Vuka na čistinu

25. 4. 1996

Razgovor Slobodana Miloševića sa Urošem Šuvakovićem, kojem Milošević daje jasna uputstva o delovanju protiv određenih ljudi iz srpske opozicije (Zorana Đinđića, Vuka Draškovića...) nazivajući ih, pri tom, falsifikatorima i lopovima koji se ne bave ničim drugim nego blaćenjem pojedinaca.

Milošević: Treba da se i ovde iz centrale napravi, brate, jedna organizacija, da se mlati po ovima, po ovim lopovima. Ova naša opozicija, to su sami, bre, falsifikatori i lopovi: oni se ničim ne bave drugim nego blaćenjem pojedinaca. Već o meni i mojoj porodici da ne govorim. Mi smo od kad smo još pokrali zajam za privredni preporod Srbije najveći kriminalci.
Šuvaković: E pa sve, sad je izmislio Vuk kako je Borka stavila na privatni račun ni manje ni više nego petsto miliona dolara slovenačkih obveznica nekakvih.
Milošević: Ma, mislim opšte, znaš sve šta je izmislio. Mislim, vidiš šta sam zaboravio da bi dobro bilo i imalo bi lep efekat da njen advokat tuži "Srpsku reč" za onaj izmišljeni intervju. Onda ovaj Dačić, to mu ukaži, daj mu instrukcije kad istupa na tom Studiju B da kaže da je naša opozicija jedna najobičnija, da je ona nazadovala poslednjih nekoliko godina, jer se uglavnom svela na kriminal. I da pomene Đinđića i kaže "naša opozicija je nazadovala poslednjih nekoliko godina, jer se ona u stvari svela na kriminal. Ona se ničim drugim ne bavi nego ličnim bogaćenjem ili blaćenjem najviših predstavnika vlasti, počev od predsednika Republike i njegove porodice, predsednika Vlade, do svih ostalih". Jer lopov za svakog misli da je lopov. Neka izvoli Tomica Raičević, molim te da istera na istinu onaj lopovluk Vuka Draškovića sa Žikom Minovićem oko kioska i prodaje cigareta i šlepera cigareta koji su otišli, i tako dalje, koje je opljačkao Vuk Drašković. Neka da krivičnu prijavu, bre! Krivična prijava, da je reč o krađi, o švercu cigareta i tako dalje. Šta se mi zajebavamo? Mi...

20. 12. 1996

Razgovor Slobodana Miloševića s Draganom Kostićem, tadašnjim ministrom energetike u Vladi Srbije, a u vezi s "restrikcijama struje", Kostić mu saopštava da najveću krivicu za restrikcije snose Dragan Tomić, dugogodišnji direktor "Jugopetrola", a u to vreme i predsednik Skupštine Srbije i Elektroprivrede Srbije. Milošević je pri tom vrlo uzrujan, tim više što sumnja u sabotažu, odnosno da se restrikcije ne događaju slučajno pred Novu godinu jasno dajući do znanja svom ministru da "u ponoć mora cela Srbija da ima struju".

Kostić: Ne, ne, nije to, nije da cela Srbija nema struje, nego imaju po ovim njihovim famoznim grupama određenim. To može da bude šestina Srbije da nema.
Milošević: Molim te, Dragane, sazovi ih sve tamo i da se niko ne mrda iz EPS na čelu sa tobom dok sve ne bude u redu i da se zna ko je šta preko praznika. Dragane, nagoveštaj je Nova godina, 93. su haos napravili za Novu godinu. Nova godina - uvek je nagoveštaj Nova godine, Dragane! To nema šta nagoveštaj, to se zna šta je EPS.

30. 12. 1996

Razgovor Slobodana Miloševića sa Draganom Tomićem, koji je u prethodnom razgovoru spomenut kao jedan od krivaca za energetski kolaps u Srbiji. Tomić, pak, svu krivicu prebacuje na EPS, iako im on, kako sam priznaje, prethodnog dana zaista nije isporučio mazut neophodan za normalno funkcionisanje termoelektrana.

Tomić: E, dobro veče, Slobodane.
Milošević: Šta je to bilo sa tim mazutom? Kažu da su ga juče tražili, ti nisi dao i ima danas cela Srbija da...
Tomić: Ne, ne, dali smo, dali smo, danas smo dali...
Milošević: A zašto nije juče to?
Tomić: Pa, juče oni, Slobodane, nijednom nisu hteli da, iako su potpisali protokol da plate, jer su za to ogromna potraživanja.... (prekida ga Milošević)
Milošević: Jesu li danas platili?
Tomić: Nisu ni danas.
Milošević: Pa, šta će nam onda restrikcija džabe? Nisu platili. Ma znam, ali zato imamo restrikcije u celoj Srbiji, na sve strane, jebu mi majku na sve strane, bre!
Tomić: Slobodane, nije to zbog nas bilo uopšte.
Milošević: A zbog koga je, Dragane?

11. 3. 1997

Kratki razgovor Slobodana Miloševića sa Sajrusom Vensom. Nažalost, veći deo razgovora je nerazumljiv.
Milošević: Milošević je, trebam gospodina Vensa.
Vens: Halo.
Milošević: Zdravo, Sajruse.
Vens: Zdravo, kako si ti? Drago mi je govoriti sa tobom, Slobodane.
Milošević: Drago mi je čuti tvoj glas, Sajrus.
Vens: Drago mi je govoriti sa tobom posle dužeg vremena, da li si primio pismo kojim sam sugerisao međunarodnoj komisiji za nestale osobe... sastanak u Zagrebu 21. marta. Očekujem da će to biti važan korak... za nestale osobe... vaša vlada poslati... da će se ta saradnja nastaviti... Predsednik vlade Milutinović je pročitao moje pismo i to mi je drago... razumem vašu vladu i da će... Milutinović doći u Zagreb, i nadam se tome...
Milošević: U redu, razumeo sam da biste vi hteli da Milutinović bude u Zagrebu. U redu, ja ću mu reći da ide u Zagreb... doktor Todorović, koji je ovde predsednik komisije za nestale osobe, ali ako mislite da... da i Milutinović bude tamo. U redu. On će doći tamo.
Vens: Kako ste vi?
Milošević: Ja sam odlično, odlično. Kako ste vi?
Vens: ... sam isto dobro i vrlo sam zauzet... puno se nadam da se učini nešto u vezi sa nestalim osobama i...
(Nastaviće se)