Predsednikov bes

13. 1. 1996.
Slobodan Milošević vodi razgovor s "nepoznatom osobom", ali može se zaključiti da se radi o šefu njegovog kabineta Goranu Milinoviću. Milošević mu prenosi svoje utiske posle razgovora sa Klintonom, u kojem mu je američki predsednik izrazio zahvalnost za angažman u sprovođenju mirovnog plana u BiH i zadovoljstvo zbog normalizacije odnosa između Hrvatske i Srbije. Milošević se Klintonu žalio na hrvatskog predsednika Tuđmana i zamolio ga da iskoristi svoj uticaj na njega radi ispunjavanja obaveza prihvaćenih u Dejtonu oko Prevlake.
Milošević: ... Razgovor sa Klintonom, bogami, bio je poprilično dug i poprilično sadržajan. Oni su pozvali obe linije odjednom, znaš, obe su odjednom zvonile i tako, tako da su bili na obe linije. Ali, bio je vrlo lep, vrlo srdačan razgovor i o važnim pitanjima, mogu ti reći. Međutim, šta znam šta bismo mi sad mogli da kažemo, ja ne znam šta si ti napisao.
Milinović: Znači: "U toku večerašnjeg leta nad Balkanom, predsednik Klinton pozvao je predsednika Slobodana Miloševića. U dužem telefonskom..."
Milošević: Kaži "telefonirao je".
Milinović: Telefonirao je predsednik Klinton...
Milošević: Umesto "pozvao je" kažeš "telefonirao je".
Milinović: "... predsedniku Slobodanu Miloševiću. U dužem razgovoru koji je tom prilikom vođen, predsednici Klinton i Milošević izrazili su zadovoljstvo napretkom u sprovođenju mirovnog sporazuma i izrazili obostranu ličnu spremnost da se založe za uspešno okončanje procesa stabilizacije u regionu. Izražena je i saglasnost... "Hoćete to sada 'u pogledu'"?
Milošević: "... Ubrzanja normalizacije odnosa između..." Čekaj, ne znam da li da to kažem. Ovde kad napred govoriš, onda bi trebalo da kažeš "i u pogledu međusobne saradnje", samo dodaš, ubaciš iza međusobnu saradnju.

13. 1. 1996.Razgovor Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića u kojem komentarišu Miloševićev razgovor s američkim predsednikom Bilom Klintonom.
Milošević: Šta radiš, bre, Milane?
Milutinović: Evo, svašta.
Milošević: Jesi popravio erkondišn? E, pa ja sam te tražio... Dobro, javio mi se Klinton! Pre jedno pola sata, možda malo više, ali pošto smo gledali film... Bogami, pre sat. O nekoliko stvari smo razgovarali, ali ja sam mu rekao da je valjda sada logično i jasno da bi trebalo da ubrza punu normalizaciju odnosa između Jugoslavije i Sjedinjenih Država. I on kaže: "Ja mislim da mogu s vama da radim, dobro da sarađujem", i tako dalje. Normalizacija odnosa je važna za celinu stvari, Kristofer će doći uskoro i sva ta pitanja treba raspraviti. Mislim da ih treba uspešno rešiti.
Milutinović: Ne, ali velika je stvar što se Klinton usudio da razgovara s tobom pred Olbrajtkom.
Milošević: U, da znaš kako je lepo razgovarao!?
Milutinović: Mora da se sklonio u klozet u avionu.
Milošević: Zajebavaš, misliš da se plaši Olbrajtove?
Milutinović: Ma, baba bre! Ma, ti ne znaš kako je!?
Milošević: Znaš ti kako je on počeo razgovor, strašno je bio ljubazan, neverovatno ljubazan, jednostavno ne mogu da ti objašnjavam sada.
Milutinović: Znaš zašto se ja smejem? Meni je ova baba svašta rekla, ali i ja njoj. Ali, ona mi kaže: "Znate, vi se meni sviđate, ja ću vama da kažem"!
Milošević: Ja ne znam da l' su oni bili svi s njim!
Milutinović: Jeste, jeste. Ona je bila u avionu, kao i Holbruk. I zato ti ja to kažem, s te strane je to još veće dostignuće.
Milošević: U svakom slučaju, to je jedan koristan događaj. Rekao sam mu da iskoristi svoj uticaj, rekao je da je sa Tuđmanom razgovarao, da sve ide mirno i on ima utisak da je tu napredak. Ja sam mu rekao da je ovde bio njihov (hrvatski) ministar, da napredak postoji, ali ja mu sugerišem da mu kaže da ispunjava svoje obaveze i da reši ono pitanje Prevlake i tako dalje. O dosta smo stvari razgovarali, mislim, dug razgovor je bio. Razgovarali smo jedno 15 minuta, znaš to je za telefonski razgovor...
Milutinović: Pa se čujemo.
Milošević: Slušaj, trebalo bi da realizujem, ja sam svojevremeno, sećaš se i u Dejtonu govorio ovome Aliji (Izetbegović), da bi trebalo da dođe u posetu Beogradu. Je l' ti imaš ikakav kontakt s njima?
Milutinović: Imam, mogu da ga nađem posredno, nemam neposredan.
Milošević: Dobro, možemo mi da kažemo Amerikancima.
Milutinović: Dobro, dobro, to može, još bolje.

14. 1. 1996.
Razgovor Slobodana Miloševića s Milanom Milutinovićem o vrlo negativnim odjecima Klintonove posete u medijima u Srbiji. Milošević je ogorčen. Posebno ga je pogodilo što su novine prenele kako je Klinton posetio Zagreb. Milutinović krivicu svaljuje na urednike.
Milošević: Jesi ti (vodio)... ovo oko Klintonove posete?
Milutinović: Kako da nisam brifovao?
Milošević: Pa, svi pišu kako je otputovao za Zagreb, umesto da kažu... Ispljuvaše Klintona, kao da je najveći zločinac i ubica do sada prema nama. Kako je došao da se slika, kako je došao da zabašuri Vijetnam, što nije služio vojsku, i Votergejt i onaj... i tako dalje. Rekao sam ti da kažeš "dolazi da poseti trupe", ne ide u Sarajevo, ni u Zagreb, a usput na aerodromu kad se sreće, to nije poseta. Kaže, "otputovao u Zagreb". On je otputovao za Vašington preko Zagreba.
Milutinović: Pa da, samo svratio! Sve sam, Slobo, to rekao.
Milošević: Nije ni svratio, nego je promenio avion!
Milutinović: Jeste, sve sam to rekao. Problem je što oni ne čitaju sopstvene novine.
Milošević: Nije Klinton zaslužio tako da ga pljuju! Pa kako mogu tako!?
(Nastaviće se)