Klinton: Lepo je čuti Vam glas!

Vila u Karađorđevu bila je omiljena rezidencija predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Dok je iz nje vodio državne poslove, nije ni sanjao da sve njegove telefonske razgovore, i službene i privatne, prisluškuje, pomoću najsavremenije američke opreme, Obaveštajna uprava hrvatske vojske, odnosno njena „Središnjica elektroničkog djelovanja“. Tako je hrvatski vrh imao neposredan, trenutni uvid u odluke i planove, namere i želje, ali i lično raspoloženje prvog čoveka Srbije.
„Novosti“ ekskluzivno prenose, u nastavcima, najzanimljivije delove iz nekoliko tomova stenograma prisluškivanih razgovora Slobodana Miloševića. Oprema teksta i napomene u zagradama su redakcijske.

7. 1. 1996.
Razgovor Slobodana Miloševića sa Milanom Milutinovićem o skorašnjoj poseti Bila Klintona američkim trupama u Bosni.
Milošević: ... Slušaj, kad Holbruka zoveš, prvo se raspitaj. Ti kaži: Biće nam mnogo drago da te vidimo i da dođe na ručak u jedan, u petak, i tako dalje... Onda ćemo sve da pričamo.
Milutinović: Dobro.
Milošević: A kaži, dobili smo informaciju da ovaj šef njihov (Klinton) dolazi za vikend u Bosnu, i ovamo, i da bi bilo, kako kaže ona naša narodna pesma: „Nemoj moju kapiju da prođeš...“ (smeh)
Milutinović: (smeh) Dobro.
Milošević: „Moj Vilijame, kad u vojsku pođeš, nemoj moju kapiju da prođeš...“
Milutinović: Važi.
Milošević: Tako mu kaži. A, možda on ide da vidi samo njihove trupe, jer je u Zagrebu ta logistička baza, možda neće ni da ide kod ovoga (Tuđmana).
Milutinović: Ne, pa ide, osnovna je namera trupe, i Sarajevo, i Zagreb, sad ja nemam potpunu informaciju.
Milošević: Šta će u Zagreb?
Milutinović: Pa, otkud znam šta će!?
Milošević: Ako je samo Sarajevo, to razumem da ide da vidi trupe u Sarajevu, ali ako ide u Zagreb, onda je red i u Beograd.
Milutinović: Da, da, nema logike.
Milošević:: Nema logike. Pa mu reci neka ti da objašnjenje o čemu se radi.
Milutinović: Pa, verovatno zato i dolazi u petak, da tebi objasni (smeh). Ali, dobro, zvaću ga ja sutra, ne brini ništa.
Milošević: Sutra po podne.
Milutinović: Da, znam.
Milošević: Pa se čuj ti s njim, nemoj preko Krisa (Hil).
Milutinović: Ne, ne.
Milošević: Iako je Kris fini čovek, mislim, ali dok Kris njemu objasni, ovaj ovo-ono, ovaj kao tebi mora da se opravdava.
Milutinović: Ne, neću ja preko Krisa! Ja samo moram da buden uporan, znaš, jer Holbruk kad on nas treba, i mene treba, onda on mene proganja i nađe. A kad ja njega trebam, onda da mečku rodiš, znaš. On je vrlo nekulturan!
Milošević: Čuj, doduše, ako ti hoćeš da se čuješ sa Krisom, ti se čuj sa Krisom. Vrati mu nazad poziv i kaži mu ovo, da dođe u jedan na ručak i tako dalje.
Milutinović: Da.
Milošević: Tako da to sve bude u redu. Kris je naš prijatelj i dobar čovek.
Milutinović: Da, da.

