Ivan sve aminuje

Razgovor Slobodana Miloševića sa Momirom Bulatovićem, tadašnjim predsednikom Crne Gore, o crnogorskim unutrašnjim političkim problemima, nedisciplini unutar crnogorskog SPS, ali i o potrebi za nadgledanjem glasačkih listića svojih poslanika....
Milošević: Zdravo, Momo!
Bulatović: E, Slobodane, zdravo!
Milošević: Nemoj da te zavara to jer ovo ti je prilika, pitanje je kad će ti biti druga.
Bulatović: To jeste, to je potpuni haos, ja gledam sad ministar kulture je uzeo pa daje intervjue japanskom listu o tome kako nema sreće za ovu zemlju dok je Milošević na čelu države.
Milošević: Pa to je njegova vlada!
Bulatović: Eto.
Milošević: Đukanović je celu vladu stavio u funkciju svoje promocije tamo. Međutim, on se malo uplašio u ovom trenutku i zato je onaj Vent Brus, kongresmen, bio sad u komunikaciji sa njim.
Bulatović: Da, da.
Milošević: I rekao je da neće moći da brani ove stavove, jer Stejt department je zviznuo Venta po nosu maksimalno, i rekao da mu slučajno više na padne na pamet da uleće u takve stvari, pošto je on glavni tu bio.
Bulatović: Da, da.
Milošević: Razumeš? To sve znam, mislim to, i ovaj u komunikaciji sa ovim rekao da ne računa na njegovu neku odbranu ovamo, jer on je hteo nešto da piše nekim novinama tamo, pa sve to, tako da je on shvatio da tamo ima nad popom pop.
Bulatović: Apsolutno, apsolutno... I `oćete, jer vi objavljujete i ovo pismo Kneževićevo isto?
Bulatović: Aha.
Milošević: Ja, veruj mi, pa ja mislim da nisu blesavi da objavljuju Kneževićevo pismo, jer ko je on da se njegovo pismo objavljuje u novinama?
Bulatović: Čekaj dok ne proverim sa ovim ljudima da se ne brukamo. Mislim, napravićemo konjsku uslugu, a meni još neki ljudi kažu, pa i sam Zoran Lilić mi je to rekao, da i neki vaši poslanici iz SPS neće da glasaju.
Milošević: Ma kakvi, mi pregledamo liste!
Bulatović: A?
Milošević: A kod nas je disciplina, mi pregledamo listiće. Znaš kako, mi se rukovodimo iskustvom najparlamentarnije zemlje na svetu, kolevke parlamentarizma - to je Velika Britanija. Oni imaju one takozvane, one dičeve, tako se zovu oni poslanici određeni od partije koji pregledaju glasačke listiće svojih poslanika. Ovaj je dužan da mu pokaže listić, pa da ga ubaci u kutiju. Znaš, nema to, to je potpuno poznata stvar u parlamentarizmu. Partija mora da zna kako se ponaša njen zastupnik.

20. 03. 1997.

Prepis razgovora Slobodana Miloševića s Momirom Bulatovićem, u kojem razgovaraju o "urotničkom" pismu čiji je autor Ratko Knežević, a čiju je kopiju Milošević dobio od nekog srpskog lobiste u američkom Kongresu. Milošević namerava da iskoristi to pismo kako bi se konačno obračunao s crnogorskim rukovodstvom. Pokušava da objasni Bulatoviću važnost ove istorijske prilike, povlačeći paralelu s njegovim obračunom sa Ivanom Stambolićem.
Milošević: Za tvoju informaciju da ti kažem da imam u kancelariji originalno pismo naslovljeno na odgovarajućeg kongresmena koji je naš prijatelj, koji je naš čovek i kongresmen u svetu čuven, koje je on dobio od ovog Venta i Rahala.
Bulatović: Vidim i ovo pismo što je Knežević uputio, to je sasvim dovoljno.
Milošević: On je celu vladu umešao u demantije. On se, ovaj... kao naneta velika šteta crnogorskoj vladi i njenom premijeru jer kao, bože, neko je falsifikovao njegovo pismo, mislim to on sada uvlači, idući logikom greške. On sad kao na vodu kad baciš kamen, pa se šire koncentrični krugovi, tako uvlači u tu grešku i u kriminal celu vladu.
Bulatović: Nažalost, to je i danas isto napravljeno, kao vlada ga je podržala i tako dalje.
Milošević: Pa to je neverovatno. Ja mislim, ovu priliku nemoj da propustiš, jer znaš kako ti je kad sam ja politički pobedio, onda se Stambolić slagao sa svim šta se kaže, ali da ga nisam smenio, kroz mesec dana - ne bi se slagao, pa bi krenuo opet da mi skida glavu.
Bulatović: Veruj mi da to znam.
Milošević: To je čisto kao suza.

 
12. 03. 1997.

Razgovor Slobodana Miloševića sa bratom Borislavom, inače ambasadorom u Moskvi. Borislav mu se žali na zdravstvene probleme, a Sloba ga kritikuje zbog pušenja.
Milošević: Gde si, Borislave?
Borislav: Zdravo, bratac!
Milošević: Šta radiš?
Borislav: Ptica prolećna! Sećaš se te...?
Milošević: Gaćac ptica se zove.
Borislav: Gaćac, pa znam, ali ti si govorio "bratac"!
Milošević: Jeste.
Borislav: Kako si mi?
Milošević: Dobro, kako si ti?
Borislav: Evo, tako. Doš`o sam sinoć, pa sam doš`o sad jutros ovde u Kruševac, imam neki sastanak, pa se vraćam po podne. U petak bi trebalo da idem natrag. Možemo li se videti?
Milošević: Možemo, kako da ne! Možemo, napravićemo neki...
Borislav: Sutra, a?
Milošević: Kako ti je familija?
Borislav: Dobro su, dobro su, mnogo te pozdravljaju, Sveta (sin) dobro uči. Pa moje zdravlje ne valja, j.... mu mater. Sad imam i neku srčanu tegobu, imam neku blokadu desne neke, tamo, sranja neka, pusti u p... materinu! Neću ni da mislim na to.
Milošević: Je l` pušiš? Pušiš.
Borislav: Ajde.
Milošević: Baci cigare, jebi ga! Baci cigare obavezno, momentalno!
Borislav: Ma da, onda će da bude još gore.
Milošević: Ajde, Boro, nemoj da se zezaš. Te cigare... izbaci cigare odmah! Ne, ne tri cigare, ništa! Sve prekini, pušenje ništa, kafu izbaci, pažljivo jedi i gotovo.
Borislav: A kretanje, i to treba isto, a?
Milošević: Ne smeta kretanje, ali pažljivo. Ajde to obavezno uradi!
(Nastaviće se)