Muke zbog Radovana

12. 4. 1996

Prepis razgovora Slobodana Miloševića s Milanom Milutinovićem o problemima s međunarodnom zajednicom koje im stvara Radovan Karadžić. Naime, 1995. godine haški sud je podigao optužnicu protiv Karadžića zbog počinjenih ratnih zločina, tako da je bio izostavljen sa svih pregovora koji su kasnije doveli do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, 14. 12. 1995. u Parizu.

Milutinović: Oni opet nisu zadovoljni! Karadžić ne da! Dva, tri puta sam danas s njim razgovarao pored onog juče.
Milošević: Ma, Rusi su im rekli da ne idu.
Milutinović: Pa da, očigledno muvanje.
Milošević: Rusi su rekli, uhvatili smo mi to. Ovo je javio Dutina iz Moskve da Rusi savetuju da ne idu.
Milutinović: To je đubre, taj Dutina. I ovaj još ima hrabrosti, ovaj, kako se zove, Buha da mi traži pasoš za Dutina, što sam ja odbio. To je jedno đubre, a on traži diplomatski pasoš.
Milošević: Ma kakav diplomatski pasoš. Znam, ali to samo potkrepljuje ovo što kažu stranci, dok je Karadžić tamo ništa neće biti.
Milutinović: Ne, ne, meni je Bilt danas lepo rekao: "Znate šta", ovaj, upravo mi je to rekao: "Znate šta, to ne vredi, mi ćemo da trpimo to još do juna, on mora da ide, jer mi ne smemo na izbore sa njim da idemo", otvoreno mi je reko preko otvorene linije.
Milošević: Oooooo, ljudi moji, taj Karadžić pravi štetu gde god stane. Tamo su teška sirotinja, a on ne da da uzmu lovu.
Milutinović: Da, da. Ne, ne, radi bukvalno u korist svoje štete, sve sam mu rekao. Kao, neće ti biti inače para. Neće to. Laganje, sve njemu laganje... E, jebi ga, tako da sam video čim je dobio pismo, on je odmah imao unapred stav.

 

16. 4. 1996.

Razgovor Slobodana Miloševića s Milanom Milutinovićem u vezi sa naslovnicom "Koha ditorea", dnevnog lista kosovskih Albanaca, a na kojoj je Milošević fotomontažom prikazan u pratnji esesovaca.

Milošević: Dobio sam informaciju da su ovi na Kosovu zabranili jedan broj lista "Koha", zbog toga što je kao objavljena neka fotomontaža, kao ja u pratnji esesovaca...
Milutinović: Nije zabranjena, nije zabranjena uopšte. Nego su pravili samo besmislene istražne radnje, pa se od toga napravila frka i nije uopšte zabranjeno. I napravili su nam štetu naravno u inostranstvu, završeno je to.
Milošević: Ali, daj skreni pažnju da ne rade te stvari dok nas ne pitaju.
Milutinović: A ne, to je radio okružni javni tužilac po službenoj dužnosti, al' on je radio prethodne radnje da vidi šta je, i normalno je sve posle izašlo. Nije zabranjeno, ali je napravljena šteta. Ovi su od toga napravili šou, naravno, eto.

22. 4. 1996.

Razgovor Slobodana Miloševića i Zorana Lilića, tadašnjeg predsednika SRJ, o državnim praznicima, Danu ustavnosti (proglašenja Ustava SRJ) i Danu državnosti (proglašenja SRJ), proslave koje su hteli da objedine u jednom danu. U tu svrhu, pripremaju se i za organizaciju svečanog prijema za pozvane.

Milošević: Ovoga dana proglašavanje ustava, tako napiši, "povodom Dana proglašenja Ustava SRJ 27. aprila 1992.". Tada je bila 1992, je l' tako? I...
Lilić: Jeste.
Milošević: To je ono uobičajeno.
Lilić: Jeste. Ove patrijarhe i ta čuda nećemo zvati?
Milošević: Pa zovi, zašto ne?
Lilić: Da ga pozovem?
Milošević: Kako da ne, patrijarha i par ovih verskih zajednica, ovaj, ovoga Mu.... i onoga... Pa nadbiskupa beogradskog i tako. Kako da ne. Nismo u sankcijama, sad smo izašli iz sankcija, sad prijem može.

24. 4. 1996.

Razgovor Slobodana Miloševića s Goranom Milinovićem u kojem komentarišu fudbalsku utakmicu jugoslovenske reprezentacije. Naime, posle ukidanja sankcija, jugoslovenska reprezentacija zaigrala je svoju prvu međunarodnu utakmicu posle mnogo vremena, i to sa reprezentacijom Farskih Ostrva. Posle 3:0 u prvom poluvremenu, Milošević je već spreman da uputi čestitku "fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije" za "trijumfalan povratak na međunarodnu scenu"... Ali stvari se u drugom poluvremenu i nisu razvijale baš najpovoljnije. Na kraju Milošević i Milinović ipak sastavljaju tekst čestitke jugoslovenskim fudbalerima za "povratak na međunarodnu fudbalsku scenu". Ovog puta, silom (ne)prilika, izostala je reč "trijumfalan".
Milošević: Ma, pošalji. Pobedili su. To treba.
Milinović: "Srdačno vam čestitam povratak na međunarodnu fudbalsku scenu sa željom za nove pobede u takmičenjima koja vas očekuju, i dalju sportsku afirmaciju naše zemlje."
Milošević: Samo dodaj, kaži prvo, prvo treba da kažeš: "Srdačno vam čestitam pobedu", je l' tako?

24. 4. 1996.

Razgovor Slobodana Miloševića s Milanom Milutinovićem u kojem Milošević njega i njegovu suprugu Olgu poziva na ručak u Karađorđevo, o Milutinovićevim diplomatskim obavezama, ali i o Vuku Draškoviću i konferenciji u Beču na koju Drašković navodno odlazi....

Milošević: A video si da je pis'o preko nekog, ovaj Šlezinger piše Kristoferu, Kristofer mu odgovara, (Boris) Vukobrat organizuje, a naslov je "Srbija - Kosovo - Crna Gora" i tako dalje.
Milutinović: Da, pa to su njegove stare besmislice.
Milošević: Zna samo to, pa treba prvo, jedna stvar je da kažeš ovima našima da na to se ne ide, jer Kosovo je Srbija, a on neka svoju geografiju uči na drugom mestu. Mogli bi da ga opičimo negde po štampi, ali ne njega, nego ove koji su otišli da podržavaju takvu politiku. Ako ode Drašković i njegovi, i tako dalje.
Milutinović: Da, da, jasno mi je.
Milošević: Al' to ćemo da sačekamo, pa ćemo da izbrifujemo novinare da ga opale.
Milutinović: Dobro, ali ja ću gledati da izbrifujem ovoga Bogdana, jer, dobro, Bogdan ima dosije...
(Nastaviće se)