog prvaka i četiri trofeja u nacionalnom kupu. Najčešće Bobek, Valok, pa i Milutinović bili su fatalni za tim.
Kada sam najbolje igrao protiv Partizana?
Pa, možda, 8. juna 1995, kada smo pobedili 4:1. Najtužniji i gotovo ponižen bio sam pre toga, 8. decembra 1953. kada nas je Partizan bukvalno razneo (7:1) na Topčiderskom brdu. Bobek, Milutinović i Zebec radili su šta su hteli. Nigde nas nije bilo!” Partizanu je pripao prvi pehar u nacionalnom kupu 1974, da bi naredna tri (1948, 1949, i 1950) pripala Crvenoj zvezdi. Prvi je stradao Partizan (3:0), zatim Naša krila i zagrebački Dinamo. Sjajni stručnjak Miša Pavić, sa evropskim ugledom trenera, tvrdio je da je Crvena zvezda 29. novembra 1948. odigrala jedan od najboljih mečeva u svojoj istoriji.
Rajko Mitić bio je junak pobede i strelac izvanrednog gola. Iza nezaboravne igre Mrkušića, Stankovića, Drakulića, Tadića, Đurđevića, Đajića, Cokića, Mitića, Tomaševića, Palfija i Vukosavljevića stajao je Svetislav Glišović, nekad veliki as BSK i reprezentacije. “Mnogo je ljudi vrhunskih stručnih kvaliteta uticalo na međunarodni prodor Crvene zvezde. Ja bih najpre ukazao na Kiku Popovića, Ljubišu Broćića, Žarka Mihajlovića, Svetislava Glišovića, Mišu Pavića, Miljana Miljanića”, često je govorio Rajko Mitić, nikad ne ističući sopstvene zasluge koje su, u dve najdelikatnije decenije Crvene zvezde, bile nemerljive.
(Nastaviće se)