Jula 1997, Italijanima je za milijardu i po nema?kih maraka prodat „Telekom“, ?ime se izašlo iz ?orsokaka u vreme blokade
25. 4. 1997. 20.30RAZGOVOR Slobodana Miloševića sa bratom Borislavom. Osim što razgovaraju o uobičajenim, privatnim stvarima, dvojica sagovornika spominju i prodaju srpskog „Telekoma“, mogući kupci su Italijani, Kinezi, Francuzi... Inače, prodaja „Telekoma“ obavljena je nešto kasnije, u julu iste godine, a navodno je novac od prodaje Miloševića spasao i političkog pada u vreme sankcija.
Detalji ove transakcije bili su javnosti nepoznati sve dok se čitav slučaj nije pojavio u italijanskoj javnosti, i to pred italijanskim istražnim sudom u Torinu zbog sumnji da je neko iz italijanskog privrednog života po obavljenom poslu uzeo mito u vrednosti 32 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Sam posao vredeo je milijardu i petsto miliona maraka. Na taj način je Lamberto Dini, tadašnji ministar spoljnih poslova Italije, jedan od glavnih inicijatora kupovine srpskog „Telekoma“ od italijanskog STET, spasao Miloševićev režim. Milošević je, navodno, kasnije tim novcem pobedio na izborima u septembru 1997, isplativši penzije penzionerima, plate državnim službenicima.
Milošević: E, zdravo, Boro!
Borislav: Došo sam malo poslovno, ali poveo sam i Svetu (sina), ostaćemo jedno dva dana. Idem opet na put jedan, tako, neki ugovor treba da tamo potpišem. Idem u Francusku.
Milošević: A, fino. Kad ideš?
Borislav: Pa ja bih što pre, išao bih u nedelju ujutro da to završim, znaš. Nešto radim za ove, ali to je... Oprema je iz one zemlje gde sam, znaš. Ali se preko tamošnjih nekih linija...
Milošević: Da.
Borislav: Događa.
Milošević: A reci mi, posle se opet vraćaš u Beograd?
Borislav: Pa nisam siguran da ću, pa ne znam, u stvari, možda ću se vratiti negde 3. ili 4. u Beograd, pa onda za Moskvu, a možda i ovako. Reci, bre, jesi li zdrav, dobar?
Milošević: Ako budeš u Beogradu tamo negde oko 5. do nedelje, mislim... ti si sad.
Borislav: Da, ja sam još sutra ovde, sutra ću se videti sa Jovicom (Stanišićem) i sa ovima, imam nešto sa njima od poslova tu i onda. A, onda idem u Pariz, malo da promenim vazduh, znaš.
Milošević: Tamo je sigurno lepo vreme.
Borislav: Ne mora da znači, tamo ume da bude surovo...
Milošević: E, jebi ga. Ti su uvek...
Borislav: Ali ja mislim da je lepše nego u Moskvi. Nemoj da me kritikuješ stalno, jebem mu mater!
Milošević: Jebo te bog, ideš u Pariz u aprilu, početkom maja „ne mora da bude lepo vreme“. Ti si, bre, jedan nepopravljivi pesimista.
Borislav: Nemaš ovako sugestija? Ja mogu da vidim onoga Bonea, ili nešto tako.
Milošević: Ma, dobro. Mislim oni su... I sugestija mi je da će svi da ih preseku. I Italijani i Kinezi, i svi. Svi će da ih preteknu, ja sam sa Širakom razgovarao i da oni u svemu imaju prednost, bog zna kako. Niko od njih se, Boro, ne osvrće ninašta. Evo, sad smo mi pred kraj pregovora sa Italijanima o telekomunikacijama, oni najavili „Franse telekom“, da dođe 5. maja na prve razgovore.
Borislav: Lenje budale, a imali su oni poziciju. Oni su bili isporučioci onih centrala.
Milošević: .... Poziciju, razumeš, oni neće jednostavno da je koriste. Oni se ponašaju kao budale.
Borislav: Pa budale, dabome da su budale. Ja sam ti rekao, ti poslovni ljudi Francuske, to su budale!
Milošević: Kako?
Borislav: Oni neće ništa da rizikuju, oni nigde neće, oni su pederi.
Milošević: Doći će Italijani, sad će da nam uplate milijardu i po maraka, da uđu u posao!
Borislav: Super!
Milošević: Znaš ti šta to znači? A ovi će tek da pregovaraju kao, a ti... Ma da ne pričamo to telefonom, uostalom. Razumeš, to su vrlo konkretne stvari koje ovi idioti uopšte ne misle da bi trebalo da rade. A prvo su dali ponude za železnicu, za brze pruge, za ovo, za ono, znaš.
Borislav: Da, znam. Vidi, Slobo, još samo jednu stvar, ovde gde sam ja, mislim da ne bilo loše da se nešto darne sa naše strane, malo inicijativa neka, da dođe do nekog susreta, nečega, znaš.
