(Ne)milosrdni anđeo

RAT NATO protiv SRJ, u kojem su neposredno učestvovale SAD i deset najmoćnijih država ove alijanse, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ponizio je civilizaciju i porazio međunarodno pravo.
- U ime navodno humanitarne intervencije, koja se želi nametnuti kao superiorna u odnosu na sve drugo, pogažena su dva značajna postulata međunarodne politike: suverenitet države i Statut OUN. U napadima na Jugoslaviju NATO svakodnevno krši ženevske konvencije o zaštiti civila. Strategija NATO je imala sve odlike terora i brutalnosti, neprofesionalno usmerenih prema civilnoj populaciji Jugoslavije. To je potvrdila i Alisa Makon, član britanskog parlamenta i predsedavajući britanskog Komiteta za mir. Ovo je samo jedna, blaža, strana kritike.
U članku pod naslovom "Novi svetski neredi", objavljenom u magazinu "Njuzvik", maja 1999. godine, dok je još trajala agresija na Jugoslaviju, Kisindžer piše: "U Rambujeu nije bilo pregovora, kao što se to često tvrdi, to je bio ultimatum... Spoljna politika uvek mora da se vodi tako što će se pomiriti ciljevi i sredstva. U svakoj fazi kosovske tragedije na raspolaganju su bile druge kombinacije diplomatije i sile, mada nije izvesno da li se o njima ikada ozbiljno razmišljalo. Strategija koja sprovodi svoje moralno ubeđivanje sa visine od pet hiljada metara – razarajući Srbiju i ostavljajući Kosovo bez uslova za život – već je proizvela više žrtava i izbeglica nego bilo koja druga kombinacija diplomatije i sile koja se može zamisliti. Ona se mora preispitatii sa moralnog stanovišta."
Da su SAD plaćale ratnu štetu posle brojnih vojnih intervencija i lokalnih ratova posle Drugog svetskog rata, sada bi bile među siromašnim državama. Nažalost, zahvaljujući takvim ratovima, njihovo bogatstvo se uvećava, razvojem vojnoindustrijskog kompleksa i prodajom oružja.
Savest je probuđena i kod šest norveških i nekih španskih pilota koji su odbili da izvrše zadatak kada su videli da stradaju civili. To je viteška i vojnička čast, profesionalna etika koja bi trebalo da dominira u svakom ratu, za razliku od tehničkog monstruoznog ratovanja koje su primenili drugi piloti, određujući ciljeve kompjuterski i podvodeći ubijanje dece i rušenje bolnica pod “legitimne vojne ciljeve”.
Bivši državni tužilac SAD Remzi Klark, odmah posle prestanka agresije, osnovao je Komisiju za ispitivanje zločina SAD i NATO počinjenih prema Jugoslaviji i njenim građanima. Mesec i po posle agresije Komisija je sačinila optužnicu sa 19 tačaka, u kojoj se pojedinačno navode kriminalna dela ove alijanse. Ta će optužnica poslužiti kao osnov za osudu SAD i NATO na mnogobrojnim skupovima.

VRHUNAC ZLA
KULMINACIJA negativne etike ratovanja vidi se u ratu NATO protiv SRJ. Samo ako se jedna pored druge poređaju kvalifikacije koje navodim o toj agresiji, lako će se doći do sledećeg zaključka: u pitanju je dosije savremenog varvarizma, kukavičko ubijanje sa bezbedne daljine, tragovi zločina i nečoveštva, povreda međurarodnog prava... Ovim kvalifikacijama ne bi trebalo ništa dodavati. Cela priča o etici rata i ratovanja bila bi nepotpuna bez kvalifikovanja rata NATO protiv SRJ.
(Nastaviće se)