Neposlušni pilot

U RATU ništa nije opasnije od vojnog starešine lišenog osećaja odgovornosti za svoje ponašanje i ponašanje svojih potčinjenih, pogotovu ukoliko ima bolesne, karijerističke ambicije i izvršava borbene zadatke po svaku cenu.
Za takve oficire važi princip da "cilj opravdava sredstvo". Sadržaj naređenja i zapovesti, kao i način njihove kontrole, predstavlja potencijalnu opasnost za nečovečno ponašanje pojedinaca i jedinica u toku vojnih operacija. Njegov stil i metod rukovođenja jedinicama zagađuju časnu etiku ratovanja. Zbog toga je sankcionisanje komandne odgovornosti veoma važno za humanizaciju ratovodstva.
Za razliku od takvog vojnog starešine, za komandanta sa časnom profesionalnom etikom, veliki je izazov kako u toku izvođenja borbi, bojeva i operacija umanjiti ljudske žrtve i izbeći velika materijalna razaranja, kako zaštititi civilno stanovništvo i obezbediti humanitarnu pomoć. Za komandanta, sa velikim diskrecionim pravom, rat nije situacija sa umanjenom, već sa znatno uvećanom komandnom odgovornošću, i nije stanje koje poništava sve vredno u čoveku i oko čoveka.
Nepristajanje na zločin, u ime ostvarenja cilja vojne operacije, najviši je etički čin komandne odgovornosti. Takav, ali, nažalost, jedini primer, dogodio se za vreme trajanja NATO agresije na SR Jugoslaviju. Španski pilot Martin de la Hoz nije izvršio naređenje pretpostavljenog da razara objekte i ubija nedužne građane Jugoslavije.
Vojskovođe koje su kroz istoriju ratova pobeđivale uz ogromne žrtve i razaranja, uvek ostaju dužne pred istorijom da odgovore na pitanje da li su mogle da pobede s manje žrtava, patnji i razaranja. Ispoštovati ljudski život i moralni integritet čoveka najveći je civilizacijski zahtev i rat ih ne sme učiniti najjeftinijim.
Komandovanje u ratnim operacijama najsloženija je funkcija i zasniva se na strogim principima hijerarhije. Komandant se, sa stanovišta objektivne odgovornosti, nalazi u procepu izbora između dva principa - vojne efikasnosti i humanosti.
Nažalost, komandanti se, uglavnom, opredeljuju za prvi princip.
- Nije trebalo to da činim... - zakasneli je, najniži i nedovoljan način izražavanja griže savesti za počinjeno nedelo u ratu. Komandanti moraju da koriste izraz: "Ne smem, jer je nečasno." To je put ka humanizaciji ratovodstva. Svaki prekršaj moralnih normi i vojničke časti u ratu umanjuje blistavost pobede na bojnom polju.
Nema "humanih" i "bezbolnih" ratova, ali u istoriji postoje mnogobrojni primeri sukoba koji su vođeni u skladu s principima vojničke časti, viteštva i prihvaćenim konvencijama i normama međunarodnog ratnog prava.
Navođenje takvih primera doprinosi razvijanju kodeksa etike ratovanja, s ciljem da se humanizuje ratovodstvo.

PROTIV VARVARSTVA

- MOTIV da napiše ovu knjigu bilo je autorovo saznanje da, uprkos činjenici što su pravne i moralne norme dostigle univerzalni nivo, one nisu bile u stanju da onemoguće varvarstvo u ratovodstvu - kaže recenzent dr Radovan Radinović. - Civilizacijski uspon sveta nije praćen istim nivoom humanizacije ratovanja i ratovodstva. Krajnji cilj Nikezića je bio da izloži svoju verziju etike ratovanja. Ne samo da pokaže šta je etika ratovanja, već i to kako do nje doći. Ovo je originalno naučno delo sa svim vrlinama koje takva kvalifikacija podrazumeva.
(Nastaviće se)