Milošević: ... Da mi sutra pričaš telefonom, nego kad se vratiš iz Pariza.
Borislav: Pa, ako prolazimo ovde, al’ ako ne, ja sam hteo da ti kažem, ja bih nešto pokušao da sondiram na jedan miran način i kod ozbiljnih ljudi, znaš. Je l’, pazi uvek je pametno na neki način malo pružiti tu neku ruku i tamo nešto potvrditi, jebeš mu mater.
Milošević: Dobro, dobro, ajde pa se javi kad dođeš iz Pariza da se vidimo.
Borislav: Ali daješ mi nekako opšte zeleno svetlo?
Milošević: Vidiš da je ovaj idiot bradati (Drašković) danas bio u Moskvi tamo da kaže: „Ne treba ulagati“, kaže, „u Srbiju jer neko može dekretom da vam oduzme“.
Borislav: Ma bio je juče, idiot, ma dobro, nema veze za to. Dobro, ima on tamo svoje pristalice, i to je ovaj, tamo ima nekih partija i...
Milošević: Ma da, bre, onaj Grizunov, ona baraba....
Borislav: Pa to je glavna baraba, jebi ga.
Milošević: Ma nema veze, to su sve seronje.
Borislav: Ali to je šljam, nego ima među onim političkim prvacima ljudi koji tu našu opoziciju titraju, čak i u ovoj Černomirdinovoj partiji. Taj Beljajev što je bio ovde, to je ugledan deputat. Ali, zato i mi treba da budemo aktivni.
„REVIJA 92“
INTEGRALNI tekst prisluškivanja Slobodana Miloševića i njegovih razgovora sa najbližim saradnicima i članovima porodice objavljen je u „Reviji 92“, koju možete potražiti kod vašeg prodavca novina.
(Nastaviće se)
Detalji ove transakcije bili su javnosti nepoznati sve dok se čitav slučaj nije pojavio u italijanskoj javnosti, i to pred italijanskim istražnim sudom u Torinu zbog sumnji da je neko iz italijanskog privrednog života po obavljenom poslu uzeo mito u vrednosti 32 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Sam posao vredeo je milijardu i petsto miliona maraka. Na taj način je Lamberto Dini, tadašnji ministar spoljnih poslova Italije, jedan od glavnih inicijatora kupovine srpskog „Telekoma“ od italijanskog STET, spasao Miloševićev režim. Milošević je, navodno, kasnije tim novcem pobedio na izborima u septembru 1997, isplativši penzije penzionerima, plate državnim službenicima.
Milošević: E, zdravo, Boro!
Borislav: Došo sam malo poslovno, ali poveo sam i Svetu (sina), ostaćemo jedno dva dana. Idem opet na put jedan, tako, neki ugovor treba da tamo potpišem. Idem u Francusku.
Milošević: A, fino. Kad ideš?
Borislav: Pa ja bih što pre, išao bih u nedelju ujutro da to završim, znaš. Nešto radim za ove, ali to je... Oprema je iz one zemlje gde sam, znaš. Ali se preko tamošnjih nekih linija...
Milošević: Da.
Borislav: Događa.
Milošević: A reci mi, posle se opet vraćaš u Beograd?
Borislav: Pa nisam siguran da ću, pa ne znam, u stvari, možda ću se vratiti negde 3. ili 4. u Beograd, pa onda za Moskvu, a možda i ovako. Reci, bre, jesi li zdrav, dobar?
Milošević: Ako budeš u Beogradu tamo negde oko 5. do nedelje, mislim... ti si sad.
Borislav: Da, ja sam još sutra ovde, sutra ću se videti sa Jovicom (Stanišićem) i sa ovima, imam nešto sa njima od poslova tu i onda. A, onda idem u Pariz, malo da promenim vazduh, znaš.
Milošević: Tamo je sigurno lepo vreme.
Borislav: Ne mora da znači, tamo ume da bude surovo...
Milošević: E, jebi ga. Ti su uvek...
Borislav: Ali ja mislim da je lepše nego u Moskvi. Nemoj da me kritikuješ stalno, jebem mu mater!
Milošević: Jebo te bog, ideš u Pariz u aprilu, početkom maja „ne mora da bude lepo vreme“. Ti si, bre, jedan nepopravljivi pesimista.
Borislav: Nemaš ovako sugestija? Ja mogu da vidim onoga Bonea, ili nešto tako.
Milošević: Ma, dobro. Mislim oni su... I sugestija mi je da će svi da ih preseku. I Italijani i Kinezi, i svi. Svi će da ih preteknu, ja sam sa Širakom razgovarao i da oni u svemu imaju prednost, bog zna kako. Niko od njih se, Boro, ne osvrće ninašta. Evo, sad smo mi pred kraj pregovora sa Italijanima o telekomunikacijama, oni najavili „Franse telekom“, da dođe 5. maja na prve razgovore.
