Junak s dušom

POSTOJE razne vrste ratova i oružanih sukoba, ali je jedan moral merljiv za sve učesnike u sukobu, to je profesionalni moral, vojnička čast, vojnička etika.
Sve što pomaže održavanju života i integriteta čoveka u ratu, a ne njegovo ubijanje i ponižavanje, jeste moralno i humano. Zbog toga navodimo neke etičke poruke ratnicima: ništa nije opasnije u ratu od čoveka kome je strano sve ljudsko. Ratnik treba da bude gord na svoju čovečnost koliko i na svoje junaštvo u ratu. Junaštvo bez čovečnosti u ratu je divljačko ratovanje. Ljudski život i moralni integritet čoveka jesu najveća dobra, i etika ratovanja ne sme ih učiniti najjeftinijim. Želja za postizanjem ratnog cilja „po svaku cenu“ gora je od svih drugih strasti. U izboru alternativnih varijanti pripremanja i vođenja vojnih operacija uvek se treba opredeliti za onu koja je najhumanija. Prva odlika moralnih pravila i časne etike ratovanja jeste njihova obaveznost, koja pokazuje nivo naše kulture, naše čovečnosti i vojničke časti i nivo osećanja o pripadanju civilizovanom društvu. Nečasna propaganda i politička klima u ratu ne smeju potisnuti vojničko dostojanstvo, čovečnost i humanizam prema čoveku u toku oružanih sukoba. Može se dobiti ili izgubiti bitka, ali se ne smeju izgubiti vojnička čast i ljudsko dostojanstvo. Pravo da vole i odbrane otadžbinu oružjem niko ne može oduzeti vojnicima, ali može pravo da učestvuju u zločinu i teroru. Human ratnik može biti samo onaj čovek koji se rukovodi moralnim pravilima življenja i moralnim pravilima u struci. Najveće lično zadovoljstvo u ratu komandant bi trebalo da nalazi u pobedi sa najmanje žrtava i razaranja i sa najviše humanosti prema vlastima i protivničkim vojnicima i civilnim stanovništvom.
Nema ničeg bezočnijeg, nego kada se u ratu postupa nemoralno, sa varvarskom etikom ratovanja, radi sticanja lične slave, lažnog heroizma i lažnog humanizma. Ne dozvolite da se to vama desi, jer moralna krivica i odgovornost za zločine počinjene u ratu ne zastarevaju.
Komandant koji je nadmoćan i raspolaže savremenim sistemima oružja, a koji nema izgrađenu etiku ratovanja, zasnovanu na visokim moralnim vrednostima savremene civilizacije, koji nema moralni zakon u sebi, može biti uvek u iskušenju da u njegovom odlučivanju i ratovanju bude sve zbrkano, bez principa o povezanosti vojničke časti, humanizma, hrabrosti, ostvarenja vojnih ciljeva. Takav komandant najčešće kukavički i varvarski, a ne viteški, ratuje.
Na kraju, treba reći da je za savremenu civilizaciju povreda pravila ratnog prava i humanitarnih načela ratovanja napad na opšte dobro, napad na najsuptilnije tekovine međunarodne zajednice. Zbog toga su države dužne da svojim propisima još u miru predvide teške povrede pravila ratnog prava kao krivična dela, a društvo da moralno žigoše varvarsku etiku ratovanja.

RATNO PRAVO
OPŠTEPRIZNATA načela međunarodnog ratnog prava, koja se moraju poštovati u etici ratovanja: ratna dejstva mogu biti neposredno uperena samo protiv oružanih snaga i ostalih vojnih objekata neprijatelja; zabranjena su ratna dejstva koja nanose žrtve, patnje i razaranja, koja nisu neophodna za postizanje vojnog cilja, kako rata u celini, tako i u njegovim pojedinim fazama; strane u sukobu nemaju neograničeno pravo izbora sredstava i načina borbe; pravila međunarodnog ratnog prava primenjuju se i prema neprijatelju koji je započeo rat povredom pravila međunarodnog prava, i prema neprijatelju koji ne poštuje pravila međunarodnog ratnog prava, s tim što je, pod određenim uslovima, dopušteno da se protiv njega primene represije i druge sankcije.

Knjigu "ETIKA RATOVANJA" generala Ilije Nikezića možete nabaviti u beogradskim knjižarama izdavača "Stubovi kulture" ili kod autora na tel. 034/349-344.
(KRAJ)