8. 1. 1996
Razgovor Slobodana Miloševića sa ličnim sekretarom Goranom Milinovićem oko sastavljanja čestitke povodom Dana Republike Srpske. Razgovaraju i o protokolu vezanom za posetu visokih predstavnika Stejt departmenta.
Milošević: Znaš šta sam mislio, pošto je sutra Dan Republike Srpske, pa da im pošaljem neku čestitku. Hoćeš da je zapišeš?
Milinović: Hoću, kako ne.
Milošević: Ako imaš neku sugestiju, ti mi kaži jer malo se...
Milinović: Dvoumite?
Milošević: Pa, jeste, ali ne bih Karadžiću slao, znaš.
Milinović: Da, narodu.
Milošević: Ovo daj neka stigne za drugi Dnevnik, nije uopšte hitno.
Milinović: Da, sad je tek prošao prvi.
Milošević: Nije prošao ni prvi, on je u pola pet, pet, ali uopšte nemoj da juriš za njega. Prema tome, tek za Drugi dnevnik, za pola osam. To je to tako, da im može pre toga da stigne.
Milinović: Dobro.
Milošević: Jesi spremio za sutra?
Milinović: Jesam, perfektuirao sam sve. Imamo prvo Galučija i grupu iz Stejt departmenta, a onda Perdjua. Dolaze izvesni Vilijam Montgomeri, Nikolas Retmusen i Kris Hil, i neki Entoni Simpson i Perina, dobro.
Milošević: A šta je ovaj Galuči, molim te?
Milinović: Imate pismo koje je Perina (otpravnik poslova u Beogradu) danas poslao, u kojem je i Klintonovo pismo vama, u kojem on vas obaveštava da je imenovao Galučija za specijalnog savetnika, svog i Kristoferovog, za pitanja implementacije sporazuma u zajedničkim naporima.

13. 1. 1996
Razgovor Slobodana Miloševića sa ličnim sekretarom Goranom Milinovićem neposredno pre najavljenog telefonskog poziva Bila Klintona Miloševiću.
Milinović: Predsedniče, dobar dan.
Milošević: Dobar dan, jesi proverio ove dve veze?
Milinović: Jesam, to sam ja još sinoć znao, ali nisam hteo da vas uznemiravam. Ja sam tu proveru još sinoć izvršio, a ima i Milan, dao sam i njemu.

Milošević: E, sad ti zovi Perinu, pa mu daj ta dva telefona, kaži: „Holbruk je najavio“, nemoj ništa kad je razgovarao, šta je. Kaži: „Holbruk je najavio da će predsednik Klinton zvati našeg predsednika i, evo, telefoni na kojima je predsednik...“
Milinović: Sad ću to da rešim...