Borislav: Lenje budale, a imali su oni poziciju. Oni su bili isporučioci onih centrala.
Milošević: .... Poziciju, razumeš, oni neće jednostavno da je koriste. Oni se ponašaju kao budale.
Borislav: Pa budale, dabome da su budale. Ja sam ti rekao, ti poslovni ljudi Francuske, to su budale!
Milošević: Kako?
Borislav: Oni neće ništa da rizikuju, oni nigde neće, oni su pederi.
Milošević: Doći će Italijani, sad će da nam uplate milijardu i po maraka, da uđu u posao!
Borislav: Super!
Milošević: Znaš ti šta to znači? A ovi će tek da pregovaraju kao, a ti... Ma da ne pričamo to telefonom, uostalom. Razumeš, to su vrlo konkretne stvari koje ovi idioti uopšte ne misle da bi trebalo da rade. A prvo su dali ponude za železnicu, za brze pruge, za ovo, za ono, znaš.
Borislav: Da, znam. Vidi, Slobo, još samo jednu stvar, ovde gde sam ja, mislim da ne bilo loše da se nešto darne sa naše strane, malo inicijativa neka, da dođe do nekog susreta, nečega, znaš.
Milošević: ... Da mi sutra pričaš telefonom, nego kad se vratiš iz Pariza.
Borislav: Pa, ako prolazimo ovde, al’ ako ne, ja sam hteo da ti kažem, ja bih nešto pokušao da sondiram na jedan miran način i kod ozbiljnih ljudi, znaš. Je l’, pazi uvek je pametno na neki način malo pružiti tu neku ruku i tamo nešto potvrditi, jebeš mu mater.
Milošević: Dobro, dobro, ajde pa se javi kad dođeš iz Pariza da se vidimo.
Borislav: Ali daješ mi nekako opšte zeleno svetlo?
Milošević: Vidiš da je ovaj idiot bradati (Drašković) danas bio u Moskvi tamo da kaže: „Ne treba ulagati“, kaže, „u Srbiju jer neko može dekretom da vam oduzme“.
Borislav: Ma bio je juče, idiot, ma dobro, nema veze za to. Dobro, ima on tamo svoje pristalice, i to je ovaj, tamo ima nekih partija i...
Milošević: Ma da, bre, onaj Grizunov, ona baraba....
Borislav: Pa to je glavna baraba, jebi ga.
Milošević: Ma nema veze, to su sve seronje.
Borislav: Ali to je šljam, nego ima među onim političkim prvacima ljudi koji tu našu opoziciju titraju, čak i u ovoj Černomirdinovoj partiji. Taj Beljajev što je bio ovde, to je ugledan deputat. Ali, zato i mi treba da budemo aktivni.
„REVIJA 92“
INTEGRALNI tekst prisluškivanja Slobodana Miloševića i njegovih razgovora sa najbližim saradnicima i članovima porodice objavljen je u „Reviji 92“, koju možete potražiti kod vašeg prodavca novina.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Ruska armija prodire kod Pokrovska, Ugljedara prilazi Dnjepropetrovsku; VSU se vratio u Toreck; (MAPA/VIDEO)
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 02:24
HLADAN TUŠ ZA KIJEV Makron: Ukrajinci jasno razumeju da ne mogu vratiti izgubljene teritorije; Želimo da rasporedimo naše nuklearne snage
FRANCUSKI predsednik je rekao da borbe moraju da prestanu i da Kijev mora biti „u najboljoj poziciji da se vrati pregovorima“ koji će „omogućiti rešavanje teritorijalnih pitanja“.
14. 05. 2025. u 01:44 >> 01:27
STIŽE PROMENA I NEĆE VAM SE SVIDETI: Vremenska prognoza za sredu, 14. maj
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
14. 05. 2025. u 01:00
UMRO ROBERT BENTON: Snimio je neka od remek dela filmske umetnosti
TROSTRUKI dobitnik Oskara, američki reditelj i scenarista Robert Benton, koji je režirao dobitnika Oskara za najbolji film 1979. godine "Kramer protiv Kramera", kao i filmove poput "The Late Show", "Places in the Heart" i "Nobody's Fool" i sarađivao na scenariju za film "Boni i Klajd", preminuo je u nedelju na Menhetnu u 93. godini.
14. 05. 2025. u 00:44
SAOPŠTENI FINALISTI: Oglasio se Princ, sve je stiglo do čuvenog "Gardijana" - objavili komičan opis (FOTO)
PREDSTAVNIK Srbije na ovogodišnjoj "Evroviziji", Stefan Zdravković, alijas Princ od Vranje, podelio je na Instagramu zabelešku o sebi koju je napisao slavni britanski list.
14. 05. 2025. u 00:24 >> 00:32