13. 1. 1996.
Razgovor predsednika Srbije Slobodana Miloševića sa predsednikom SAD Bilom Klintonom. Klinton mu izražava zahvalnost za angažman u ostvarenju sprovođenja mirovnog plana u BiH, ali i zadovoljstvo normalizacijom odnosa između Hrvatske i Srbije. No, isto tako najavljuje mu skore ekshumacije tela žrtava zločina u rudnicima (verovatno na području Prijedora)...
Klinton: Halo, gospodine predsedniče, kako ste?
Milošević: Ja sam dobro, predsedniče Klinton, drago mi je da vas čujem.
Klinton: Lepo je čuti vam glas. Upravo završavam izveštaj za danas i, kao što znate, bio sam u regionu i posetio sam snage u Mađarskoj i Tuzli, mislim da je to dobar početak.
Vreme je bilo loše, pa sam morao otkazati neke stvari koje sam želeo da učinim. Imao sam dobru posetu našim snagama, i zadovoljan sam diplomatskim delom i, uglavnom, saradnjom, od koje očekujemo sve dobro. Dok sam bio u Tuzli imao sam priliku da se sretnem sa predstavnicima zajednice svih etničkih grupa, i sa porodicama svih etničkih grupa, koje žele da rade zajedno, da napravimo ovaj posao. Želim da kažem koliko sam im zahvalan, za ono što su učinili da nam pomognu da ostvarimo mirovni plan. Implementacija (Dejtonskog sporazuma) će zaista biti veliki izazov ne samo za Srbe, nego i za probleme između Muslimana i Hrvata.
Mislim da treba da radimo, i na sigurnom smo tragu. Lokalne vođe, uključujući i gradonačelnika Banjaluke, dobro su rekle, i hvala vam za vašu ulogu u tome, znam da ste imali kontakt sa Rupertom Smitom i generalom Džulvanom, i to je dobra stvar. Možemo da dođemo do rešenja problema, koji se pojavljuju, ako radimo zajedno, na primeru kao Sarajevo. Mislim da ih možemo rešiti i da ćemo uvek biti u dogovoru, da ne želimo da prekinemo pregovore... Imaćemo obzira u odnosu na stvarnu situaciju na terenu.
Moram da učinim još dve stvari.
Znam da će sekretar Kristofer da poseti Beograd početkom idućeg meseca i to će biti vrlo značajna poseta, koja može da nadogradi naše odnose. Još jedna stvar, znam da sigurno znate da priča kao što je period pomirenja. To je kao mogućnost koja je ostala, da su ljudi zakopavani u minskim poljima.
To je drugo zbog čega su Amerikanci odgovorni za mnoga pitanja, koja će biti postavljena za uništavanje dokaza o telima u rudnicima. Molim vas da učinite sve šta možete da ne dođe do konflikta. Ja uporno radim da dokažem ljudima da trupe Ujedinjenih nacija nisu imale nadzor nad ljudskim pravima u nekim gradovima. Meni je to bitno, jer svuda u svetu ima incidenata, i mi ne želimo da naudimo miru. A svako aktiviranje rudnika, i pokušaj uništavanja kostiju, i nečeg drugog, može da naudi miru. Želim samo da učinite što možete, da se omogući pristup rudnicima i da se ne dozvoli da se to uništi. To je u predelu gde su Amerikanci i Britanci, i oni će to učiniti. Pokušaji stavljanja tih rudnika van kontrole tretirali bi se kao međunarodni incident, koji ima nameru da uništi proces utvrđivanja onoga šta je u rudniku. Veoma sam vam zahvalan, i mislim da ćemo sarađivati. A želim vam i dobar razgovor sa Kristoferom, sledećeg meseca.
Milošević: U redu, gospodine Klinton! Jako mi je drago da ste imali uspešan put u Bosnu, i vrlo je simbolično, i od velike važnosti istaći da ćemo imati kompletan uspeh u realizaciji mirovnog plana. Želim vas uveriti da sav narod u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini, podržava mir, u nadi da će to biti nešto najbolje u realizaciji celog Dejtonskog sporazuma i ne moramo izmeniti nijednu stvar u Dejtonskom sporazumu. Moramo se usmeriti samo ka načinu, koji je najbolji i razuman, i ja sam optimista što se tiče budućnosti realizacije cele mape.
Verujem, gospodine Klinton, da ćete ubrzati normalizaciju u odnosima Savezne Republike Jugoslavije i Sjedinjenih Američkih Država koji, verujem, mogu doprineti miru i ravnoteži u celom regionu.
Klinton: Mislim da će poseta sekretara Kristofera biti veliki korak ka procesu rešavanja naših namera. Imao sam veliku pauzu, i susret na aerodromu u Zagrebu sa predsednikom Tuđmanom. Razgovarali smo o misiji Ujedinjenih nacija u istočnoj Slavoniji, podržao sam snažno važnost mirne reintegracije, sve dok nisam dobio sliku da je došlo do napretka između vas. Vidim da je mnogo želja da se to uradi na miran način pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.
Milošević: Da, imali smo posetu njihovog ministra spoljnih poslova pre tri dana i ide dobro. Ali, nadam se da ćete vi, predsedniče Klinton, upotrebiti svoj uticaj da Tuđman ispuni svoje obaveze iz sporazuma, koji smo u Dejtonu postigli o problemu Prevlake, koji je manji problem u geografskom smislu, a veoma bitan za radikalne promene i potpunu normalizaciju odnosa SR Jugoslavije i Republike Hrvatske. Imali smo veoma bolnu i dugačku istoriju, ali moramo živeti za budućnost, i moramo se okrenuti saradnji i razumevanju, a ne nekim problemima, manjim ili većim, koji su ostali iza nas. Možemo da rešimo većinu problema i ja u to snažno verujem. A neke vaše preporuke mogu da pomognu Franji Tuđmanu, koji usporio rast međusobnog poverenja, jer ima nekih političkih problema unutar zemlje i to je jedini razlog. Vi mu možete pomoći, nekim savetima, da se to ubrza.
Klinton: To je veoma ohrabrujuće! Da vam bude jasno, ne želim biti arbitar vaših odnosa. Mi podržavamo normalizaciju i znam da sam vas pozvao da to napravimo i bez vas neće ići. Mi to trebamo za normalizaciju odnosa. A samo malo nečega može da to uništi. Ovo je jako važna stvar i nekakve male činjenice mogu totalno promeniti ono što se dogodilo i što će se dogoditi u budućnosti. Mislim da mogu računati na vas... Zato računam na putovanje sekretara Kristofera i onda ćemo videti izveštaj.
Milošević: To je zaista ohrabrujuće i drago mi je što to čujem. Očekujem gospodina Kristofera i mislim da to ide ka dobrom. Ja sam optimista u vezi s tim odnosima. Puno vam hvala za vaš optimizam.